MATERIJALI GRIMIZNOG KRUGA

Serija Transljudskost
ŠAUD 2 – Prezentuje ADAMUS SAINT-GERMAIN, kanališe Džefri Hopi
Prezentovano u Grimiznom Krugu
01.10.2016.

www.crimsoncircle.com

Ja Jesam ko Ja Jesam, Adamus Suverenog Domena.

 

Mogu namirisati i čuti da se za mene sada priprema kafa (smeh) kao po narudžbi. Ne moram više ni da tražim. Draga Sandra je tamo nazad pravi gungulu buke i penušanja i mlevenja i parenja sve za njenog čika Adamusa (smeh).

 

Dobrodošli drage Šaumbre, dobrodošli, svi vi koji slušate on-line, svi vi koji ste ovde danas, dobrodošli. Današnji Šaud će biti malo drugačiji.

 

LINDA: Hm.

 

ADAMUS: Malo drugačiji. Objasniću kasnije kada dodjemo do toga. Ali uzmite dubok udah i otpustite način na koji ste do sada učestvovali u Šaudima. To će biti malo drugačije.

 

Jedna stvar je, mi danas imamo veliki broj gostiju ovde, naravno niko drugi nego Malu (misli na Malu Gaksiola, koja je nedavno prešla preko). Sačuvali smo za nju prednji red. Ti nemaš ništa protiv da Malu sedi pored tebe? Da. (aplauz publike) Da.

 

Vrlo kratka poruka od Malu: rekla je da je integracija fizičkog u Ja Jesam i odlazak iz fizičkih ravni vrlo lak; uopšte ništa, ništa, ništa čega treba da se bojite. Pa ipak ohrabruje svakoga od vas da nastavite ovde na Zemlji u tom telu, da obavljate rad integracije, da onda uživate u vašem životu, koliko god godina izaberete da ostanete, da apsolutno už... (zvuk parnog lonca za kuvanje kafe u pozadini, smeh publike) Za one od vas koji to ne mogu čuti on-line, grozna buka dolazi iz kupatila. (smeh)

 

LINDA: Kupatila? Ili je to tvoja kafa?

 

ADAMUS: Može biti da se to priprema moja kafa.

 

LINDA: Mislim da je to tvoja kafa! (smeh) Da li ste proverili? Možete li proveriti Klub Majstora?

 

ADAMUS: To je krrr!     

 

LINDA: Možete li proveriti Klub Majstora?

 

ADAMUS: Sandra, gde je moja kafa?

 

LINDA: Možemo li proveriti Klub Majstora?

 

ADAMUS: Proverićemo da li je buka iz Kluba Majstora.

 

LINDA: Zar tamo nema kamera?

 

ADAMUS: Proverićemo kupatila i Klub Majstora (smeh)...

 

LINDA: Možemo li se prebaciti na Klub Majstora?

 

ADAMUS: ... da vidimo šta ste dogadja u ovom svetom posvećenom prostoru? Šta se dogadja?

 

LINDA: Prebacimo se u Klub Majstora. Prebacimo se u Klub Majstora. Tamo je pravi dokaz.

 

ADAMUS: Linda hajde sa mnom.

 

LINDA: O naravno.

 

ADAMUS: Pomozi mi da otkrijem.

 

LINDA: O naravno!

 

ADAMUS: Da li ta buka dolazi odavde? (proverava kupatilo) Krrrr! (smeh) Ne, pogrešna buka. Pogrešna buka.

 

LINDA: Da li si siguran?

 

ADAMUS: Ne dolazi odatle.

 

LINDA: Da li si siguran?

 

ADAMUS: Siguran sam. Izlazi iz muškog WC-a!

 

LINDA: Zato što ti - ooh!

 

ADAMUS: Da li ta buka dolazi... (otvara vrata ženskog WC-a) Oh! Žao mi je. Izvini. Ne bi to trebala raditi ovde.

 

LINDA: Nema ništa unutra!

 

ADAMUS: Da. Odakle dolazi ta grozna buka?

 

LINDA: Aaah.

 

ADAMUS: Odakle... (sada je u Klubu Majstora, Sandra mu nudi kafu) aaah!

 

ADAMUS I LINDA: (zajedno) Aaah!

 

ADAMUS: Princeza Drakula mi je pripremila kafu. Da ti ugrizem vrat. (pretvara se da grize Sandrin vrat)  

 

SANDRA: Aah!

 

LINDA: Oh! Ona to slavi kako treba.

 

ADAMUS: Da. Hvala ti. I još jedan obilazak Kluba Majstora. Ovog predivnog, predivnog mesta za ljudske Majstore. Kako primereno za danas.

 

Dakle, sa tim, vratimo se našem poslu.

 

LINDA: Okej.

 

ADAMUS: Da. Hvala ti za ovu groznu buku ovde, Sandra. (smeh)

 

LINDA: Znaš, život je ono što jeste.

 

ADAMUS: Da li neko drugi želi šolju kafe? Šolju kafe dok radimo naš Šaud? Ne? Ne?

 

LINDA: Ali ja sam malo uplašena od tvoje imaginacije u šta bi mogao pretvoriti kafu.

 

ADAMUS: Ah. Dakle malo drugačiji Šaud danas...

 

LINDA: Stvarno?

 

ADAMUS: ... sa Malu, koja sedi ovde, smeje se, smeje se, uživa u svakom momentu sa svakim od vas i neki drugi specijalni gosti ovde u Klubu Majstora u Centru povezivanja Grimiznog Kruga.

 

 

Izbori   

 

Ima nešto u vazduhu u dodatku svemu ovome, za one od vas koji živite u Americi, mestu koje sam ja pomogao da se osnuje, zajedno sa mnogima od vas. Znate da je sezona izbora (neko kaže "Da" i smeh u publici). Čuli ste vesti da je sezona izbora i većina vas širom sveta zna da je vreme izbora u Americi. Prilično zabavno na neki način. (smeh)

 

LINDA: To je fina reč za to.

 

ADAMUS: Apsolutno zabavno, sa svom gungulom, svom bukom i pogotovo svom moći.

 

LINDA: Ah.

 

ADAMUS: Izbori, bez obzira gde se održavaju, generalno su povodom moći. Moći. I želim da svi vi budete naročito svesni izbora ove godine.

 

Sada, pre mnogo godina Tobajas je rekao "Nemojte glasati. Stanite iza kratkog zida. Posmatrajte šta se dešava." Ja neću ići baš toliko daleko, ali neću reći da je toliko važno da glasate. Glasajte ako želite. Glasajte za, što biste vi rekli, mnogo manje važne kandidate, samo da biste zbacili one velike (smeh). Čak i ako ne znate njihova imena, čak i ako oni ne znaju imena izvesnih svetskih lidera, to nije važno, samo... (još smeha) Čak i ako oni ne mogu zapamtiti njihovo sopstveno ime, ali glasajte za nekog manje poznatog, samo da dokažete poentu da je moć iluzija, zato što glavne političke stranke, bez obzira gde u svetu, postanu toliko ulovljene u moć.

 

Oni to skoro ne mogu izbeći, zato što su pod uticajem, što biste vi rekli, specijalnih grupa, specijalnih uticajnih grupa. Oni su pod uticajem novca. Oni su pod uticajem religije. Oni su pod uticajem toliko mnogo stvari, da do vremena kada dodju na mesto na kom su, kada se kandiduju, oni su toliko pod uticajem moći - uključujući njihovu sopstvenu - da ne vide, ili ne osećaju, ništa drugo osim moći. To je ovisnost za njih, kada dodju do te tačke i za svakog drugog oko njih. To je igra moći. Oni pričaju o služenju ljudima, ali veoma malo njih zapravo to radi. Prošle su decenije otkad je postojao nacionalni kandidat koji je zaista bio fokusiran na služenje ljudima, zato što to ne služi potrebama moći.

