MATERIJALI GRIMIZNOG KRUGA

Serija “Hodaj - Život bez moći” 

ŠAUD 8 – Prezentuje ADAMUS, kanališe Džefri Hopi

Prezentovano u Grimiznom Krugu
02.04. 2016.
www.crimsoncircle.com

Ja Jesam ko Ja Jesam, Adamus Ben Saint-Germain.

 

Dobrodošli, drage Šaumbre. Dobrodošli na naše okupljanje, na ovo veoma specijalno mesto.

 

Danas će biti iskusto u tri čina. Tri čina i prvi čin će prezentovati St. Germain, Voljeni St. Germain. Drugi čin će prezentovati Adamus, a treći čin ćete prezentovati vi u novom DreamWalku.

 

Dakle, uzmite dobar dubok udah sa tim. Danas je iskustvo.

 

 

Ekspanzija

 

Pre nego što se upustimo u Prvi Čin, dozvolite mi da ponudim moje uvide o vašoj ekspanziji. (Više o ekspanziji ovde) Ova ekspanzija vašeg studija, ovog zaista sasvim skromnog mesta, ali mesta sa toliko mnogo energije i svesti; ekspanzija u novi prostor desila bi se u svakom slučaju. To je trebalo da bude ovde. Zašto? Zato što svako od vas takodje ekspandira.

 

To je simbolika promena kroz koje svi vi prolazite. To mora da raste i to će nastaviti da raste. To neće biti samo u ovaj prostor pored; to će ići dalje i šire, zato što kada svako od vas uzme dubok udah, skloni se sebi sa puta i dopusti, vi ekspandirate. Daleko izvan fizičke ravni, daleko izvan vaše singularnosti kao ljudskog bića, vi ekspandirate u Ja Jesam Ovde, što može biti svugde. To može biti na mnogim mestima istovremeno. To je prosvetljenje.

 

Prosvetljenje ne znači biti moćno, super-inteligentno savršeno ljudsko biće sa psihičkim moćima. Uopšte ne. To ljudsko će još uvek postojati sa svim svojim manama i svim svojim smehom i svim svojim suzama i svim svojim ljudskim načinima, a onda se samo nadjete u Ja Jesam Ovde, što je svugde odjednom.

 

Dakle ovaj sledeći korak, ovaj sledeći korak u vašu ekspanziju vašeg fizičkog prostora je samo simbolika vaših koraka u mnoge prostore.

 

Dakle uzmimo dubok udah sa tim i počnimo sa Prvim Činom sa Voljenim St. Germainom, nakon što ja primim moju kafu.

 

LINDA: Ah, unapred primljena.

 

ADAMUS: Treba mi da mi je pružiš. (smeh)

 

LINDA: Sandra je to preduhitrila. Ona je znala da predvidi tvoju potrebu.

 

ADAMUS: Izvinite me. (uzima gutljaj) Dakle... (odlazi do svog pulta i uručuje Lindi iPad)

 

LINDA: Hvala ti, mislim. (smeh)

 

ADAMUS: Prvi Čin.

 

 

Prvi Čin   

 

ST. GERMAIN: Ja Jesam Voljeni St. Germain i znao sam svakoga od vas, čak i pre nego što je Tobajas došao. Svakoga od vas, u Školama Misterije, u mnogim, mnogim životima, u vašim stanjima sna i u vašem budjenju.

 

Znao sam vas pre nego što sam došao i preuzeo od Tobajasa. Sreo sam svakoga od vas obučen u moj ljubičasti plamen, u danima Ljubičastog Plamena, znajući da se budite i da dolazite u sasvim, sasvim drugačiji svet.

 

Znao sam da ćemo biti razdvojeni jedni od drugih neko vreme kada je Tobajas preuzeo. To je bilo vreme Tobajasovog negovanja i njegove duboke ljubavi i razumevanja. To je bilo vreme Tobajasove nežnosti, ali sam znao da ću se vratiti. Znao sam da ako budete mogli da prodjete kroz ove rane dane budjenja u Tobajasovo vreme, da ćemo opet biti zajedno u vremenima prosvetljenja, i evo nas ovde. Evo nas ovde.

 

Ja sam još uvek sa vama kao St. Germain. Dolazim vam, naravno, tokom mnogih naših okupljanja kao Adamus. Dolazim vam ponekad u našim ličnim razgovorima u eteru kao St. Germain i Adamus, u zavisnosti od dana, u zavisnosti od vašeg raspoloženja, u zavisnosti od povezanosti koja nam je potrebna. Ali dolazim vam kao St. Germain tako često, podsećajući vas zašto ste ovde. To je lako zaboraviti. Ma koliko puta sam ja to rekao, ma koliko puta je Tobajas to rekao, tako je lako  zaboraviti zašto ste ovde. Tako je lako je biti povučen nazad u stare načine.

 

Većina ljudi ovde na ovoj planeti sada prolazi kroz evolutivni ciklus. Većina ljudi je ovde zbog posla, zbog njihovih karmičkih porodica. Većina ljudi je ovde da napravi svoj život malko boljim. Mnogi su ovde zbog slave i novca i moći. Nekolicina je ovde zbog samo-otkrića. Ali vi ste ovde zbog nečega sasvim, sasvim drugačijeg. Vi ste ovde zbog prosvetljenja, realizacije, završetka veoma, veoma dugog putovanja na ovoj planeti koje vas je provelo kroz zadivljujući broj zadivljujućih života. To vas je provelo kroz isto toliko smrti koliko i života. To vas je provelo kroz neke od velikih mrakova ove planete i isto tako velikih svetlosti.

 

Bilo je teško ponekad. Vi se izgubite duž puta i imate strah da nikad nećete pronaći put nazad, nazad sebi. Imate strah da se nećete setiti kako da se vratite. Ali moram da kažem da, svako od vas, vi ne možete da se ne setite. Vi možete dugo vremena igrati igru da ste izgubljeni. Vi možete igrati igru da ste u nekom identitetu koji nije uistinu vi sami, ali nikad ne možete da se ne setite. To se vraća. To je Plod Ruže o kom je Tobajas govorio pre tako mnogo godina. To je tu i uvek vas priziva da se vratite sebi.

 

Vi tako često zaboravite zašto ste ovde u ovom životu, a onda udjete u ovaj unutrašnji konflikt izmedju ljudskog ja i prosvetljenog bića. Ljudsko ja želi da učini sebe sličnim drugima. Ono se uporedjuje sa drugim ljudima. Ono pokušava da se uklopi nazad u biološku porodicu koja nije nužno njegova istinska porodica. Voljeni, da, u toj porodici. Mnogo zadivljujućih iskustava, da, u toj porodici. Ali naposletku ne ko vi zaista jeste.

 

Vi pokušavate da se uklopite u poslove. Vi pokušavate da se uklopite u izvesne načine izgleda i postupanja. Ali, kao što ste ustanovili, to ne funkcioniše. To ne funkcioniše kada je to singularno. To funkcioniše samo kada je to prosto neki aspekt ili "i" izražavanje sebe.

 

Vi možete uraditi oba. Vi se zapravo možete nekako uklopiti, nekako. To nije uvek udobno, ali možete. I sada uvidjate da vi možete biti ko vi zaista jeste. Vi možete biti Ja Jesam. Vi možete biti oba.

 

 

Gde ste            

 

Postoji vrlo, vrlo, vrlo, vrlo malo ljudi koji su ikad došli ovako daleko na putu i nikad pre nije postojala grupa ljudi iz celog sveta koja je stigla na ovo mesto. To je mesto izazova i teškoće, zato što se vi menjate. Vi menjate taj identitet. Vi menjate vaše misli. Vaša biologija se menja i ljudsko se boji šta se dogadja. Ljudsko pokušava da zaustavi proces koji je prirodan, koji će se dogoditi ionako, i dok to radi, to prouzrokuje mnogo više stresa, mnogo više sumnje i zapravo ne dozvoljava vama, svakome od vas, da uživate u ovoj stvari koju mi zovemo utelovljeno prosvetljenje. To vam ne dopušta da uživate u dinamikama odlaska iz singularnog fizičkog ljudskog bića u multi-dimenzionalno ljudsko, božansko i sve drugo zajedno.

 

Vi brinete da li to radite ispravno i kao što smo vam Adamus i ja rekli toliko mnogo puta, vi to ne možete raditi pogrešno. Ali vi sigurno možete istisnuti tako mnogo radosti iz toga i lakoće i milosti sa svom vašom brigom, svim uzrujavanjem, svim pokušavanjem ljudskog ja da kontroliše i upravlja procesom nad kojim ljudsko ja nema kontrolu i upravljanje. Zapravo, ne bi ni trebalo. Vi pokušavate da manipulišete Boga unutar vas, da ga manipulišete iz ljudskog unutar vas, a to prosto ne funkcioniše.

 

Vi ste došli do ove tačke kroz vašu istrajnost, kroz vašu tvrdoglavost, kroz vašu odlučnost i posvećenost, ali od ove tačke nadalje, ovi kvaliteti nisu pohvalni. Ovi kvaliteti ne funkcionišu. Ovi kvaliteti će zapravo prouzrokovati da vas gravitacija odvuče nazad u stare načine, stare misli, stare sumnje i stare probleme.

 

Kada ja govorim Šaumbrama o tome koji su vaši najizvrsniji kvaliteti, neki od njih na vrhu liste su posvećenost, predanost. Neke od ovih stvari na vrhu liste su vaša istrajnost, vaša čista želja i napor i da, oni su vas doveli ovde. Ali vreme je da ih pustite da budu stvar prošlosti.

 

I ja znam da ste vi ponosni na sebe kako dobro možete podupreti sebe u terminima nekih od najvećih nevolja u vašem životu. Vi ste ponosni na sebe što ste sposobni da kopate unutra, da gledate unutra, da budete odlučni, i to vas je provelo kroz mnogo toga do sada. Ali taj kvalitet ne funkcioniše od ove tačke nadalje.