 

Osetite izbore ove godine kao, što biste vi rekli, duhovno izučavanje ili metafizičko izučavanje. Osetite to sa više čula od samo redovnih čula. Osetite to sa vašim Čulom Majstora, bez da sudite da je jedan kandidat ispravan ili pogrešan, bez da postanete ulovljeni u podeljenost izbora do mesta gde to utiče na vas lično. Osetite to. Šta se zapravo dogadja? Stanovništvo, šta oni rade? Zašto oni slede izvesne kandidate? Zašto oni udju u pomamu povodom ovoga? Zašto postoji toliko mnogo podeljenosti i prozivanja? Sve je to bazirano u moći. To je zaista interesantno za gledati. Apsolutno fascinirajuće. To je fascinirajuće izučavanje u samom čovečanstvu, kada se radi o izborima.

 

Ja nemam problem sa izborima samim po sebi. Demokratija - sada zaista ne postoji ni jedna prava demokratija u svetu, ali lažne demokratije koje se praktikuju - fascinantno za gledati. I ispod svega ovoga, kada ste posmatrač, gledajte kako je toliko mnogo toga takodje povodom slobode. Reči sloboda, umesto čina slobode. Priča o slobodi gde ona zapravo nikom nije data. U nekom smislu, sve više i više biva oduzeta, ali sve dinamike slobode i moći koje rade zajedno ili jedna protiv druge. Slušajte kako oni koji podržavaju izvesne kandidate pričaju o slobodi, ali je zapravo ne postoji tako mnogo. Išao bih toliko daleko da kažem da oni zapravo ne razumeju šta je sloboda.

 

Sloboda nije povodom toga šta vam drugi ljudi dozvoljavaju da radite. Sloboda je povodom toga šta vi sebi dozvoljavate da radite, a to je veoma, veoma velika razlika.  Ljudi će vrištati za njihovu slobodu, za njihova prava koja drugi treba da im daju, kada se u realnosti u slobodi radi o vama samima, šta vi dopuštate i dajete sebi. Niko vam ne može dati slobodu. Niko vam uopšte ne može dati slobodu. Vi možete biti u zatvoru i imati više slobode od osobe koja napolju šeta ulicom. Sloboda je unutrašnja stvar.

 

Dok slušate sve političke govore u ovoj izbornoj sezoni, i imaćete mnogo toga, dok to slušate, takodje želim da idete unutra i da osetite unutar sebe izborni sistem koji vi imate unutar sebe. Hm. Ko će biti izabran? Ko će biti šef? Ko će biti glavni? Želim da slušate, zato što postoji toliko lepa analogija izmedju spoljašnjih izbora i unutrašnjih izbora. Ko će danas biti šef? Ko će danas biti glavni - ljudsko žrtva ja ili osnaženo ljudsko? Da li će to biti neki aspekt, ranjeni i oštećeni aspekt, ili će to biti neki zdrav integrisan aspekt?

 

Slušajte debate koje se odigravaju u vašem umu, svaki dan, o tome ko će biti glavni. Slušajte ko obećava više slobode, ko obećava više bogatstva, ko obećava više sreće, ko obećava manje pravila ali zapravo nikad ne ispuni, zato što na neki način ono što je do sada to ljudsko ja živelo bilo je odigravanje izbora koji su konstantno u toku. Slušajte ko lažira rezultate. Slušajte ko laže drugim aspektima sopstva. Slušajte ko daje velika obećanja, ali ih zapravo nikad ne ispuni.

 

Što se tiče sezone izbora ove godine u Americi, mogu garantovati jednu stvar - neće se desiti nikakve promene, nikakve prave promene. Oni to prosto neće uraditi. Postoji mnogo besedništva. Postoji mnogo priče. Neće se desiti nikakve prave promene. Zašto? Zato što ljudi zapravo ne žele prave promene. Neki ljudi žele malo promene. Većina ljudi zapravo ne želi mnogo promene. Možda manje poreze, ali čak i onda oni će na to zaboraviti nakon kratkog vremena. Ljudi zapravo ne žele velike promene.  

 

Slušajte izbore unutar sebe - sva obećanja, sve izvanredne stvari o boljem, zdravijem telu, vitkijem, mladjem, bogatijem - i političare unutra, aspekte unutra koji daju njihova obećanja i ne ispunjavaju ih. Ali sledećeg dana oni su ponovo tu i opet pokušavaju da budu izabrani. Ko će biti glavni? A činjenica je da se zapravo dogadja vrlo malo promena.

 

Ali nadajmo se da će danas biti malo drugačije. Nadajmo se. To je razlog što ćemo izbaciti političare, izbaciti uticajne osobe , izbaciti sve ove aspekte koji su pravili svu ovu buku i davali sva ova obećanja i danas ćemo ovladati. Preduzećemo veliki odvažan korak. Izbacićemo sve ove vucibatine sa položaja. Prognaćemo ih iz grada i doći ćemo do tačke aktuelnog pravog ličnog suvereniteta. (publika kliče i tapše)

 

LINDA: Sačekaj sekundu. (namešta njen kostim)

 

ADAMUS: Ali čekajte, da li ste vi spremni za promenu? To je pravo pitanje. I vi kažete "Da" i ja mogu razumeti, ali pozvaću vas da slušate unutra sve ove druge kandidate koji se kandiduju, koji govore "Mi ćemo dovesti do promene", ali ne, oni zapravo neće. Oni samo pokušavaju da povladjuju.

 

Govoreći o izborima, uvek sam mislio da sveštenstvo treba da se kandiduje.

 

LINDA: Uuu! (tapše)

 

ADAMUS: Da, sveštenici, lokalni sveštenici i popovi treba da se kandiduju. Da nekako budu postavljeni - ne znam kako - ali da budu postavljeni, da budu odredjeni za to. Kardinali i biskupi, oni treba da se kandiduju i da glasaju svi, ne samo katolici. Neka svi glasaju i da vidimo šta će se dogoditi. Jevreji, muslimani i svi drugi dodju da glasaju za...

 

LINDA: Treba li da postoje granice trajanja?

 

ADAMUS: I granice trajanja, da, zapravo ne do smrti. (Adamus i publika se smeju)

 

Možete li zamisliti neke političke debate ili političke reklame koje bi se dogadjale ako bi se kandidovao sveštenik? "Ja ću se boriti protiv djavola snažnije od mog protivnika! Moj protivnik je sedeo u kolima sa samim djavolom i legao u krevet sa samim djavolom. Ja ću se boriti protiv djavola!" Ili obećavanje manjeg desetka, da. (smeh) "Ja obećavam smanjenje desetka za 25 % za svakoga ko glasa."

 

LINDA: Desetak znači 10 procenata.

 

ADAMUS: Ali mi imamo smanjenje desetka za 25 procenata. "Mi ćemo spustiti na 7,5 procenata, to je sve što treba da date. Dok moj protivnik podržava veći desetak za svakoga." (smeh) Možete li zamisliti šta bi se dogadjalo u ispovedaonici? (smeh)

 

LINDA: Da li je ovo odvraćanje pažnje?

 

ADAMUS: To je moj komični nastup. (smeh) Otprilike. Otprilike komičan.

 

Znate, Uzašli Majstori zapravo imaju mnogo drugačiji smisao za humor od ljudi. Tako da sam cele nedelje morao da radim na ovom nastupu. (smeh) Cele nedelje, zato što mi u Klubu Uzašlih Majstora sedimo, pričamo i kažemo "Oh! Da li si video čoveka koji je danas imao saobraćajnu nesreću? Aah! Bože, to je bilo smešno!" Vidite, ljudi se ne smeju. Ljudi kažu: "O moj bože! Oni se smeju." Da, zato što mi znamo da to nije važno. Mi se tome možemo smejati. Mi zapravo, svaki Uzašli Majstor je naučio da se smeje svemu, zato što to otpušta svu tu zaglavljenu energiju. Svemu. Svemu."Da li si čuo za osobu koja je skočila sa litice neki dan? O, bože! To je bilo smešno!"

 

LINDA: Zvuči kao Klub Vredjajućih Majstora.

 

ADAMUS: Ne, to su smešne stvari u Klubu Uzašlih Majstora. Govorio sam Šaumbrama da spreme svoje priče kada odu tamo. Spremite svoje priče.

 

Da li shvatate da smo mi u Klubu Uzašlih Majstora hiljadama, možda desetinama hiljada godina - ima nas samo malo više od 9000 - priče postaju stare. (smeh) Treba nam sveža krv, sveže meso u Klubu... trebaju nam vaše priče i reći ću vam sada tajnu, ulepšajte. Nemojte reći: "Pa, kada sam bio dete mnogo su me tukli, a onda me niko nije voleo u srednjoj školi, a onda sam posle toga imao loš posao." (suvoparnim tonom) Ulepšajte to. Pričajte: "Bio sam borac kada sam bio dete! Ja bih nokautirao drugu decu, a onda bi oni nokautirali mene. A u srednjoj školi me niko nije voleo, ali nije me bilo briga zato što sam bio svoj. Onda sam dobio posao koji je bio grozan i dao sam otkaz i neko vreme sam bio uličar."

 

LINDA: Čija je to priča?! (smeh)

 

ADAMUS: Ulepšajte! Ne, kada dodjete tamo, molim vas, skoro vas preklinjem, ulepšajte malo priče, zato što mi imamo neke vrlo stare suvoparne priče. Malu zna. Znate, nema ništa pogrešno ako to izigravate, ako se malo zabavljate sa tim. Uzmite najgoru stvar koja vam se desila u životu, najgoru stvar i zabavljajte se sa tim. Spremite tu priču, zato što kada stignete u Klub Uzašlih Majstora, postoji mnogo pritiska. Iznenada, vi ste ispred 9.693 Uzašlih Majstora i, znate, njima je bilo dosadno već neko vreme, nisu imali mnogo zabave. Oni žele neke nove stvari i postojaće ogromna količina pritiska na vas da ispričate zaista dobru priču. Počnite da se pripremate sada. Uzmite najgoru stvar koja vam se desila u životu i pretvorite to u priču. Zabavljajte se sa tim.

 

Znate, ljudska komedija je bazirana na konfliktu, a onda otpuštanju. Konflikt, otpuštanje. Konflikt, otpuštanje. Vi ste još uvek u delu konflikta. (Adamus se smeje, smeh u publici) I ja mogu da se smejem povodom toga. Vi ste još uvek u delu konflikta, i vi postanete preozbiljni i "Oh, jadan ja boli me stomak. I oh, imao sam tako težak život." Uzmite priču, uzmite tri najgore stvari koje su vam se ikad desile, koje ste ikad uradili drugima i počnite da radite na tome. Gledajte u ogledalo i vežbajte. Koristite ruke. Ruke su vrlo važan deo čina svesti. Koristite ruke, koračajte malo napred nazad.

 

Ne biste verovali. Imali smo novog koji je nedavno došao i taj novi, novi Uzašli Majstor je samo tamo stajao "Da, imao sam prilično interesantan život na Zemlji, mnogo sam meditirao i..." (govori monotonim glasom) Odglumite to malo. Mislim, vi ste na velikoj pozornici tamo ispred Uzašlih Majstora.

 

I govorim vam to zbog jedne vrlo važne stvari, nakon pauze za moju kafu. (uzima gutljaj kafe) Mm. Govorim vam to zbog jedne stvari, zato što vi to zapravo ne radite za Uzašle Majstore. Njima treba dobar smeh. Njima treba zaista dobar smeh. Vi to radite za sebe, zato što te tri najgore stvari koje su se desile u vašem životu, povodom kojih ste još uvek zaglavljeni i možda malo ranjeni, imate energetske čvorove - to zapravo nije ono što se dogodilo. Reći ću vam to odmah. To nije ono što se dogodilo.

 

Memorija. Memorije nisu ništa drugo nego emocije. One nisu činjenice i brojke. Memorije nisu - neka svi ovako odmahuju glavama (Adamus odmahuje glavom) da, vi takodje (govori u kameru) odmahujte glavama - memorije nisu činjenice i brojke. Memorije su emocionalni čvorovi. Oni su zaglavljeni. Oni idu u vašu memoriju. Oni su kao prekrivač preko celog vašeg bića i to je ono čega vi mislite da se sećate - "Dogodila mi se ova užasna stvar." Zabavljajte se malo sa tim. To će otpustiti tu energiju koja je toliko zaglavljena. Videćete humor u tome, a onda ćete početi da uvidjate da to nije ono što se zapravo dogodilo.

 

Um će insistirati "Pa, to se dogodilo." Um će čak reći "Imam sliku da to dokažem. Vidiš, moja ruka je bila slomljena i deset šavova na mojoj glavi. Imam sliku." To nije ono što se zapravo dogodilo. To je deo onoga što se dogodilo, ali to nije cela stvar.

 

Čim počnete da odigravate vaše priče, isprobavajući ih za vreme kada stignete u Klub Uzašlih Majstora, zato što njima treba dobar smeh; čim počnete to da izigravate, uvidećete da sve ove memorije, svo to sranje koje je uskladišteno unutra nije ništa drugo nego emocije. To nisu činjenice i brojke. Nisu.

 

Postoje činjenice i brojke o stvarima u životu da je jedan plus jedan jednako dva, ali čak ni to nije činjenica, zapravo. To je deo činjenice, ali to nije sve što je u tome. Sve čega se sećate o sebi od ovog momenta nadalje zapravo nije pravo. Sve ove memorije koje prolaze kao poplava, utiču na svaku odluku u životu - nema ni jedne odluke koja je doneta, ni jedne odluke, koja nije bazirana na emociji. Vi kažete "Pa, ne, odlučio sam da kupim novi auto zato što je moj stari pokvaren." To je emocionalna odluka. Danas neću ulaziti u sve to, ali to je emocionalno, zato što sve u vašoj memoriji nije ništa drugo nego emocionalno - to je pomalo kao energetski čvor - emocionalna lopta koja je unutra. I vi počnete da dobijate mnogo emocionalnih lopti, mnogo emocionalnih rana unutra, i to je mesto gde um ide. "Šta se desilo kada sam imao 20 godina, šta se desilo pre 5 godina, šta se desilo kada sam se razveo, šta se desilo..." To ide u emocionalni bazen, emocionalnu zalihu. To nije činjenica. To nije cela priča. Dakle kada kažem ulepšajte, ja uopšte ne govorim da lažete. Ja govorim da izadjete iz vaše stare laži "To je ono što mi se dogodilo". Nije.

 

Počnite to da glumite. Počnite da pričate priču, najgoru stvar u vašem životu o kojoj ste čak imali teškoću da dozvolite sebi da mislite - to se ponekad pojavi u vašim snovima i to se ponekad pojavi kao ova fantomska gnusna misao od koje vi onda pokušavate da pobegnete - to nije ono što se dogodilo. Počnite to da odigravate. Zabavljajte se sa tim, sa najgorom stvari. "Da li ste ikad čuli onu o tipu koji je pao sa litice?" Svi u Klubu Uzašlih Majstora se smeju (Adamus se smeje). Zaista se smejemo, zato što mi znamo da to nije ono što vi mislite. Ljudsko će misliti "Oh, moj bože! On je umro." Da, pa, to je zapravo smešno! Znate, zato što je on bio spreman za to. On je želeo da umre. Ili ne, on nije umro; on je pao u jezero ispod i naučio da pliva, zato što nikad pre nije plivao i onda je bio dobro (smeh).