 

Kvalitet ljubavi prema sebi i prihvatanja, od ljudskog prema ljudskom, kvalitet onoga što biste vi zvali poverenje i što ja zovem dopuštanje je ono što će vas voditi od sada. Kvalitet prihvatanja Ja Jesam, prihvatanja koje je puno milosti, je ono što će vas voditi dalje. Vaš um to ne može proniknuti. Vaš um oseća da je omalovažen, da mu je uskraćeno nešto za šta on oseća da je zaradio za sebe, kada vi prosto dopuštate božansko, milost i lakoću.

 

Um će vam reći "Ali ona stvar kojoj si morao da pribegavaš, ona stvar koja te je dovela do ove tačke, ona stvar koja te je učinila drugačijim i specijalnim je ta istrajnost, ta odlučnost, ta volja uma", ali to ne funkcioniše odavde nadalje. To je poverenje, dopuštanje i milost. To je uzimanje tog dubokog udaha u spoznaju, to duboko razumevanje da je sve ovo veoma, veoma prirodno i ta sposobnost da samo pustite.

 

To je ogroman korak. Samo nekolicina - samo nekolicina - će ikad doći ovako daleko, a kamoli doći do te tačke gde mogu samo dopustiti i, u dopuštanju, znati da se sve menja. Način na koji mislite, odnos prema vašem telu, rodjenje, sami život i smrt; percepcija vašeg života koju ste imali do sada; percepcija koja je sadržana unutar vaših memorija; percepcija sveta spolja i svuda oko vas, to se sve menja, i to može biti zastrašujuće, potresno, ali to takodje može biti podjednako zadivljujuće, magično, predivno. To je upravo, upravo ona stvar zbog koje ste došli ovde.

 

To je upravo ona stvar o kojoj sam govorio svakome od vas u drugim ravnima, i neki od vas se sećaju toga, za neke je to bilo veoma svesno iskustvo. Ali to je ono o čemu sam vam govorio godinama pre nego što se Tobajas pojavio, kada sam vam došao kao Ljubičasti Plamen i rekao: "Sada, sada je vreme. Ti si spreman. Ja ću biti sa tobom svaki korak puta. Ali ti moraš to da uradiš. Ti moraš da budeš onaj koji dopušta. Ja to ne mogu uraditi za tebe."

 

 

Spoznaja       

 

Malopre je svirala muzika u onome što vi zovete uvodni video, veoma specijalna muzika - specijalna po svojoj kompoziciji, specijalna po načinu na koji je izvedena i pevana, ali takodje specijalna zato što smo zajedno ulili u nju samu esenciju spoznaje, tu stvar koja vas je vodila. Stvar koja vas je zaista vodila; ne tvrdoglavost, odlučnost, predanost, vaša lična unutrašnja snaga - to je ono što vi mislite da vas je dovelo ovde - ali spoznaja je bila ona koja je to zapravo uradila.

 

Dakle mi - vi, ja i drugi koji radimo sa vama - protkali smo tu pesmu kao podsetnik spoznaje i sada u ovom iskustvu, voleo bih da je pustite opet. Bez videa, samo muziku.

 

Uzmite dubok udah u spoznaju, stvar koja vas je zapravo dovela do ove tačke, konstantan podsetnik, uprkos svim izazovima, svim nevoljama u vašem životu, svim vremenima kada ste mislili da se okrenete i vratite nazad. Spoznaja je, Ja Jesam je ono što vas je dovelo ovde.

 

Dakle uzmite dubok udah u spoznaju, prenos energije sadržane u ovoj muzici.

 

(muzika svira, "Quanta Qualia" sa Hayley Westenra)

 

Dakle neka pesma u vašem srcu bude kao pesma koju ste upravo čuli. I reči i energija u muzici u ovoj pesmi, uopšteno prevedene su: Draga dušo, budi ovde sa mnom. Draga Dušo, budimo opet zajedno. Draga Dušo, naše vreme je došlo.

 

To je poziv za Ja Jesam Ovde. "Ja Jesam Ovde, ljudsko, božansko, prošlost i budućnost. Ja Jesam Ovde. Gde god biram da budem, mi smo ovde zajedno, svi delovi nas ljudsko, božansko, prošlost, sadašnjost, ono što nikad nije bilo realizovano i ono što je bilo ulovljeno u rutinama. Ja, mi smo ovde."

 

To je pesma duše - "Ja Jesam Ovde. Ne više singularan, ne više sam, ne više na putu ka bilo gde. Ja Jesam Ovde, nemam gde da idem i nema potreba da idem bilo gde. Ja Jesam Ovde. I odsada sve dolazi meni. Ja neću ići ka tome." Sve od kafe, do života, od energije, do svega što vam treba, dolazi ovde.

 

Uzmite dubok udah sa tim.

 

Unutar te pesme sadržan je podsetnik na spoznaju.

 

I tako zaključujemo Prvi Čin sa aplauzom. (aplauz publike)

 

 

Drugi Čin   

 

Drugi Čin.

 

ADAMUS: Ja Jesam ko Ja Jesam, Adamus Suverenog Domena.

 

Dobrodošli dragi. Dobra energija u sobi danas. Dobra energija za sve vas koji gledate on-line.

 

Počećemo našu sesiju sa pitanjem, naravno, sa pitanjem. Ja sam nekad gledao dok ste vi imali pitanja i odgovore sa Tobajasom pre mnogo godina, svi ste stajali u redu, čekajući da postavite ista pitanja koja su bila postavljena prošli mesec i pretprošli mesec, u željnom iščekivanju da dodjete ispred i da postavljate ista pitanja koja su bila pitana pre. Dakle sada sam ja onaj koji postavlja pitanja, zato što znam da vi imate odgovore. Dakle, draga Linda, da li bi uzela mikrofon i pripremila se.

 

 

Šta je novo?

 

Od našeg okupljanja prošlog meseca, u poslednjih 30, 31 dan, šta je novo u vašem životu? Šta je novo u vašem životu?

 

Počni, molim te. Da. Pričali smo o novom na našem poslednjem okupljanju. Rekao sam da sve postaje novo. Nema više obnavljanja. Planeta je bila na mestu obnove, konstantni ciklusi koji se ponavljaju - da, sa malko ekspanzije, obučena na malko drugačiji način - ali zabavna stvar se desila u tom mesecu februaru kratko nakon St. Germainove poruke Šaumbrama. Nešto se desilo. Prešli smo prag gde na ovoj planeti, ne samo za vas nego na ovoj planeti, sve će ići u novo. Neke stvari će neko vreme nastaviti sa njihovim ciklusima obnove, ali ranije ili kasnije sve ide u novo. To je bila srž našeg razgovora prošlog meseca.

 

Dakle, u vašem životu, u poslednjih 30 dana šta je novo? Da, molim.

 

Aah! Sada, Linda...

 

SKOT: Iznenadjenje, iznenadjenje.

 

ADAMUS: Pre nego što krenemo, Linda, ti treba nešto da objasniš. Lusi, treba nešto da objasniš. Šta je - naši dragi gosti - šta je kapa? Odakle dolazi?

 

SKOT: Samo nešto zabavno.

 

ADAMUS: Samo nešto zabavno.

 

SKOT: To je ono što je novo. Moja kosa. Odlučio sam da pustim kosu. (on nosi dugačku periku i bejzbol kapu)

 

ADAMUS: Da, da. Ali izgledaš kao da si deo neke grupe, neke organizacije.

 

LINDA: Čekaj, čekaj. Rekao si šta se promenilo od prošlog meseca, i kada sam pogledala po sobi, ovo je jasno i očigledno bila jedna od najdramatičnijih promena. (smeh)

 

ADAMUS: Zaista. Šta je - ustani molim te - šta to predstavlja? Imaš interesantnu kapu. Imaš više kose nego ikad pre i nekoliko drugih stvari, piratsku majicu. Da. Šta ovo predstavlja? Novo u tebi.

 

SKOT: To je bilo samo zabavno odvraćanje pažnje od drugih odvraćanja pažnje.

 

ADAMUS: Oh, dobro, dobro. Svidja mi se to. Svidja mi se to. (Skot se smeje) Zar te nisam nedavno video na nekom političkom mitingu? (smeh) Da. Da li su proverili da li nosiš vatreno oružje pre nego što si stigao tamo? (Skot se smeje) Da, dobro. Dobro. Da li ćeš izmlatiti nekoga danas? Udarac u lice, znaš?

 

SKOT: Ne, ne.

 

ADAMUS: Ne, ne.

 

SKOT: To bi porazilo svrhu kape.

 

ADAMUS: Okej, da. "Učini Ameriku opet srdačnom". Dobro, dobro. Svidja mi se to. Okej. Šta je novo u tvom životu?

 

SKOT: Oh, da vidim. Moj brat je u gradu.

 

ADAMUS: To nije novo. On je bio u gradu pre. Dakle, da. To je drugačije. To je promena.

 

SKOT: Da.

 

ADAMUS: Ali to nije novo. Mislim, tvoj brat je odličan momak. Da, da. Ali šta je novo?

 

SKOT: Mislim da je novo... činjenica da se nije mnogo promenilo u prošlom mesecu je nova jer je znak pitanja postao veći. Izgledalo je kao više neizvesnosti.

 

ADAMUS: Da, nisam siguran šta da kažem - hm - makio, ili ne kreći sa sranjem na seronju, ili nisam siguran. (Skot se smeje)

 

LINDA: Oooh!

 

ADAMUS: To je otprilike sve isto, ali šta si upravo rekao? Rekao si da želiš da se vratiš St. Germainu sa...