 

Ulepšajte. Pripremite priče. Ulepšajte ih, što znači zabavljajte se sa njima.

 

Ali vratimo se mojoj premisi pre nego što sam bio prekinut. Zabavite se! Isuse! Mi imamo naša okupljanja, i ja volim da budem sa Šaumbrama, ali ponekad mi je teško da postignem da ovde gore budu slobodni i tekući, da budu fluidni, tečni, fleksibilni. Oni ustanu i tako su ukočeni. Zabavljajte se. Budite pomalo glumac. Vi to ne izmišljate. Sve ostalo - ovo izmišljate. Kada odigravate, vi dopuštate sebe. Ja volim glumu, zato što se tu potpuno radi o svesti. Vi to ne izmišljate. Vi izražavate sebe na mnoštvo raznih načina, umesto na taj ograničen ljudski način. Niste li malo umorni od ograničenih ljudskih načina? (publika govori "Da") Okej, dobro. Dakle odglumite to.

 

Kako god, vratimo se sveštenicima i izborima.

 

LINDA: Huuu!

 

ADAMUS: Sveštenici i izbori i besplatne Biblije za svakoga. Besplatne Biblije za svakoga. (smeh) Da.

 

LINDA: Mi nismo hotel! (smeh)

 

ADAMUS: I manje pokore. "O, zgrešila si! Edit, opet si zgrešila. Koristila si ružne reči. Jebi ga!" Ona uvek govori jebi ga, znate. (smeh) I to je kao "Bože, Edit! Mislim, kakav grešnik!" I to je kao "Ali ako budeš glasala za mene prepoloviću ti pokoru." Da.

 

EDIT: Nema šanse.

 

ADAMUS: Samo dve "Zdravo Marije", dva "Očenaša" i jedan "Šta se dodjavola dešava?" (još smeha) Da, to je sve. Možeš sve to reći...

 

EDIT: Ne, hvala.

 

ADAMUS: Mogla bi sve to reći ako želiš. Oh, onda ćeš ostati sa tvojim ružnim rečima?

 

EDIT: Ne, to je moja stvar. (smeh)

 

ADAMUS: I takodje vi morate da glasate za sveštenstvo i kako bi bilo "Ja sam bliže Bogu od mog protivnika ovde."

 

LINDA: Šta?!

 

ADAMUS: "Ja ću ti nabaviti bolju sobu na nebu. Ne samo nivo jedan, nivo dva, nego ću te odvesti na sedmi nivo neba ako glasaš za mene."

 

LINDA: Dakle ti si mormon. (smeh)

 

ADAMUS: Pomešao sam ih zajedno. Malo mormon, malo jevrej...

 

LINDA: Aha! Dakle ti si mormon.

 

ADAMUS: ... malo ovo, malo ono.

 

LINDA: Zaneo si se.

 

ADAMUS: Znate, zato što su suštinski sve religije iste. One su kao politika. To je razlog što kažem da sveštenstvo treba da se kandiduje. Mala je razlika izmedju političara i sveštenstva.

 

LINDA: Oh.

 

ADAMUS: I rekao sam to ovde i ponosan sam na to, da. (aplauz) A zašto?

 

LINDA: Oh.

 

ADAMUS: Zašto bih to rekao? Oba imaju neki stepen vrednosti. Ne mnogo, ali neki stepen vrednosti, ali su oba bazirana na čemu? (publika govori "Moći") Moći. I oba ne pričaju o čemu? Slobodi!

 

LINDA: Hm.

 

ADAMUS: Ne. Dakle oni su zapravo vrlo, vrlo slični. Ako bi se sveštenstvo kandidovalo to bi učinilo ovaj svet još zabavnijim mestom. Ali to je samo moje mišljenje.

 

Uzmite dubok udah. Još jedan gutljaj kafe. Oh! Takvo je uživanje imati dobru kafu u šolji Kluba Majstora ovde u studiju.

 

LINDA: O! Ko bi rekao?

 

ADAMUS: Dakle nedavno sam postavio pitanje na našem okupljanju na jugu Francuske. Pitanje koje sam postavio Šaumbrama i postaviću ga danas ovde, zato što je značajno. Vrlo, vrlo značajno. Linda, da li si spremna sa mikrofonom?

 

LINDA: Uvek.

 

ADAMUS: Da. Lepa odeća danas. (obučena je kao obožavalac Drakule)

 

LINDA: Hvala ti.

 

ADAMUS: Izgleda kao da si posetila moj zavičaj.

 

LINDA: Ja sam Drakulin najbolji prijatelj.

 

ADAMUS: Krvavi Čuveni (na njenoj majici piše "Krvavi Čuveni").

 

LINDA: Otišla čak do Transilvanije.

 

  

 

Drakula

      

 

ADAMUS: Čak do Transilvanije da nabaviš to, i naravno većina vas zna istoriju iza priče o Drakuli. Govoreći o crkvama... (smeh i Adamus se smeje) Ja sam sticao ogromnu popularnost širom Evrope u 1800-tim godinama, više popularnosti nego što sam normalno imao. Bio sam kao pop ikona, pretpostavljam da biste vi to tako zvali ovih dana.

 

LINDA: Oooh!

 

ADAMUS: Svi su pričali o Svetom Žermenu.

 

LINDA: Oh!

 

ADAMUS: O meni su pričali u barovima i za stolom za večerom i u bordelima. Svi su pričali o "Svetom Žermenu! Sveti Žermen! Sveti Žermen može manifestovati zlato i dragulje u njegovim rukama. Sveti Žermen nikad nije pojeo obrok. Sveti Žermen je voleo žene." Pa, ima neke istine u svakoj od ovih stvari, ali... Dakle dobijao sam ogromnu popularnost i to je smetalo crkvi, zato što bi ljudi došli i pitali sveštenike "Šta je sa Svetim Žermenom? Kakav je on svetac?" A sveštenici su bili tako zbunjeni. "Svetac? Svetac? Oh..." Naravno, ja sam namerno izabrao to ime samo radi faktora konfuzije, zato što sam voleo da se zabavljam. Nisam bio nikakav svetac. To je bilo moje ime, ali sigurno nikakav svetac. "Šta je sa ovim Svetim Žermenom?" Dakle starešine crkve su se skupile i rekli su: "Moramo da uradimo nešto da se suprotstavimo svim ovim mitovima i pričama o Svetom Žermenu. On postaje popularniji od" - da li se usudjujem da kažem reč? - "Isusa". (Linda uzdiše, a Adamus se smeje)

 

LINDA: Ooh.

 

ADAMUS: Postoji velika razlika izmedju Isusa i Ješue, dakle prebolite to. Ješua je bio pravo biće koje sam znao; Isus je ovo proizvedeno, izmišljeno ljudsko, super nerealno biće. Dakle ja mogu reći da, postajao sam popularniji čak i od Isusa.

 

LINDA: (uzdiše) Ššš! Nastavi! Nastavi!

 

ADAMUS: Trebali bismo glasati o tome da vidimo.

 

LINDA: Ššš!

 

ADAMUS: Ne, bio sam, i crkva je postajala veoma zabrinuta zbog ovog - Sveti Žermen faktora. Dakle oni su unajmili beznačajnog pisca iz Engleske po imenu Braham Stoker koji do te tačke nije imao nikakva interesantna dela, ali su oni znali da će on napisati bilo šta za šta mu plate, i dali su mu sav materijal. Kada ovaj karakter, Drakula, pogleda u ogledalo, on ne vidi svoju sliku, zato što kada istinski Majstor pogleda u ogledalo, on ne vidi sliku starog ljudskog ja. On može videti svog Majstora. On može videti svoju svetlost, ali on ne vidi staro ljudsko ja, a ni drugi i niti ćete vi u vašem majstorstvu. Ljudi neće videti to staro ljudsko ja. Oni će videti vašu svetlost. To je razlog što ne vidite sliku u ogledalu.

 

I beli luk (Adamus se smeje). "Beli luk", kažete. Nikad nisam voleo beli luk. Zašto biste uništili savršeno dobar valjani ovas i med i orahe sa belim lukom?! (smeh) A to je uglavnom bila moja dijeta u to vreme. Nisam baš voleo beli i crni luk, kao ni Koldra, zato što neki tvrde da je beli luk dobar za sistem. Pa, ako je vaš sistem kao kanalizacija, da, ali on zapravo nije tako dobar za vas. Ja sam se klonio belog luka. Miris je bio odvratan, a ukus je bio grozan. Žao mi je zbog onih od vas koji su ljubitelji belog luka (smeh), ali to je zaista... dakle, ne, ja nisam jeo beli luk.

 

Dakle oni su dali Brahamu Stokeru sve ove male deliće, zapravo sve o meni; činjenica da sam se mogao transformisati - kao Merlin, pogotovo - iz ljudskog ja u moju Pakavu. Mogao sam biti sova ili soko i leteti bilo gde.

 

Tako da je Stoker napisao ovu knjigu, koju je promišljeno platila i inspirisala crkva da se suprotstavi nekim od mitova. Naravno oni nisu koristili ime "Sveti Žermen", ali su koristili sve ove stvari koje sam ja tvrdio da sam sposoban da učinim. Stavili su to pod ime Drakula. Oni su ga bazirali delimično na onome što sam ja bio sposoban da uradim i delimično na interesantnoj ličnosti u istoriji Vlad koji je nabijao na kolac, sa kojim nisam imao nikakvu povezanost. Ali oni su spojili ove dve stvari, postavili u Transilvaniju, što je jedina stvar koja me je istinski povredila, zato što volim Transilvaniju. Proveo sam mnogo života i u mom poslednjem životu odrastao sam u Transilvaniji, jednim od najromantičnijih, najmisterioznijih, najlepših mesta u svetu, i gledam šta su "oni" - crkva i pisci - učinili celoj ovoj slici... dodji ovde (Lindi). Ova slika krvi i kolac i energetsko hranjenje...

 

LINDA: Šta?! Ja nemam krvi, nema krvi!

 

ADAMUS: ... i sve drugo. Dakle, da, to je bio jedini deo koji me je zaista uznemirio u to vreme. Dakle, to je mala istorija Drakule.

 

 

Današnje pitanje 

 

Dakle, gde smo stali? Pitanje koje sam postavio u našoj nedavnoj grupi. Pitanje, zamoliću Lindu da odnese mikrofon dobrovoljcima u publici. Ako sedite u ovim stolicama, vi ste dobrovoljci (smeh).

 

Pitanje je: U ovom životu, ko je osoba koja vam je najbliskija? Ko je osoba koja vam je najbliskija? Bilo da je ona još uvek ovde u fizičkoj formi, bilo da je otišla, ko je osoba koja vam je najbliskija? Linda, počni.

 

LINDA: Okej.

 

ADAMUS: Da, draga moja.

 

TIFANI: Zdravo.

 

ADAMUS: Kreirala si predivan zid na drugoj strani Kluba Majstora.

 

TIFANI: Hvala ti.

 

ADAMUS: Ko je osoba koja ti je najbliskija?

 

TIFANI: Ja.

 

ADAMUS: Dobro. Zašto?

 

TIFANI: Da. Zato što ne mogu pobeći od sebe, bez obzira koliko naporno pokušavam. (smeje se)

 

ADAMUS: Da.

 

TIFANI: Mogu pobeći od svakog drugog, ali ne od mene.

 

ADAMUS: Da. Osoba. Malo ću te prozvati povodom toga. Ti si takodje imala najteže vreme sa sobom. Dakle ti kažeš da si ti osoba koja ti je najbliskija, tako da je to pomalo makio. Pomalo makio.

 

TIFANI: Kako? Ja to ne osećam kao makio.

 

ADAMUS: Drago mi je da čujem da to kažeš, ali ja vidim konstantne borbe koje ti imaš sa sobom. Video sam gnušanje koje si imala za delove sebe, a ipak ti kažeš da si ti ona koja ti je najbliskija.

 

TIFANI: Pa, možda ja "najbliskija" tumačim drugačije od tebe.

 

ADAMUS: Prijatelj?

 

TIFANI: Prijatelj? Da, mislim, mi - prijatelji se ne slažu uvek.

 

ADAMUS: Istina.

 

TIFANI: Dakle uprkos delovima mene kojih sam se gnušala, ja sam još uvek najbliskija.

 

ADAMUS: Interesantno pitanje ovde, ali možeš li ti sebi poveriti najmračnije tajne koje imaš?

 

TIFANI: Uglavnom.

 

ADAMUS: One kojih se sećaš.

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Da.

 

TIFANI: Ali kao što si govorio, ja sve više i više uvidjam šta nije istina, zato što sam u mom životu prošla kroz mnogo kritikovanja sebe, kao kada nešto dodje u moj um, a onda se pojavi sram. To je kao "Oh! To se dogodilo! Oh, tako se stidim sebe."

 

ADAMUS: Da.

 

TIFANI: Ali sve više i više uvidjam da to zaista nije bila priča. Da je to ono što sam ja stavila na to.

 

ADAMUS: Kako je bilo juče sa ovim tvojim prijateljem? Kako ste se ti i tvoj prijatelj slagali juče? (ona pauzira) Juče. Ti i tvoj prijatelj, ti.

 

TIFANI: Juče?

 

ADAMUS: Da li je juče bio dobar prijateljski dan? Loš prijateljski dan?

 

TIFANI: Juče je bio prilično dobar prijateljski dan. Prekjuče nije bio baš dobar prijateljski dan.

 

ADAMUS: Dobro. Šta se desilo? Ako bi mogla podeliti samo delove toga? Zašto to nije bio dobar prijateljski dan?

 

TIFANI: Pa, kritikovala sam sebe ceo dan.

 

ADAMUS: Aha.

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Vau. To zvuči kao dobar prijatelj. (smeh) Zašto?

 

TIFANI: Zato što sam osećala da sam odugovlačila tako mnogo stvari. 

 

ADAMUS: Tačno, tačno.

 

TIFANI: I nisam želela da pogledam neke stvari.

 

ADAMUS: Aha.

 

TIFANI: I...

 

ADAMUS: I ko te je kritikovao?

 

TIFANI: Ja.

 

ADAMUS: Tvoj prijatelj.

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Da, kritikovao te je.

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Pa, da li je to bio dobar osećaj?

 

TIFANI: Ne.

 

ADAMUS: Da. Da li želiš da vidiš tvog prijatelja ponovo?

 

TIFANI: Da!

 

ADAMUS: Da? O, stvarno.

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Okej.

 

TIFANI: Želim da integrišem sve moje... celu mene.

 

ADAMUS: Da.

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Da. To zvuči kao interesantno prijateljstvo (ona se smeje), ali kao što kažeš, prijateljstva mogu jedan dan biti dobra, drugi dan ne tako dobra. Dobro. Cenim tvoje...

 

TIFANI: Danas se osećam zaista dobro.

 

ADAMUS: Dobro.

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Cenim tvoju iskrenost. Samo hoću da se uverim da smo ovde sve izneli.

 

TIFANI: Okej. Postoji li još neki makio na koji želiš da me uputiš dok sam ovde? (smeh)

 

ADAMUS: (smeje se) Ne sada.

 

TIFANI: U redu.

 

ADAMUS: Nemamo dovoljno vremena. (smeh)

 

Sledeći. Ko je bila osoba koja vam je najbliskija? Najbolji prijatelj, najbliskiji drug u vašem životu. Mikrofon je tamo iza tebe.

 

DAJANA: Leri.