 

SKOT: Da.

 

ADAMUS: Da! Da. (Adamus se smeje) To je ljubaznije...

 

SKOT: Pa, ne, mislim da sam očekivao više promene u poslednjem mesecu, a to se nije desilo.

 

ADAMUS: Manje promene i to je novo.

 

SKOT: Da. Bilo je samo više nesigurnosti, više praznine, više haosa.

 

ADAMUS: Okej. Dakle manje promene nego normalno? Da li je to ono što govoriš?

 

SKOT: Ne, pa - da, više promene nego normalno, zato što...

 

ADAMUS: Više promene.

 

SKOT: ... to je bilo - o čemu si pričao ranije? - obrasci, ponavljanje obrazaca.

 

ADAMUS: Da, da.

 

SKOT: To je bilo kao predvidjanje.

 

ADAMUS: Da.

 

SKOT: A sada nema predvidjanja.

 

ADAMUS: Da li si imao čudne snove?

 

SKOT: Jesam. (Adamus se smeje) Jesam. Ne mogu ih se sada setiti.

 

ADAMUS: "Ne mogu se setiti." Da, okej. Da, okej.

 

SKOT: Da.

 

ADAMUS: Dakle nešto novo se desilo, ti samo ne znaš šta je to dodjavola bilo.

 

SKOT: Siguran sam da je bilo, da.

 

ADAMUS: Ah, bilo je. Okej.

 

SKOT: Okej.

 

ADAMUS: Dobro.

 

SKOT: Hoćeš li mi reći?

 

ADAMUS: Ne, ne, ne. (smeju se) Reći ću svima uskoro. Mogu li se rukovati sa tobom, gospodine? (Skotovom bratu) Da. Drago mi je što sam te sreo. Ti si došao iz dobre porodice.

 

LINDA: Sreo si ga pre!

 

ADAMUS: Njegove duhovne porodice, ne njegove biološke porodice. Da. Dobro. Okej, hvala ti.

 

SKOT: Okej. Naravno.

 

ADAMUS: Hvala ti. Sledeći.

 

LINDA: Ah, Džen.

 

DŽEN: Oh.

 

ADAMUS: Da. Dakle u prošlih 30 dana šta je novo? Ustani.

 

DŽEN: Jao. Svaki mesec mislim da ću biti bolja u ovome i ne budem.

 

ADAMUS: Da, da. (Adamus se smeje) Da li si ikad probala da vežbaš kod kuće? Znaš, kao upravo si dobila mikrofon i pretvaraš se da sam ja tu i milioni ljudi gledaju i pretvaraš se, znaš, pripremaš se za ovo?

 

DŽEN: Nisam.

 

ADAMUS: Nisi.

 

DŽEN: To verovatno nije jedna od stvari koje bih ikad...

 

ADAMUS: Kada bih ja dolazio ovde kao neko u publici ja sigurno bih.

 

DŽEN: Da.

 

ADAMUS: Da, da.

 

DŽEN: Zabeleška za mene.

 

ADAMUS: Da, zabeleška za tebe. Da, vežbanje, vežbanje, vežbanje.

 

DŽEN: Vežbanje, vežbanje. Hm, nešto novo.

 

ADAMUS: Nešto novo. Trideset dana. (Adamus pravi zvuk otkucavanja sata)

 

DŽEN: Ja sam se našla...

 

ADAMUS: To je dobro. Mogla bi stati tačno tu. (smeju se) Samo stani tu...

 

DŽEN: Da, okej.

 

ADAMUS: ... ostavi mikrofon i da. Ne, ali ti si se našla...?

 

DŽEN: Kako da dodjem do ovoga? Ja nisam neko ko svesno diše.

 

ADAMUS: Dobro.

 

DŽEN: Ali sam ustanovila da to postaje sve više praksa u poslednjem mesecu i da ja... (počinje da plače) Koristim frazu "Ja Znam da Ja Znam."

 

ADAMUS: Da, dobro.

 

DŽEN: Mnogo više nego što sam u prošlosti.

 

ADAMUS: To je dobra fraza. "Ja znam da sam znao. Ja sam znao da znam. Ja sam znao da sam znao." Da, da. Mogla bi zapravo, uistinu, napisati knjigu za decu. Da. Dobro.

 

DŽEN: Mogla bih.

 

ADAMUS: Da, hvala ti. Dakle u prošlih 30 dana, svesno disanje? Okej.

 

DŽEN: Svesno disanje i samo podsećanje sebe da Ja Znam da Ja Znam.

 

ADAMUS: Da! I zapravo, to ide dalje od podsećanja sebe, gde moraš da misliš o tome - "Ja Znam da Ja Znam" - zato što onda ponekad kažeš "Oh, šta ja znam?" Ali to je kao, ne - radiš to sa svesnim dahom "Ja znam" ovako - i to je samo tu. "Ja znam", a onda ne misliš o tome kako znaš. Samo znaš. Da. Sa dahom, hajde da probamo zajedno. Ja znaaam. (peva)

 

DŽEN: Ja znaaam!

 

ADAMUS: Tako. Vidiš, malo teatralno, malo drame! Hajde! (ona se smeje) Probudi se, protresi se! Hajde da probamo to opet.

 

DŽEN: Ja znaaam.

 

ADAMUS: To je bilo okej, ali nećeš stići u operu, još, ali hajde da probamo to opet.

 

DŽEN: Okej.

 

ADAMUS: Ja znaaam! Tako. (ona uzdiše)

 

LINDA: Kao žaba. (smeh)

 

DŽEN: Ja znaaam.

 

ADAMUS: Okej, još jednom.

 

DŽEN: Želiš li to sa muzikom?

 

ADAMUS: Naravno. Ko će svirati?

 

DŽEN: Ja znaaam.

 

ADAMUS: Dobro i klima uredjaj se pojavio. (smeju se) Predivan tajming. Hvala ti. Hvala ti. I sada, onda se opustiš sa tim. Zabavljaš se sa tim, zato što ako je to "Ja znam, ja znam" (napeto), seti se šta sam rekao u prvom činu. To više nije ulaganje tog napora u vaš put. Vi ste svi ponosni na sebe zbog vaših ožiljaka iz borbe i vaše snage i odlučnosti. (Pljuje!) Mi sada to prevazilazimo.

 

LINDA: Oooh!

 

ADAMUS: Nisam stvarno pljunuo... mnogo. (smeh) Uzmeš dubok udah - "Ja znam" - i samo to pustiš... dok ne osetiš da tvoje telo bridi, skoro kao da imaš orgazam celog tela.

 

LINDA: Oooh!

 

ADAMUS: Onda... da li si ti upravo imala jedan? (smeh)

 

LINDA: Kasnije. Kasnije.

 

ADAMUS: Čuo sam "Ooh! Ooh!" (smeh)

 

LINDA: Kasnije.

 

ADAMUS: Nije baš velik. To je "Oh!" (smeh) Dok to ne osetiš, da se cela energija pomeri u tvom telu, zato što to dopuštaš. Ti ne misliš i ne naprežeš se. Ti si samo "Ja znam. Ah! Ja znam!" Tako. Okej. Hajde.

 

DŽEN: Oh, želiš da to uradim?

 

ADAMUS: Da, želim da to uradiš. Da. Mora da se šališ. Da.

 

DŽEN: Da.

 

ADAMUS: Da.

 

DŽEN: Samo milion ljudi gleda.

 

ADAMUS: Želiš li malo čokolade?

 

DŽEN: (smeje se) Moglo bi pomoći.

 

(ona pauzira)

 

ADAMUS: Zdravo Edit. Kako si?

 

EDIT: Dobro.

 

ADAMUS: (šapće) Čekamo nju.

 

DŽEN: Ja znam.

 

ADAMUS: Da li si dala svoj doprinos?

 

EDIT: Da.

 

ADAMUS: Dobro. Sa svim tim prokletim novcem koji dobijaš i ja bih takodje! Hajde. (smeh)

 

DŽEN: Žao mi je. Ja sam uradila.

 

ADAMUS: To je odvraćanje pažnje.

 

DŽEN: Žao mi je.

 

ADAMUS: To je namerno odvraćanje pažnje, zato što ulaziš u glavu.

 

DŽEN: Da.

 

ADAMUS: Uradimo to zajedno. Ja znaaam! (peva)

 

DŽEN: Mogu li to uraditi sa svima?

 

ADAMUS: Naravno.

 

DŽEN: Okej.

 

ADAMUS: Naravno! Možeš uraditi šta god želiš. Ti si Majstor.

 

DŽEN: U redu.

 

ADAMUS: Zašto nisi pitala pre? "Hej, hajde da svi to uradimo zajedno!"

 

DŽEN: Hej, hajde da svi to uradimo zajedno, društvo. Okej, jedan, dva, tri.

 

SVI: Ja znaaammm!

 

ADAMUS: Hvala vam.

 

DŽEN: Savršeno.

 

ADAMUS: Hvala vam. Predivno. Predivno.

 

LINDA: Uzgred, njen Šaumbra sin, Rasel Anderson, ima neverovatan nov - kako zovu tu vrstu muzike? To je veoma, veoma jedinstveno i predivno.

 

DŽEN: To je alternativa...

 

LINDA: Alternativa.

 

ADAMUS: Šta je ovo, plasman proizvoda tokom mog programa?

 

LINDA: Da, zapravo jeste. Kako se to zove?

 

DŽEN: To je alternativni rok. To je... da. On ima video nazvan "Tečna Dama".

 

ADAMUS: Tečna Dama.

 

DŽEN: To je o putovanju kroz vreme i...

 

ADAMUS: O, dobro.

 

DŽEN: ... crvotočinama i poseti drugim dimenzijama.

 

ADAMUS: Odlično. Donesi ga sledeći put.

 

LINDA: Da, njen Šaumbra sin...

 

ADAMUS: Objavi ga. Prodaj ga.

 

LINDA: ... Rasel, njen Šaumbra sin.

 

ADAMUS: Donesi ga sledeći put. Da.

 

LINDA: Da, da.

 

ADAMUS: Da, da.

 

DŽEN: Hvala.

 

ADAMUS: Hvala ti. Okej. Šta je novo? Dosad imamo brata koji je došao u grad i učenje kako da se diše. Okej. (Linda se smeje)

 

Sledeće. Šta je novo? Ah. Dobrodošla. Šta je novo?

 

TANIA: Biti ovde.

 

ADAMUS: Biti ovde.

 

TANIA: Definitivno.

 

ADAMUS: Odakle si?

 

TANIA: Dolazim sa mnogih raznih mesta.

 

ADAMUS: Hm, daj mi naznaku.

 

TANIA: Naznaka je Dalas.

 

ADAMUS: Dalas. Ne, ne. Ti nisi - mislim, možda živiš u Dalasu. Da li bi ustala? Ja ću takodje stajati. Stajaću dole. (smeh dok on silazi sa bine) Pre Dalasa.

 

TANIA: Hjuston.

 

ADAMUS: Hjuston. Eh. Reci nešto. Reci Ja Jesam ko Ja Jesam.

 

TANIA: Ja Jesam ko Ja Jesam.

 

ADAMUS: Sa mikrofonom.

 

TANIA: Ja Jesam ko Ja Jesam.

 

ADAMUS: Ti nisi iz Hjustona. (smeh) Probaj opet. Odakle si?

 

TANIA: Rodjena sam u Lisbonu, Portugalija. Odrasla sam u Bazelu.

 

ADAMUS: Ja sam takodje rodjen u blizini tog mesta.

 

TANIA: Da, da.

 

ADAMUS: Dobro, dobro.

 

TANIA: Da.

 

ADAMUS: A onda gde?

 

TANIA: Onda sam otišla u Bazel...

 

ADAMUS: Bazel.

 

TANIA: ... Francuska. Blizu Nemačke.

 

ADAMUS: Da te zagrlim. (publika govori "Auuu") Francuska. Auu. Ooh, ooh! Francuska. Okej. Zašto si dodjavola otišla u Hjuston? (smeh) Pa, hajde da ne idemo u tom pravcu. Šta je bilo novo u poslednjih 30 dana?

 

TANIA: Trideset dana.

 

ADAMUS: Trideset dana.

 

TANIA: Novo?

 

ADAMUS: Novo.

 

TANIA: To je bila selidba iz Hjustona u Dalas, američki aerodromi i novi grad, novi ljudi, novi posao.

 

ADAMUS: To je prilično novo.

 

TANIA: Veoma novo.

 

ADAMUS: To je prilično novo. Okej. Ali ti si se selila i pre, očigledno...

 

TANIA: Da, ali nikad ovako.

 

ADAMUS: ... tako da to nije zapravo novo, zar ne? To je samo isti stari odlazak na drugo mesto. Ali to zapravo nije novo. Hm.

 

TANIA: To je drugačije.

 

ADAMUS: To je drugačije, ali to nije novo. Da li ste dosad shvatili moju poentu?

 

Okej. Želim da zaista osetite šta je novo, šta je zaista novo, a selidba sa jednog fizičkog mesta na drugo fizičko mesto - što zapravo nije novo, to je samo selidba - zašto se to dešava, zato što se nešto na drugom nivou menja. To prouzrokuje da se spoljašnji svet menja, ali to je zbog nečeg novog što ti se dogodilo na unutrašnji način.

 

TANIA: Ja mislim povezanost sa svim u isto vreme.

 

ADAMUS: Da, da.

 

TANIA: Da. Svesnost, to ti zoveš svesnost.

 

ADAMUS: Da, ali specifično. Postoji nešto. Ti ne moraš da se setiš ili da kažeš odmah sada, ali to je bilo kao da je nešto kliknulo unutar tebe. Nešto što je bilo novo.

 

TANIA: Došla sam ovde kod tebe, pomozi mi sa tim.

 

ADAMUS: Aah! Ona želi da ja kažem. Okej. Ti si bila veoma duboko povezana sa mnogo stvari iz tvoje prošlosti - mislim, prošli životi, čak i u ovom životu, nekako ostajanje u istoj oblasti, istoj regiji, istim vezama i to - i nešto unutar tebe pre izvesnog vremena je reklo "Ja sam završila sa svim tim."

 

TANIA: Da.

 

ADAMUS: "Ja ću pustiti prijatelje, porodicu i sve drugo." To je novo.

 

TANIA: To se samo desilo. Ja nisam ništa uradila.

 

ADAMUS: Ah! Ah! Aaah! Ah! I zapravo, savršena stvar je reći - "Ja nisam morala ništa da uradim, to se samo desilo." Apsolutno, a to je tačno gde novo ide. To se samo dogodi. Ljudsko kaže "Pa šta ja treba da uradim? I šta je sa planiranjem? I da li ja moram da sednem i meditiram i čantam i radim sve to ostalo?" A to se samo dogodi. I želim da svi vi počnete da budete svesni toga. Ti kažeš "Pa, ja ne znam. To se samo dogodilo." Ne, ti - ti si dopustila da se to dogodi. To je novo. To je zaista novo. Okej. (smeh) Dobro. Hvala ti. Zar ti nije drago što si došla ovde? (aplauz)

 

Okej, još nekoliko novosti. Šta je novo?

 

LINDA: Okej, da vidim. Oh, ovde, radoznala sam povodom ovoga.

 

ADAMUS: Ah, da. Ah! Šta je novo? Ti danas imaš dobro sedište.

 

ŠAUMBRA 1 (žena): Imam.

 

ADAMUS: Da li si stigla ovde rano?

 

ŠAUMBRA 1: Imam prijatelje koji su došli ovde rano.

 

ADAMUS: Oh! Oh! Postoje ljudi koji čuvaju mesta za vas?

 

ŠAUMBRA 1: Da.

 

ADAMUS: Da li je to ovde dopušteno?

 

LINDA: Ne!

 

EDIT: Da.

 

ŠAUMBRA 1: Stigla sam ovde prilično rano.

 

ADAMUS: Prilično rano. Okej. Okej. Onda ćemo to pustiti.

 

ŠAUMBRA 1: Okej.

 

ADAMUS: Zato što sam zapravo hteo da te pitam - možda ćeš morati da sedneš tamo.

 

ŠAUMBRA 1: Okej.

 

ADAMUS: Da, dobro. Šta je novo?

 

ŠAUMBRA 1: Postala sam uzbudjena zbog potencijala nečeg novog nakon svih ovih života.

 

ADAMUS: Okej. Svidja mi se to. Ona je postala uzbudjena.

 

ŠAUMBRA 1: Da.

 

ADAMUS: I povodom čega si postala uzbudjena?

 

ŠAUMBRA 1: Pa, onda sam želela da se pitam i zamislim šta bi to bilo, što nisam mogla uraditi.

 

ADAMUS: Oh.

 

ŠAUMBRA 1: Ali barem postoji potencijal.

 

ADAMUS: Oh. Pa, ti si postala uzbudjena zbog nečeg novog...

 

ŠAUMBRA 1: Potencijala za...

 

ADAMUS: ... ali nisi znala šta je to. 

 

ŠAUMBRA 1: ... nove stvari nakon svih ovih života.

 

ADAMUS: Nove stvari. Okej. Dakle, postala si uzbudjena povodom novog, i da li se nešto novo dogodilo?

 

ŠAUMBRA 1: Ne nešto čega sam svesna.

 

ADAMUS: Ooh, prokletstvo!

 

ŠAUMBRA 1: Žao mi je.

 

ADAMUS: Ona kaže "Ne nešto čega sam svesna." Dogodilo se.

 

ŠAUMBRA 1: Okej.

 

ADAMUS: Dogodilo se i to je ono o čemu danas pričamo. Ljudsko samo nastavlja da radi svoje isto staro, iste stare stvari, i misli da je novo biti svestan disanja, što je lepo ali nije novo, ili više promena nego ikad - to nije novo, to se uvek dogadja - i ljudsko misli "Pa, preselila sam se na drugačije mesto. To je novo." To je isti stari ciklus, samo sa malko drugačijom notom. Dakle želim da počnete da postajete svesni šta je zaista novo.

 

Okej, dakle ti si postala uzbudjena povodom novog. Nisi mislila da se išta novo dogodilo, zato što gledaš ovde napolje i govoriš "Gde je to? Gde je to?", zato što želiš nešto drugačije u tvom životu, zato što ste svi vi umorni od zaglavljenosti u istom starom. Znate, to je nekako zabavno mesto da se tamo bude. Vi ste zaista umorni od postajanja zaglavljenim u istom starom, a kada ja tražim dobrovoljce "Ko bi voleo da se vrati radi još jednog života?" svi su "Oh, oh. Ne." (smeh)

 

ŠAUMBRA 1: Tačno.

 

ADAMUS: Ali kada kažem "Pa, da li ste spremni za prosvetljenje upravo sada?" to je kao "Pa, uh, hm." Tako da smo u fazi dileme.

 

ŠAUMBRA 1: Tačno.

 

ADAMUS: Okej. Dakle nešto novo se dogodilo. (ona ga gleda upitno, Adamus se smeje) Nešto novo i novo ne mora da bude spoljašnje. Nešto se pomerilo unutar vas.

 

ŠAUMBRA 1: Da.

 

ADAMUS: Okej. Ikakva ideja šta bi to moglo biti?

 

ŠAUMBRA 1: Ja mislim...

 

ADAMUS: Da li bi govorila jasno...

 

ŠAUMBRA 1: Okej.

 

ADAMUS: Da.