 

ADAMUS: Leri. I zašto Leri? Šta Lerija čini specijalnim? Leri je tvoj pokojni predivni voleći partner. Da. Da li osećaš Lerija često u blizini? (ona klima da) Da. Da li je Leri u tvojim snovima?

 

DAJANA: Ne tako često.

 

ADAMUS: Ne tako često. Okej. Šta je Lerija činilo tako specijalnim?

 

DAJANA: Mislim da je to zato što smo bili toliko kompletno i totalno ono što jesmo, naša višestruka ja.

 

ADAMUS: Okej.

 

DAJANA: I postojalo je prihvatanje svega toga.

 

ADAMUS: Da li je Leri bio siguran prostor za tebe?

 

DAJANA: Veoma.

 

ADAMUS: Okej. Odlično. Hvala ti.

 

DAJANA: Hvala ti.

 

ADAMUS: I koliko dugo si bila zajedno sa Lerijem?

 

DAJANA: Osam godina.

 

ADAMUS: Osam godina. Da li misliš da je išta od toga bilo - vraćanje zajedno, mislim da budete zajedno - bilo karmički, ne loša karma, ali da li ste se znali od pre?

 

DAJANA: Apsolutno. 

 

ADAMUS: Apsolutno. Da. Dobro. Postaviću ti vrlo teško pitanje. Šta misliš zašto je Leri otišao?

 

DAJANA: (pauzira) Da mi dopusti da sama uradim ono što treba da uradim.

 

ADAMUS: Okej, dobro. I on je još uvek u blizini. Da.

 

DAJANA: Da.

 

ADAMUS: Hvala ti.

 

DAJANA: Hvala ti.   

 

LINDA: Jedan sa leve strane. Tačno ovde. Hvala ti.

 

ADAMUS: Dobrodošla.

 

DŽENIFER: Prokletstvo!

 

ADAMUS: Prokletstvo! Prokletstvo! Taj, taj...

 

DŽENIFER: (uzdišući) Okej.

 

ADAMUS: ... magičan mikrofon te prosto našao.

 

DŽENIFER: Eto ga.

 

ADAMUS: Da. Ali nije li to dobar osećaj? Mislim, ako ne zamišljaš da je kamera na tebi...

 

DŽENIFER: Ako nisam velika kukavica, da.

 

ADAMUS: ... i desetine hiljada ljudi gleda, ali osim toga. Ko ti je bio najbliskiji u tvom životu? Najbliskiji.

 

DŽENIFER: (pauzira, a onda uzdiše) Oh, sranje! (opet pauzira) Znala sam da ćeš ovo uraditi. Najbliskiji u celom mom životu.

 

ADAMUS: Da.

 

DŽENIFER: (pauzira) Verovatno bih trebala reći Erik.

 

ADAMUS: Da. A ko je Erik? Odnos izmedju tebe i Erika?

 

DŽENIFER: Moj suprug.

 

ADAMUS: Tvoj suprug, i?

 

DŽENIFER: Jer mi on dozvoljava da budem ko jesam. (suzbija plač)

 

ADAMUS: Da. Zašto je to teško? Zašto tu postoji emocija, osećanje?

 

DŽENIFER: (sa suzama) Zato što mislim da ja ne dozvoljavam.

 

ADAMUS: Aah! Ah. Dobro. Dakle Erik je siguran prostor. Erik prihvata i voli. Erik te, zapravo, ludo voli. Da. Da. Okej, hvala ti.

 

DŽENIFER: (prošapće) Hvala.

 

ADAMUS: Hvala ti za tvoju otvorenost.

 

LINDA: Ne, ne možeš. Nema šanse. Hajde da vidimo.

 

ADAMUS: Još nekoliko.   

 

LINDA: Okej.

 

ADAMUS: Ko vam je najbliskiji u vašem životu?

 

LINDA: Samo momenat. Skoro sam tu.

 

ADAMUS: Ko vam je najbliskiji? Svi govore "O bože moj, ne. Ne ja. Sranje." Da. Pozdravi.

 

ŠAUMBRA 1 (žena): Zdravo.

 

ADAMUS: Ko ti je bio najbliskiji u tvom životu?

 

ŠAUMBRA 1: Pa, sedim ovde misleći o tome i verovatno moja sestra, zato što smo provele tako mnogo vremena ranije u istoj kući sa mnogo braće i sestara.

 

ADAMUS: Dobro.

 

ŠAUMBRA 1: I postali smo zaista bliski energetski i na svaki drugi način.

 

ADAMUS: Da. I da li ste još uvek bliski?

 

ŠAUMBRA 1: Da, sa nekima od njih.

 

ADAMUS: Sa nekima. Dobro. Dakle to je bilo dugo, dugo zajedničko putovanje.

 

ŠAUMBRA 1: Da.

 

ADAMUS: Da. I šta nju čini toliko specijalnom da bi ti... možeš li podeliti njeno ime sa nama?

 

ŠAUMBRA 1: Patriša.

 

ADAMUS: Patriša. Šta Patrišu čini tako specijalnom?

 

ŠAUMBRA 1: Mi smo vrlo slične po dobu i krvnoj grupi, što ja smatram važnim.

 

ADAMUS: DNK verovatno. Da, ne znam. Samo pretpostavljam.

 

ŠAUMBRA 1: Sve.

 

ADAMUS: Da.

 

ŠAUMBRA 1: I možemo pričati i slati e-mailove i razumeti šta ona druga govori.

 

ADAMUS: Da. Da li te je Patriša ikad izneverila?

 

ŠAUMBRA 1: Ne.

 

ADAMUS: Ne. To je zadivljujuće. Da. Da li si ikad bila ljuta na nju?

 

ŠAUMBRA 1: Ne.

 

ADAMUS: Ne. To je zaista zadivljujuće. Da li ti misliš da je taj odnos baziran na prošlim životima, prošlim vremenima?

 

ŠAUMBRA 1: Da.

 

ADAMUS: Dobro. Hvala ti. Hvala ti. Osećam tu srce. Neku pravu emociju, dobru emociju.

 

ŠAUMBRA 1: Da.

 

ADAMUS: Da. Dobro.

 

ŠAUMBRA 1: Da.

 

ADAMUS: Možda mali uvid kada si morala da ustaneš sa mikrofonom. (ona se smeje) Mali uvid se desio.

 

ŠAUMBRA 1: Da.

 

ADAMUS: Hvala ti. Još nekoliko, Linda.

 

LINDA: Hm.

 

ADAMUS: Ko vam je najbliskiji? Dobrodošao.

 

POL: Dobrodošao. Da.

 

ADAMUS: Ti nisi očekivao mikrofon. Pa...

 

POL: Ne. Ne volim ih.

 

ADAMUS: Ali znaš da postoji ono što ja zovem magnetizam mikrofona. I znaš kako magneti privlače, znaš, suprotno?

 

POL: Da. Da.

 

ADAMUS: Dakle kada vi sedite tu govoreći "Ja ne želim mikrofon. Ja ne..." Linda je kao drugi deo magneta - vuup - pravo prema vama.

 

POL: Da, ali to je neživo.

 

ADAMUS: Da. Dakle ako ne želiš mikrofon, samo reci "Da, molim! Linda, izaberi mene! Izaberi mene!" (smeh) Ali da ne prekidam.

 

POL: Okej. Morao bih reći u ovo vreme mog života to je moja žena, Deniz.

 

ADAMUS: Oh, to je bio pametan muški potez. (smeh i aplauz)

 

POL: Pa, znaš, nakon nekog vremena naučiš nekoliko stvari.

 

ADAMUS: Naučiš! (smeh) Ne, ali ja zapravo mogu reći, mogu reći da si veoma iskren. Šta je to što je toliko specijalno povodom nje? Da li bi stala do njega? Ovo je jedan od onih...

 

POL: Dodji.