 

ŠAUMBRA 1: Postala sam malo jasnija da sam stvaralac moje realnosti.

 

ADAMUS: Da, pa, ne zapravo. Ali, ti znaš i ja to govorim iz kompletnog poštovanja, ali to ljudsko misli da je postalo malo jasnije. Ne. Ne zapravo. Ne zapravo. Ljudsko je još uvek nejasno kao i uvek, i ljudsko još uvek pokušava da sve to shvati, a neće. I ljudsko još uvek pokušava da uzme neke reči koje mi ovde govorimo i pokušava da ih počoveči, a neće. Reći ću ti uskoro. Ne želim to da obelodanim sada.

 

ŠAUMBRA 1: Okej. Hvala ti.

 

ADAMUS: Okej. Želim još dvoje, a onda ćemo uraditi veliko obelodanjivanje.

 

LINDA: Veliko obelodanjivanje? Okej, da vidim.

 

ADAMUS: Još dvoje. Ali možda će neko to znati...

 

LINDA: Okej.

 

ADAMUS: ... pre nego što ja moram to da kažem.

 

LINDA: Znati?

 

ADAMUS: Da.

 

ŠAUMBRA 2 (žena): Ja sam imala ogroman pomak u tome da se moj nedostatak samo-poverenja neizmerno rastvara.

 

ADAMUS: Dobro.

 

ŠAUMBRA 2: Umesto da postoji ogroman zid, sada je otprilike do kolena.

 

ADAMUS: To je još uvek zid.

 

ŠAUMBRA 2: To je još uvek zid.

 

ADAMUS: To je još uvek zid.

 

ŠAUMBRA 2: Ali nije ni blizu ova ogromna stvar koja je nekad bila.

 

ADAMUS: Da li bi - mogu li te prekinuti za momenat. Upravo jesam.

 

ŠAUMBRA 2: Da. Uvek.

 

ADAMUS: Dakle, ah, hajde da prestanemo da koristimo "ali". Ljudi su "ali", a božanski Majstori su "i". (ona se smeje) Jesu! Ljudi su samo veliko "ali". Tu uvek postoji "ali". "I". Dakle hajde...

 

ŠAUMBRA 2: Problem...     

 

ADAMUS: Mnogo vas govori "Oh, zaista više volim St. Germaina." I to je kao...

 

LINDA: Da, da. Vrati ga nazad.

 

ŠAUMBRA 2: Amen za to!

 

LINDA: Gde je on?

 

ADAMUS: Amen. Znate, ali ovde je tajna. To je "i".

 

ŠAUMBRA 2: I.

 

ADAMUS: Ne oba. Ja sam "i". To nije bilo samo, znate, St. Germain a sada Adamus. To je "i".

 

ŠAUMBRA 2: Apsolutno.

 

ADAMUS: To je "i", i vi takodje možete biti.

 

ŠAUMBRA 2: To je takodje mnogo bliže.

 

ADAMUS: Tačno. Dakle ti si zaista dobro krenula dok "ali" nije stalo na put.

 

ŠAUMBRA 2: Da.

 

ADAMUS: Da.

 

ŠAUMBRA 2: I ja ih još uvek imam.

 

ADAMUS: Da.      

 

ŠAUMBRA 2: Nedostatak samo-poverenja se rastvara. Mnogo sam bliže tome ko ja jesam. Vidim to. Osećam to. Potoji nekoliko "ali" tu i tamo.

 

ADAMUS: Nekoliko zidova, nekoliko "ali". Da.

 

ŠAUMBRA 2: Ali oni su mnogo manji nego što su nekad bili. Oni su mnogo manji i ja sam mnogo bliže i osećam to i mnogo sam srećnija sa tim ko ja jesam i gde ja jesam nego što sam ikad pre bila.

 

ADAMUS: Okej. (aplauz) Dobro. Dobro. Verujem u veliki deo toga. (pokazuje malu količinu)

 

LINDA: Grrr!

 

ADAMUS: Ne, ne, ne! Samo sam - hajdemo samo - razjasniću vam to. Verujem u nešto od toga, zato što verujem da se vi zapravo, neki od vas se osećaju bolje i postoje kraći zidovi i postoje manja "ali" u vašim životima, ali to su još uvek zidovi i "ali". Oni su još uvek tu. I znate šta? Oni neće nestati, i to je okej.

 

Mi ne pokušavamo da uništimo zidove i raznesemo "ali". Mi prosto... (oboje se smeju) Mi prosto govorimo "Ja imam ove ljudske stvari. Ja imam ljudsko koje ima sumnje, koje nema poverenja, koje je paranoidni šizofrenik, ludo i pripada kultu" (ona se smeje) i...

 

ŠAUMBRA 2: I želi da prebije nekoliko ljudi koji žive blizu mesta gde ja živim.

 

ADAMUS: Da, da. Da! I to je okej. Vidite, kada vi pokušavate da samo zaboravite neki identitet i pokušavate da kažete "Ja idem iz bivanja ove osobe koja mi se nikad nije svidjala i radiću na tome da prevazidjem tu osobu i smisliću moj način, moliću moj način, ja neću biti ta osoba", zabavne stvari se dogadjaju.

 

ŠAUMBRA 2: To ne funkcioniše.

 

ADAMUS: To ne funkcioniše. Vi postajete još više baš ta osoba koja vam se ne svidja. Dakle ono što radite je da uzmete dubok udah i kažete "Ah! Ja jesam ta osoba..."

 

ŠAUMBRA 2: I.

 

ADAMUS: I! A onda iznenada, to je kao što ste videli malopre na video snimku, iznenada umesto jedne sveće, postoje dve sveće. "Oh! Oh! Ja sam takodje božansko." A onda još jedna sveća "Voa! Ja sam vanzemaljac." I još jedna sveća "Oh! Ja sam izvanredan glumac." I još jedna sveća "I ja sam ovo bedno biće, ali se zabavljam igrajući ulogu." Iznenada, imate slobodu. Vi prestajete da budete singularni - "Ja radim na mojim zidovima. Ja imam malo manje zidove. Ja svodim moja "ali" na..." Znate...

 

ŠAUMBRA 2: Ja stojim na zidu.

 

ADAMUS: Tačno. Dakle, mi idemo u "i". To je magija. To je sloboda. Onda vi zapravo saznajete da vam se svidjala ta osoba sa zidovima i "ali". To je kao "Pa, to je bila interesantna kreacija ispunjena sa sumnjom i strahom i anksioznošću i strepnjom i svim ostalim. To je zadivljujuće i ja sam takodje božansko. Ja sam takodje veliki stvaralac. I, i, i" vidite.

 

ŠAUMBRA 2: Da!

 

ADAMUS: To je novo.

 

ŠAUMBRA 2: Da!

 

ADAMUS: To je novo! Želim da pozvonim - ee-ee-ee - to je novo!

 

ŠAUMBRA 2: "I" su tu i sada su toliko više tu nego što su ikad pre bili.  

 

ADAMUS: Da! Da, apsolutno. I to je i-dgovor. (smeh)

 

ŠAUMBRA 2: Slatko.

 

ADAMUS: Okej.

 

ŠAUMBRA: Vrlo slatko.

 

ADAMUS: Vrlo slatko. Sledeći. Još jedan, a onda ću obelodaniti. Linda šeta sa mikrofonom. Oh, pravo do Dejvida. Dejvid, šta je novo?

 

DEJVID: Više milosti u mom životu.

 

ADAMUS: Da. Kako se ona probija? Mislim, kako to funkcioniše?

 

DEJVID: Hm... (on pauzira)

 

ADAMUS: Budi pažljiv, pristupaš ovde makio zemlji.

 

DEJVID: Pristupam. (smeh)

 

ADAMUS: Kližeš pravo ka toj liniji.

 

DEJVID: Da, da. Možda sam je čak i prešao. Da.

 

ADAMUS: Ali ko sam ja da ikad prozivam makio.

 

DEJVID: Da.

 

ADAMUS: Ali takodje osećam iskrenost. Kako se milost probija u tvoj život?

 

DEJVID: To nije nešto što mogu tačno odrediti.

 

ADAMUS: Niti želiš. (Linda se smeje) Hajde.

 

DEJVID: I to je više spoznaja.

 

ADAMUS: Okej. Ali daj mi primer. Milost u poslednjih mesec dana, kako se ona pojavila u tvom redovnom životu?

 

DEJVID: (pauzira) Pre par nedelja završio sam kupujući električnu podesivu testeru i završio sam podrezujući moje drveće i stvari, i to me nekako uplašilo, ali sam uživao u tome i samo je teklo.

 

ADAMUS: Otprilike kao življenje na ivici.

 

DEJVID: Da.

 

ADAMUS: Da, da. Motorizovana...

 

DEJVID: Da, električna, rrrr...rrrrr (imitira zvuk motora)

 

ADAMUS: Električna. Okej. Dobro, dobro. Da. Vau. Da li ti za to treba dozvola?

 

DEJVID: Ne.

 

ADAMUS: Ali skoro.

 

DEJVID: Da.

 

ADAMUS: Skoro.

 

DEJVID: Ali to je nešto od čega sam zazirao, ali samo sam krenuo i ipak to uradio.

 

ADAMUS: Prokleto tačno.

 

DEJVID: A onda sam zapravo uživao radeći to, i to je bio pomak.

 

ADAMUS: Da. Dobro. Dakle, dobro. To je lepo novo. Da. To je puno milosti, način milosti, mislim.

 

DEJVID: Pa, nije bilo otpora kog je bilo u prošlosti.

 

ADAMUS: Ti samo nisi uopšte mario.

 

DEJVID: Pa, zapravo sam krenuo i uživao. Da.