 

ADAMUS: ... suznih momenata u Grimiznom Krugu. (publika govori "Au")

 

DENIZ: (smeje se) Jeste.

 

ADAMUS: Da. Da li bi nam rekao šta nju čini tako specijalnom tebi?

 

POL: Ona poštuje ko ja jesam i, znaš, želi da budem ko ja jesam, koliko god potpuno mogu.

 

ADAMUS: Mogu li otići toliko daleko da kažem da je ona pomogla da te izvuče iz ljušture, iz...

 

POL: Pa, ja sam je tražio.

 

ADAMUS:Da.

 

POL: Zato što su to stvari koje sam želeo.

 

ADAMUS: Da. I ona je pomogla da ti...

 

POL: O definitivno, da.

 

ADAMUS: ... iskrsneš i ekspandiraš i dopustiš da ti budeš ti...

 

POL: Da.

 

ADAMUS: ... što nije baš bilo uobičajeno u tvom životu. 

 

POL: Nije. (smeje se)

 

ADAMUS: Ne baš. Odlično. Da li bi je poljubio? (publika govori "Au" dok je on strastveno ljubi) 

 

LINDA: Ooh! Lep poljubac! (aplauz publike) Oooh!

 

ADAMUS: Da.

 

LINDA: Slasno!

 

POL: Pred svim ovim ljudima.

 

ADAMUS: Adamus dovodi do još jedne veličanstvene večeri izmedju dvoje ljudi. (smeh)

 

LINDA: Slasno!

 

ADAMUS: Dobro. Još nekoliko.

 

LINDA: Još jedan? Još jedan?

 

ADAMUS: Naravno. Naravno.

 

LINDA: Hajde.

 

ADAMUS: Ah, dobrodošao. Da. Mada ti si znao da će se ovo desiti.

 

ŠON: Naravno.

 

ADAMUS: Znao si.

 

ŠON: Da.

 

ADAMUS: Da.

 

ŠON: Morao bih reći moja majka.

 

ADAMUS: Tvoja majka, interesantno.

 

ŠON: Da, da. Njeno ime je Dženet.

 

ADAMUS: Aha.

 

ŠON: I ona je za mene bila katalizator da počnem u dobu kada sam imao 14 godina, kao...

 

ADAMUS: Vau. Da počneš... pubertet?

 

ŠON: Duhovni put.

 

ADAMUS: Oh, duhovni put. Okej.

 

ŠON: Pa, to takodje.

 

ADAMUS: Okej. Duhovni put. Stvarno? Ona te podstakla na to.

 

ŠON: Pa da. U zaista teško vreme ona je intervenisala sa... ona je meditirala i imala je njen sopstveni način radjenja njenog sopstvenog duhovnog puta i pozvala me da razmotrim način na koji je ona to radila.

 

ADAMUS: Interesantno. Nije te prisiljavala.

 

ŠON: Ne, samo me pozvala.

 

ADAMUS: Vau. Da. Da li ti je pričala o Saint-Germainu?

 

ŠON: Ne. Žao mi je što to moram da kažem.

 

ADAMUS: Da. U redu je.

 

ŠON: A onda smo nekako potpuno...

 

ADAMUS: Da li ti je pričala o Tobajasu?

 

ŠON: Ne. Ne, nije. Ona je... Lazarus. (smeje se)

 

ADAMUS: Da li ti je pričala o... Lazarus, o ustao iz...

 

ŠON: Lazarus.

 

ADAMUS: Okej, Lazarus.

 

ŠON: Da.

 

ADAMUS: Okej.

 

ŠON: Dakle to je bilo - ona je...

 

ADAMUS: Ja se ne, ja se ne takmičim.

 

ŠON: Ne, razumem.

 

ADAMUS: Nisam na izborima. (smeh)

 

ŠON: Pa, ti si pobedio. Ja sam ovde. Dakle... (smeje se)

 

ADAMUS: (smeje se) O da! Hvala ti. Dakle ona ti je dala veoma siguran prostor.

 

ŠON: Da.

 

ADAMUS: Ona te ohrabrila, ne samo intelektualno, nego je podstakla srce, jer je tvoje veoma otvoreno.   

 

ŠON: Aha.

 

ADAMUS: I da li ti osećaš da si je znao u drugom životu?

 

ŠON: U mnogim.

 

ADAMUS: Koji je bio odnos u jednom od skorijih života?

 

ŠON: Imali smo, pa, imali smo iskustvo... oboje smo imali neku vrstu uvida gde sam ja bio u jednom selu sa njom, mislim da je to bilo u Poljskoj, i imao sam zaista razarajuće iskustvo gde me je žena ostavila i ona je bila, mislim da je ona bila moja majka u tom životu, istom životu, i ja sam otišao u šumu i napustio je, kompletno napustio selo.

 

ADAMUS: Dobro.

 

ŠON: I nisam siguran šta se desilo nakon toga, ali mi...

 

ADAMUS: Ne. Nećemo...

 

ŠON: Da. Ne. Nećemo ići tamo.

 

ADAMUS: Da.

 

ŠON: Ali smo se povezali u tome, delili smo ovo iskustvo i to je bio katalizator za nas da postanemo prijatelji u ovom životu. Kao da smo radili "majka, sin" dugo vremena.

 

ADAMUS: Tačno, tačno.

 

ŠON: I onda nakon nekog vremena bilo je kao da smo to transformisali i videli jedno drugo kao, znaš, duša dušu.

 

ADAMUS: Dobro.

 

ŠON: I to je zaista bilo moćno.

 

ADAMUS: Interesantno. Dobro. Da li bi joj sada poslao blagoslove?

 

ŠON: Apsolutno.

 

ADAMUS: Dobro. Hvala ti.

 

ŠON: Ona gleda. Zdravo mama.

 

ADAMUS: I neće te pojesti vukovi u ovom životu, garantujem to. (publika govori "Oh!")

 

ŠON: Hvala, da, znao sam... okej. Morao je to da kaže. Da.

 

ADAMUS: To je bila mračna, hladna noć bez hrane. Ah, da. Jedna od onih. Ali mi se možemo smejati povodom toga - ha, ha, ha, ha, ha! Da. Sada, to bi bila odlična priča! Kada stigneš u Klub Uzašlih Majstora - "Ne biste verovali šta mi se desilo."

 

ŠON: Dakle mi možemo raditi prethodne živote?

 

ADAMUS: Da, da. Možete raditi prethodne živote, da, ali možete raditi sve živote. Možete izmisliti nekoliko života, znate, ako morate. (smeh) Sledeći. Dobrodošla. Ko ti je bio najbliskiji u ovom životu?

 

JASMINA: Pre svega, želim da ti se zahvalim. Želim da izrazim moju zahvalnost, samo da odvojim momenat i izrazim to.

 

ADAMUS: Udisaću to.

 

JASMINA: Njegovo ime je bilo Čeri.

 

ADAMUS: Aha.

 

JASMINA: On je bio moj učitelj.

 

ADAMUS: Da.

 

JASMINA: I...

 

ADAMUS: Životni učitelj ili školski učitelj?

 

JASMINA: Pa, duhovni učitelj.

 

ADAMUS: Duhovni učitelj.

 

JASMINA: Da.

 

ADAMUS: Dobro. Dobro.

 

JASMINA: I...

 

ADAMUS: Da li ti je on rekao za Saint-Germaina?

 

JASMINA: Ne. (smeh)

 

ADAMUS: Okej. Ja samo...

 

JASMINA: Ne, ne.

 

ADAMUS: ... samo to testiram.

 

JASMINA: Da.

 

ADAMUS: Da, da. Zato što ako se kandidujem, naravno, želim da znam da me je svesno mnogo ljudi. Ali ne ide mi tako dobro. Možda se neću kandidovati. (smeh)

 

JASMINA: Ali mislim da loša reputacija sada odlazi, zaista osećam.

 

ADAMUS: Ti misliš reputacija...

 

JASMINA: Zato što sam imala malu stvar sa Svetim Žermenom.

 

ADAMUS: Da.

 

JASMINA: Mislim da je to bila samo zaljubljenost.

 

ADAMUS: Aha. Ali ti misliš da je reputacija sada okej?

 

JASMINA: Ne, ne. To odlazi. To je...

 

ADAMUS: O, loša reputacija.

 

JASMINA: Ti sada iskrsavaš kao ko ti jesi.

 

ADAMUS: Da. Dakle ti misliš da je za mene dobro što sam promenio ime u Adamus Saint-Germain kao da ću prevariti sve? (smeh)

 

JASMINA: Da, da. Apsolutno.

 

ADAMUS: Da. Da! (Adamus se smeje) Dobro. Dakle najbliskiji na duhovni način?

 

JASMINA: Ja mislim na svim nivoima.

 

ADAMUS: Na svim nivoima.

 

JASMINA: I to nije bilo samo sunce i lepota, bilo je mnogo borbe i bilo je mnogo oblikovanja.

 

ADAMUS: Povodom čega je bila borba?

 

JASMINA: Ja mislim da je to imalo veze sa ulogom ženskog božanskog za koju sam osećala da nije dovoljno predstavljena u njegovim učenjima.

 

ADAMUS: Dobro.

 

JASMINA: Ali možda ja, mislim, on sam je bio veoma balansiran, ali ja sam osećala da... ili ja nisam preuzela moju ulogu u tom smislu kao duhovno biće.

 

ADAMUS: Da. To je dobro. To je dobro. Ti si pomogla da se to unese.

 

JASMINA: Da. I osećam da zapravo postoji stapanje. Ne osećam da postoji... mada on više nije tu, ali osećam ga blizu.

 

ADAMUS: Oh, on još uvek jeste. Ali, mislim, on samo nije ovde.

 

JASMINA: Dakle to je kao, ja ne osećam da zapravo postoji razlika, mada osećam da je potpis još uvek tu, drugačije...

 

ADAMUS: Da li ga čuješ, osećaš u blizini?

 

JASMINA: Da.

 

ADAMUS: Definitivno jeste. I šta ti misliš kako meni ide sa muško/ženskim balansom?

 

JASMINA: Ja mislim da ti... svidja mi se muški aspekt koji nosiš.

 

ADAMUS: O hvala ti. Hvala ti.

 

JASMINA: Zaista mi se svidja. I osećam da u nekom smislu ti preuzimaš ulogu.

 

ADAMUS: Da. (smeh dok se on šepuri)

 

JASMINA: Ne, to je kao...

 

ADAMUS: Ja imam žensku stranu, ali...

 

JASMINA: Da. To je ono što govorim.

 

ADAMUS: Koldra je malo protivan...

 

JASMINA: Muškom, mislim, treba mnogo više podrške u oslobadjanju - kako ti kažeš - oslobodjeno muško.

 

ADAMUS: Da, oslobodjeno muško.

 

JASMINA: Ima mnogo veću potrebu nego žensko.

 

ADAMUS: Da. Da. Dakle ja ću raditi Adamusovu Ranu...

 

JASMINA: Da, tako nešto. (smeje se)

 

ADAMUS:... izvinjavam se, Adamovu Ranu! (smeh) Uskoro, Adamova Rana. Pričaćemo o muškoj rani. Tobajas je mnogo pričao o ženskoj rani, naravno, Ajsisinoj Rani. Ali oni su oboje ranjeni i važno je to otpustiti. Mi nećemo ići u stvari žrtve, nego da otpustimo. I to bi možda moglo da me učini poznatijim širom sveta, možda bi više muškaraca počelo da dolazi.

 

JASMINA: Ja bih to želela. Da.

 

ADAMUS: Da, da. Da. Dobro. Hvala ti. Još jedan.

 

LINDA: Okej. Još jedan.

 

ADAMUS: Još jedan.

                                                                                                                    

LINDA: Još jedan. To mora biti zadnji red. Da vidimo. Okej.

 

ADAMUS: Oh! Osećam da mikrofon sada sleće. Ti si znao da to dolazi. Dobrodošao. Drago mi je da si ovde.

 

AMINTAS: Okej.

 

ADAMUS: Da.

 

AMINTAS: Pa, meni je najbliskija osoba bio moj otac. Njegovo ime je bilo Ademi.

 

ADAMUS: I zašto ti je on bio najbliskiji? Šta ga je činilo tako specijalnim u tvom životu?

 

AMINTAS: Zato što me je on uvek ohrabrivao da radim stvari.

 

ADAMUS: Da.

 

AMINTAS: I ne samo profesionalno, nego i duhovno i intelektualno. On je bio moj najbolji prijatelj.

 

ADAMUS: Teško pitanje. Teško pitanje. Da li osećaš da si ga izneverio na neke načine; ne totalno, ali na neke načine?

 

AMINTAS: (uzdiše) Da, ponekad osećam.

 

ADAMUS: Da.

 

AMINTAS: Ponekad.

 

ADAMUS: On je za tebe bio veliki mentor. Velika osoba koju treba da zadovoljiš i ponekad postoji to... i on bi voleo da ti znaš da je on samo pokušavao da izvuče najbolje iz tebe. Ali nije se radilo o pokušavanju da zadovoljiš njegova očekivanja. Radilo se o dopuštanju da ti, tvoje najbolje izadje. To je sve što je on pokušavao da uradi. Da.

 

AMINTAS: Okej.

 

ADAMUS: Dobro. Hvala ti. Hvala ti mnogo.

 

LINDA: Oh! Poslednji.

 

ADAMUS: Dobro. Dobro.

 

LINDA: Poslednji.

 

ADAMUS: Ne mogu dočekati.

 

LINDA: Videla sam malo konfuzije, ali sigurna sam da ćeš se snaći.

 

ADAMUS: (smeje se) Dakle, Žon (francuski izgovor, ona je obučena kao muškarac) da li bi volela da dodješ ovde gore? Da. Ona se pretvara da je zauzeta sa svim kontrolama i ...

 

DŽIN: Da li moram?

 

ADAMUS: Da, da. Dakle da li želiš da dodješ ovde gore?

 

LINDA: Oni mogu premestiti kameru na nju.

 

ADAMUS: Okej, da li bi ustala. Odlično, hvala ti. I, ovo je sada zaista teško zato što ti znaš...

 

LINDA: Dobar šou.

 

ADAMUS: ... mnogo ljudi koji te znaju. I mnogo tvoje familije sedi zaista blizu i sluša. (smeh) Dakle postoji pritisak. Ko je bio onaj ko ti je najbliskiji u ovom životu?

 

DŽIN: (pauzira) To je teško pitanje.

 

ADAMUS: To je Adamusovo pitanje.

 

(ona opet pauzira)

 

A a a. Sada ideš u mozak. Uzmi dubok udah. Zatvori oči na momenat. Uzmi dubok udah. Ti već znaš odgovor. Ti si već pomislila na to dok si tamo sedela. I ako ne želiš da podeliš, to je u redu.

 

DŽIN: Moram da kažem da je to bio Koldra.

 

ADAMUS: Ah.

 

DŽIN: Samo kao duhovni...

 

ADAMUS: On sada crveni! (Adamus se smeje)

 

DŽIN: Da, to je nekako čudno reći, ali samo zato što postoji takav susret umova i takav siguran prostor i tako drevno prijateljstvo i uvek postoji razumevanje.

 

ADAMUS: Da li on stvara siguran prostor za tebe? Ovo je stvarno čudno. (smeh) Samo momenat, moram da ga se otarasim (više smeha, dok Adamus tera Koldru) da li on stvara siguran prostor?

 

DŽIN: Da.

 

ADAMUS: Da li te pritiska?

 

DŽIN: O da.