 

ADAMUS: Dobro. Svidja mi se to. Svidja mi se to. Radjenje nečega u čemu si uživao, daje ti malo ushita. Okej. Dobro. Hvala ti. Hvala svima.

 

Dakle imamo kombinaciju novog iz prošlog meseca - brat koji je došao iz grada, disanje, rezanje drveća sa testerom i nekoliko drugih stvari.

 

Postavio sam pitanje šta je novo zato što um ide u staro. Šta je novo? "Pa, kupio sam novu odeću." Kupili ste novu odeću mnogo puta pre. Većina vas. Neki od vas još uvek nose istu. Ali vi kažete, znate, "Preselio sam se." To je prilično legalno, ali koji je bio razlog koji leži ispod za selidbu? Vi ste se ranije mnogo selili. To, samo po sebi, nije novo. Vi ste iskusili nešto malo drugačije, u ovom slučaju milost u odlasku tamo, nekako. Ali ja to ne bih kvalifikovao kao Adamusovu listu novog.

 

Novo koje se dogadja u vašem životu upravo sada je prilično nedetektovano, prilično nesvesno, zato što se dogadja na tako predivnom, prostom, nenapornom unutrašnjem nivou. I novo kroz koje ste prošli prošlog meseca, svi u nekom stepenu, je malko sklanjanja sebi sa puta. Popuštanje. Izlazak iz vašeg "ali" i ulazak u vaše "i". (smeh)

 

SART: Da! (smeh)

 

ADAMUS: Malko opuštanja. Iskoračivanja iz vašeg načina. To je novo.

 

Vi ste mnogo puta pokušali da budete - kako vi kažete - više opušteni ili ne toliko šizo, nervozni, zabrinuti zbog svega. To ne traje baš dugo. Ali u poslednjem mesecu svako od vas je dopustio sebi samo malo zavirivanja u sklanjanje sebi sa puta.

 

Bilo je mnogo misli o tome pre. Mi smo pričali o Ja Jesam, božanskom, i postoji mnogo misli o "Okej, hajde da to pustimo unutra." Ali to je bila misao. To nije bilo stvarno radjenje toga. I u poslednjih 30 dana, sa mnogo gurkanja i mnogo negodovanja i kasno u noć, 2:30, mnogo "Probudiću vas bilo da morate da radite ili ne" vrste dana, govorili smo, možete li pustiti samo dovoljno, samo da pustite unutra taj mali zračak svetlosti, da osetite kako je to, da znate da je to okej, da ljudsko ne kontroliše sve ovo. To je veliki korak. To je novo.

 

Mi smo imali mnogo misli, mnogo diskusije, ali ne mnogo iskustva u vezi toga. To je ogromno. Vi to možda čak ni ne uvidjate u ljudskom, u "ali" ja. Vi možda čak niste ni svesni, ali onda stvari počinju da se menjaju, kao selidba na drugu lokaciju, kao pokušavanje nečega malo drugačijeg. To nije ono što je novo; to je rezultat manifestacije onoga što je novo. Voljnost za promenu, za pomak, ali to samo po sebi nije novo. Novo je samo na momenat puštanje. Puštanje. To je veliko. To je ogromno.

 

Novo koje ćete početi da doživljavate generalno nije primetno. Ići ću u to za momenat, ali to još uvek ne dolazi iz uma. Novo dolazi iz toliko drugačijeg mesta u vama, da vi čak niste ni svesni šta se dogadja, šta je novo.

 

 

Iskustvo        

 

Sada, ovo novo, to znači nešto što vi zapravo nikad niste sebi dopustili da iskusite. I voleo bih da to ovde demonstriram. Voleo bih da uradim - ovo je naš dan iskustva u tri čina - dakle voleo bih da to demonstriram. I molim vas svi ustanite, i oni koji su u prvom redu, idite u zadnji red iza stolica u zadnjem redu. Svi drugi, molim vas, uhvatite se za stolicu ispred vas. Držite - stavite ruke na nju. Ne morate je čvrsto držati, ali stavite ruke na nju. Oni od vas koji su prešli nazad, nadjite stolicu i stavite ruke na nju.

 

(počinje brujeća buka)

 

Sada uzmite dobar dubok udah. I želim da - ovo je iskustvena stvar - želim da zamislite na momenat, držeći se za stolicu, držeći se za naslon stolice, da većinu vašeg života prolazite držeći se za. Držeči se za nešto - vašu prošlost, držeći se za stvari kao što su posao ili porodica. I oni od vas koji gledaju on-line, molim vas, da, ustanite, stanite iza vaše stolice.

 

Većina vas se drži za ono što biste vi zvali vaš identitet, što vi smatrate da su vaša najveća preimućstva u životu - vaša snaga, posvećenost, inteligencija, tvrdoglavost. Vi se držite za ove stvari, zato što postoji osećanje da postoji sila, kao vetar, koja dolazi na vas, konstantno duvajući. Da morate da se držite.

 

Ponekad se držite zaista čvrsto. Onda to dolazi mnogo, vidim to kod vas, kada imate iskustvo fizičke traume, držite se zaista čvrsto. "Moram da se držim za moje zdravlje. Moram da se držim za moje telo. Ne mogu dopustiti da me ova bolest savlada. Moram da se držim za moj fizički balans, zato što je to ono što imam kao najosnovniji deo moje ljudske prirode. Moram da se držim."

 

Ovaj vetar dolazi na vas, ova sila dolazi na vas - život sam po sebi, poslovi, računi, otplate, zaradjivanje novca, da imate dovoljno za stolom - "Moram da se držim, zato što bi ovaj vetar, ova sila mogla da me oduva. Moram da se držim."

 

Nekih dana donekle pustite tenziju, ali još uvek držite vaše ruke na stolici. Nekih dana popustite, a onda kažete "Oh, to je bio dobar mesec, zato što je zid bio malo kraći. Držao sam se malo labavije", ali vi još uvek imate ruke na toj stvari za koju se držite. Vi se još uvek držite za vas, za vaše misli, za vaše telo, za vaš identitet, zbog ove konstantne bujice energije na vas, koja dolazi na vas kao vetar i ponekad taj vetar malo jenjava i vi popustite, ali onda iznenada vetar se vrati i vi opet morate da stiskate. Dakle šta vi radite? Vi završite uvek se držeći. Vi se držite čak i za uverenja i duhovne informacije i materijale.

 

Želim da uvidite nešto tačno ovde, upravo sada. Taj vetar, to brujanje energije zapravo ne dolazi od napred. Ono zapravo dolazi od nazad, iza vas. To je gravitacija. To je energija. To je usisavanje masovne svesti, i sve ovo vreme vi ste se držali za, misleći da je to bio vetar u vaše lice.

 

To je zapravo povlačenje. To nije guranje. I što se više opirete, što se više držite za, to je intenzivnije povlačenje, to usisavanje, povlačenje nazad u telo, povlačenje nazad u singularnost, povlačenje nazad u um, povlačenje nazad u staro. To je to.

 

(pauza)

 

To je staro... i to je na vašim ledjima, a ne ispred vas. To vas usisava unutra, ne gura vas od napred.

 

(pauza)

 

I sada želim da uvidite nešto (brujanje se utišava), najvažnija stvar koju ću reći danas. Nova stvar za vas za koju može biti potrebno neko vreme da je uvidite ili zaista osetite i razumete; ali kažem vam da energija ne mora da bude puna sile. Energija ne mora da ima nikakvu silu, napred ili nazad, gore ili dole. Možete skloniti ruke sa stolice i nećete se raspasti.

 

 

Energija bez sile       

 

Energija ne mora da ima silu, uopšte. Osetite to na momenat.

 

Vi ste bili naviknuti na ovo brujanje, tu buku, tu užasnu paklenu konstantnu buku energije, zato što ste bili podešeni na to. Došli ste iz toga. Pretpostavili ste da to dolazi od napred kao vetar, kada vas je sve vreme to zapravo vuklo od nazad, ali sada, stanite na momenat.

 

Novo je da energija ne mora da ima silu. Ona može to raditi za druge ljude. Oni mogu živeti u tom brujanju, toj konstantnoj, skoro nepodnošljivoj buci. Želim da osetite sada energiju u njenoj milosti. (ventilator klima uredjaja se pali) Ugasite klima uredjaj, molim vas. Osetite energiju u njenoj milosti...

 

Laka. Bešumna. Tiha. Ne gura vas, ne povlači vas. Nema ništa čemu treba da se opirete.

 

Svi veruju da energija ima silu, i ono što će vas zaista razlikovati od njih je realizacija da nema. To ne znači da energija nije ovde. Možete sesti.

 

To ne znači da energija nije prisutna, a to je ono što većina ljudi misli. "Ja ne osećam ništa. Ja ne osećam konstantan pritisak napred ili nazad. Ja ne osećam ništa, dakle, mora biti da tu nema energije. Dakle, ja moram da se vratim u dramu, u buku da bih verovao da postoji energija", a to nije istina. Ovo je toliko prosto i osnovno, pa ipak nekolicina će ikad to uvideti. Oni su u toj buci.

 

Džon, pusti opet buku. Samo želim da čujete tu buku. Ovo je buka - i morao sam da prodjem sa Koldrom mnogo snimaka da nadjem nešto što ilustruje brujanje buke ljudske svesti. (brujanje opet počinje) Pojačaj malo.

 

(pauza dok glasno svira brujeća buka)

 

Ovako to izgleda. To je ono sa čim većina ljudi živi svaki dan. Ja ne govorim bukvalno ta buka, ali to tako izgleda, konstantna buka energije. A onda oni veruju da je to ono o čemu se radi, a onda oni stvaraju još više buke i pokušavaju da privuku više energije. A kada je to dosta, oni pokušavaju da stvore više buke. Oni žive u ovom brujećem, bučnom, skoro paklenom stanju, dok se toliko ne naviknu na to, da misle da je to pravo. Dok se toliko ne naviknu na to da kada jačina ide malo gore ili dole, oni kažu "Pa, to je novo. Imao sam nešto novo ovog meseca, buka se malo smanjila." To je još uvek buka. To je još uvek življenje u buci.

 

Energija - zapamtite ovo, zapiši ovo, molim te - energija ne mora da ima silu da bi bila prava.

 

LINDA: Energija je...

 

ADAMUS: Energija ne mora da ima silu da bi bila prava. Energija ne mora da bude ta buka. Energija ne mora da ima silu da bi bila prava, na ekran molim. Ona može biti tiha, i još uvek je tu i još uvek je ima mnogo. Ona može biti nežna i puna milosti i još uvek je tu, u istoj količini, ali sada bogatija, više multi-dimenzionalna od sve te buke sa kojom ste živeli. A ta buka, to vas vodi u glavu, i ta buka je u vašim mislima, a onda su vaše misli usisane nazad u staro. I vi mislite da je to pritisak koji ovako dolazi na vas, a sve vreme nije. To prevari svakoga da misli da vetar dolazi na vas, da sila energije dolazi na vas, a smešna stvar je, to vas usisava od nazad dok se vi borite sa tim od napred.

 

Energija ne mora da ima silu da bi bila prava. (Linda pokušava da napiše) Problemi? (smeh)

 

LINDA: Malo sam tamo napolju.

 

ADAMUS: Malo tamo napolju.

 

Da li to ima smisla? (neki ljudi kažu "Da") Da i ne. To je "i". To je "i". Ako ništa drugo ne zapamtite danas, ovog meseca, zapamtite ovo. Od sada nadalje idite u vaš život i vi ne morate da imate silu sa energijom. Ali svi su trenirani, svi su hipnotisani u to, i svi to traže. Kada treba da urade nešto u njihovim životima, kada imaju veliki projekat "Okej, moram da pokrenem tu buku i moram da stavim više buke u buku" i buka ulazi u vaš um i buka ulazi u vaš život i vi onda mislite da radite nešto i mislite da radite to na nov način, zato što imate više buke nego ikad pre. A ne radite. Ne radite.

 

Vi možete biti u milosti energije, energije bez buke, koja vam služi sa milošću, bez napora i ostvariti stostruko onoga što osoba koja koristi energiju buke radi. I to vas ne umara. To ne iznuruje vaše telo. To vas ne tera da mislite. To vam ne prouzrokuje da sumnjate.

 

Buka vam prouzrokuje da sumnjate, a smešna stvar je, buka čak ni ne dolazi odande odakle većina ljudi misli da dolazi. Energija ne mora da ima silu da bi bila prava. Energija u svom najčistijem stanju je bez sile.

 

Budite sa tim.

 

Energija može biti nežna, a ipak toliko ekspanzivna. Energija može biti bez ikakve buke i može biti dinamičnija od sve buke stare svesti, i ovo je novo. Ovo je mesto gde vi idete. To je tu. Vi ne možete misliti o tome. Mislim, vi ne možete formirati vaše misli o tome, zato što ćete se onda vratiti u buku. Nije li to skoro interesantna kontradikcija? Onda se vraćate pravo u buku.

 

Uzmite dubok udah upravo ovde u ovom momentu.

 

Bez sile. To je Ja Jesam.

 

Nema ničega čemu se treba opirati, ničega sa čim treba da se borite, ničega za čega treba da se držite.

 

I um kaže "Ali ja ne osećam ništa." To je kao "Ućuti, ume. Ti ne osećaš tu staru buku. Ućuti ume, zato što u momentu kada udjem u to, postajem usisan pravo nazad u buku."

 

Energiji ne treba sila, ne treba joj gungula, ne treba joj buka, i vi možete biti apsolutno kreativni, apsolutno graditi ono što želite, ostvarivati ono što želite, biti ko vi želite da budete, bez buke. To je tačno tu, energija svuda okolo, spremna, čeka da vam služi.

 

 

Življenje bez buke    

 

Prva stvar koju ćete opaziti u novom je smanjenje buke. Prva stvar koju ćete opaziti dok se sklanjate sebi sa puta - dok se malo otvarate, dok dopuštate da zavirite u "i", prestanete da brinete, prestanete da se držite za tu stolicu - prva stvar koju ćete opaziti je da to nije bučno. A onda će um reći "Pa, ovde ništa ne radi. Nisam to dobro uradio, zato što to nije sva buka. Zar ne bih trebao imati sve ovo..." Ne. To je tu ako stanete i dopustite to.

 

To neće biti kao staro. To neće biti nametljivo i bučno, i čak vam neće dati ni velike euforije. Znate, vi ste postali ovisni od toga "Hajde da danas postanemo mentalno euforični." Ja ne govorim o vašim drogama; ja govorim o "Hajde da budemo euforični. Hajde da zaista budemo oduševljeni, motivisani, stimulisani, uzbudjeni." To je ovisnost. To je buka. To je samo još buke, a onda skliznete pravo nazad u depresivnu buku. Ništa od toga. To je sada bez sile, bez buke.

 

Um će biti prvo mesto, vaše misli će biti prvo mesto, zapravo, gde se ovo manifestuje. Ne u vašem spoljašnjem životu, nego će prva stvar koju ćete opaziti kada dopustite, kada se sklonite sebi sa puta, izadjete iz ljudskog načina, i kada izadjete iz vašeg "ali" i udjete u "i", opazićete da su misli drugačije. Misli su manje bučne. Ja ne govorim o drami. Ja ne govorim o depresiji nasuprot uzbudjenju. Ovo su sve nivoi buke. Depresija je nivo buke, kao što bilo ko od vas ko je ikad imao depresiju sigurno razume. Ja govorim o mislima.

 

Zamislite vaš um. On ima sve ove misli koje se uvek dešavaju i uvek pokušava sve da shvati i uvek pokušava da se drži za, ali sasvim iznenada vi ćete imati tokove koji izlaze -fiju! fiju! huu! - i to je kao "Pa to je bilo malo drugačije. Pitam se šta se ovde dogadja." A onda će stari um reći "Oh, bolje prestani sa tim. To je opasno. To je opasna aktivnost" i vi ćete reći "Ne. To su bili tokovi koje izlaze. I, znaš, to su bile misli, ali nisu uopšte bile glasne. To su bile misli, ali nisu se preispitivale."

 

Misao koja sebe ne preispituje. Vidite, svaka misao koju sada imate preispituje sebe. U svaku misao je ugradjeno, utkano da preispituje sebe. Iznenada ćete imati misao, kao mali kovitlac koji izlazi "Oh! Ta misao nije sebe preispitivala. To je drugačije. Ta misao je pobegla iz zoološkog vrta! Vau!" A onda ćete preispitivati sebe.

 

Ali na osnovu ovoga o čemu pričamo ovde danas, iznenada ćete reći "Sećam se da je St. Germain pričao o ovome" - ne, to je bio Adamus - "Adamus je pričao o tome da ne moramo da imamo buku. Možda je to bilo to. Vau! Možda ću se otvoriti samo malo više. Možda ću početi da uvidjam da ova stvar ovde, ova ljudska stvar, nije jedina stvar. Možda ću početi da uvidjam da se ne radi o ovom zlatnom božanskom andjelu koji uleće i ulazi u moje telo i iznenada me transformiše i moja je srodna duša i moj partner i..." Ne, to je samo realizacija da postoji ovo "i" bez sve buke u isto vreme. Predivno.

 

I vrlo brzo; dakle, ta važna poenta, energija ne mora da ima silu, buku, dramu, gungulu. Ona može biti tiha. Ona može biti tako graciozna, a ipak tako dinamična.

 

Dakle hajde da sada završimo sa tim moranjem da gurate kroz život, moranjem da činite to tako teškim. Tako teškim. To nije zabavno.

 

Nadjite način da obezbedite da možete da slušate ovaj snimak brujanja, svaki put kada želite da se setite kakav je stari život. Ne, stvarno. Treba da se vratite ponekad. Pusti to ponovo, Džon. Samo brujanje. Želim da zapamtite da to ovako izgleda. Radio sam veoma pažljivo da odaberem ovo jer ima pravu iritaciju u sebi.

 

(pauza dok ponovo svira brujeća buka, kliknite ovde da slušate)

 

Ovako to izgleda 24 sata dnevno, a onda ljudi pokušavaju da budu bučniji. To je kao "Oh, da. Ovako izgleda biti kreativan. Samo praviš više buke." Vi ste još uvek u buci. A propovednik će vam reći "Pa, buka je pakao. To je vaša kazna. To je Bog ljut na vas zbog svih vaših grehova." A onda postoji još više buke. "Oh! Ja sam grešnik i  sada je i Bog ljut na mene, i postoji još i više buke."

 

A helperi nju ejdža će pokušati "Ne, hajde da negujemo buku. Hajde da nadjemo značenje i ljubav u buci i hajde da svi prihvatimo buku zato što smo svi mi jedno." (Pljuje!)                                          

                   

LINDA: O moj bože. (smeh)

 

ADAMUS: Govorim vam šta se dogadja. A psiholozi će reći "Odakle je ta buka došla? I kako se ti osećaš povodom ove buke? I može li ti biti udobnije sa ovom bukom? I zašto pokušavaš da se opireš buci? Svi imaju buku. Da li bi uzeo malo ovih pilula protiv buke? To će ti učiniti buku mnogo prijatnijom." Ali to je još uvek buka. A ateista će se samo upucati i neće brinuti o tome, zato što onda...

 

LINDA: Ooh!

 

ADAMUS: Buka prestaje!

 

LINDA: Ooh!

 

ADAMUS: Na kratko. (Adamus šalje Lindi poljubac) Volim i ja tebe.

 

Dakle gde smo stali? Da, energiji ne treba sila da bi bila prava. Ona je tiha. Ona je predivna. Ona je nežna. Mi idemo izvan buke.

 

Okej, uzmite dobar dubok udah.

 

Da li bi slikao sve njih? Tako su zainteresovani danas. (govori Dejvu, fotografu) Oni se menjaju i... možeš stati ovde sa Lindom. Možeš koristiti njeno rame da balansiraš kameru. (Adamus se smeje) Dobro.

 

Želim da nabrojim par stvari zaista brzo. Voleo bih da imam više vremena za ovo, ali večeras imam sastanak, tako da ću požuriti. (publika govori "Oooh!) Nisam rekao sa osobom ili bićem, samo sam - sastanak (igra reči), kao dan, vreme. Imam nešto drugo da radim. (smeh) Okej. Publika govori "Gde je St. Germain? Gde je St. Germain?"

 

LINDA: Izgleda da ti čitaš misli. (smeh)

 

 

Slojevi ljudskog iskustva          

 

ADAMUS: Želim da uvidite gde ste u celom ovom procesu. Ja pojednostavljujem, ali hej, zašto ne? Okej.

 

Dakle ako pogledate slojeve, nivoe kroz koje ljudi prolaze, sloj broj jedan, da li bi ovo zapisala. Nova stranica, molim.

 

LINDA: Okej.

 

ADAMUS: Dobro obrati pažnju. Piši brzo. Idemo.

 

Prvi sloj - napiši to na dno. Uradićemo ovu stvar grafikon piramide. Okej, zapiši to na dno. Prvi nivo je "Ulazak u 3D. Ulazak u buku."

 

LINDA: Šta želiš da to kaže?

 

ADAMUS: 3D. Ulazak u 3D. Samo "Postajanje 3D/Fizički." To je prva stvar. Svako je to uradio. Svi koji su ikad bili ljudi, vi idete iz vašeg andjeoskog stanja u ljudsko stanje. To je šok. To je bučno. To je odlično iskustvo, ali to je zaista šok za biće. Dakle to je prvi nivo celog ovog ciklusa na ovoj planeti, ulazak, postajete fizički, nešto što nikad, nikad nećete zaboraviti. Nosićete sa sobom gde god da idete i šok i lepotu toga. (Napomena: Da biste videli napisane reči gledajte video.)

 

Nakon toga evolutivni ciklus ide ka tome da budete u onome što ja zovem Porodica/Zajednica. Dakle ušli ste, imali ste neke inkarnacije. Neki od vas sami, ali ste naposletku evoluirali u porodicu. Samo napiši - ne, pojednostavi "Porodica/Zajednica." Izbriši svo to drugo sranje. Samo... (smeh)

 

LINDA: Šta?!

 

ADAMUS: Ti ćeš izaći iz prostora. Gledaj. Oh! Oh! Oh! Oh! Skoro izvan prostora! Oh! Bum! "Biti u Porodici/Zajednici."

 

Naučili ste, nakon mnogo života, naučili ste kako da budete u porodici. Nekad je bilo kada ste tek ušli, stvar porodice je bila neprirodna. Mislim, rodili ste se ali onda ili su vas roditelji pojeli, ili ste pobegli i radili nešto drugo. Nakon mnogo života, ušli ste u energiju porodice, energiju porodice i zajednice. Morali ste na nekoj tački da imate zajednicu. Morali ste da se okupljate u grupe sa nekima u vašoj porodici, nekim drugim porodicama, da biste se zaštitili. Dakle ovo je davno, davno, davno pre u nekim od vaših ranijih inkarnacija. Ali postojao je taj plemenski mentalitet. Ljudi u plemenu ne vole neophodno zapravo jedni druge, ali smatraju da je to pogodno. To je dobra zaštita.

 

Dakle nakon toga ste evoluirali u ono što ću zvati društvo - samo dve reči ovde - Društvo/Produktivnost.

 

LINDA: Okej.

 

ADAMUS: Nakon mnogo života, u društvo. Sada ne samo zajednica, nego imate celo društvo, kulturu. Onda učite da budete produktivni. Morate da izadjete i da radite nešto.

 

LINDA: Društvo - šta je to bilo? Imala sam mali tehnološki problem. Šta?

 

ADAMUS: Produktivnost.

 

I vi ste proveli mnogo života u ovome, mnogo, mnogo života. Postali ste zaista dobri u tome da budete u društvu, radeći unutar kulture, bivajući produktivni, bilo da je to bila poljoprivreda, ili zapošljavanje, ili sedenje u kabini, ali naučili ste kako to da radite zaista dobro. I videćete dok prolazimo kroz ovo da svaki sloj i svaki nivo, vi postajete malo više i više zaglavljeni i malo više i više buke. Znate, nivo Porodica/Zajednica, tu nije bilo mnogo buke, ali počinjete da ulazite u Društvo/Produktivnost, i ako bismo ovde imali više mesta, mogli bismo zapravo staviti Edukacija.

 

LINDA: Oh.

 

ADAMUS: Edukacija. Ne moraš to da upišeš. Ali vi počinjete sa edukacijom, zato što se na taj način uklapate u društvo i produktivnost. Dobijete vaše obrazovanje, tako da se prokleto dobro uklapate u društvo i postajete njegov produktivan član. To je zaista bučno. Zaista bučno.

 

Sada, većina ljudi je još uvek u ovom. Većina ljudi je na ovom nivou ovde. Oni su u društvu i produktivnosti. Više nije ostalo mnogo ljudi u plemenima. Onda postoji veliki skok, ogroman skok, i taj skok je u ono što ću zvati Bog/Univerzum.

 

Na nekoj tački oni koji su prošli kroz ove korake počnu da govore "Znaš, mora biti nešto više u ovome." I kontemplacija o Bogu, univerzumu, bilo da gledate u zvezde noću i kažete "Oh, postoji mnogo toga tamo napolju. Mora da smo mi samo tačkica" ili "Bog ima ruku u svemu ovome." To je kontemplacija. To je prebačeno spolja. I diskutabilno je koliko ljudi je svesno ovoga u njihovim životima. Mnogima od njih je rečeno da, kao produktivan član društva, vi morate da verujete u Boga ili da idete u crkvu. Većina onih koji idu u crkvu zapravo ne veruje u Boga. Nije da oni veruju; oni su uplašeni da ne veruju, ali nikad to zapravo nisu osetili. Znate, to je smešna stvar. Oni to nikad nisu zapravo osetili. Oni misle o tome, ali nikad nisu imali iskustvo Boga.

 

Postoje neki koji diplomiraju u tom Bog/Univerzum. Oni mogu imati neka zadivljujuća osećanja ili iskustvo, ali iznenada kontempliraju da postoji više. Ali to je spoljašnje. To je tamo napolju. To sigurno nije unutra, u toj fazi. Nije mnogo ljudi u toj fazi. Mislim, procentualno, brojčano, ali dovoljno.

 

Ta faza je zapravo jedna od najtežih. Najviše buke. I to je ta stvar koju smo uradili malopre, vetar u vaše lice, ali to je zapravo gravitacija koja vas vuče od nazad, i oni tu postanu zaglavljeni. Postoji mnogo straha ovde i to čini buku bučnijom, a onda se oni mole Bogu za neku vrstu mira i buka samo postaje veća.

 

Onda sledeći korak, gde ih ne ide mnogo - postoji mnogo njih koji pričaju o tome, ali samo nekolicina koji idu ovde - zvaću to svesnost uma.

 

LINDA: Svesnost uma.

 

ADAMUS: Svesnost uma, i koristim tu reč specifično. Iznenada, vi idete unutra. To nije samo kontempliranje o Bogu tamo napolju. I to je o vama, to je o vašem Sopstvu. To je o brizi o sebi. Vi postajete više umom svesni Sopstva, i većina vas je bila u ovome, ili ste u tome. Vi ste prošli kroz to, ili ste trenutno u tom delu. Svesnost uma. Vi ste prešli iz spoljašnjeg u unutrašnje. Ali zovem to svesnost uma sa razlogom, zato što vi mislite o tome, ili oni misle o tome. To je u umu. To je pokušavanje da to shvatite. To je pokušavanje da kažete "Ko sam ja? Kako da se pobrinem za sebe? Ja sam nezavisno biće, ali kako da imam odnos sa Bogom?" Ali to je veoma mentalno. Veoma mentalno i mnogi postanu zaglavljeni u svesnosti uma. To postaje još jedna praksa, još jedna navika. To vrlo brzo postaje staro.

 

A onda, na kraju, na vrhu piramide - spremni za ovo?

 

LINDA: Ne. (smeh)

 

ADAMUS: Ali želim da to ispravno speluješ.

 

LINDA: Gr! (smeh) Da li je to velika reč?

 

ADAMUS: Da. Novo! (smeh) N-o-v-o. To je razlog što sam to spelovao tačno. N-o-v-o. Novo. Novo, i to je mesto gde mi idemo. Mi sada pravimo taj korak u novo.

 

To je izlazak iz svega ovoga (ostalih slojeva). To je poštovanje, prepoznavanje njih, ali to je govorenje "Mi ćemo ovde ići u novo" i to je ogromno. To menja sve. I to je zastrašujuće i to je strašno i vi ne znate šta se dodjavola dešava, i jedini način na koji možete ići u novo je da se sklonite sebi sa puta. Vi ne možete ići u novo iz svesnosti uma, iz mišljenja o tome. Dakle samo će nekolicina ikad, ikad, ikad stići ovde, zato što će oni pokušati da smisle njihov put u to. Novo znači dopuštanje. Vi sada možete koristiti ove reči jednu umesto druge - "novo" i "dopuštanje". Ista stvar. Novo. I to je mesto gde mi idemo. Novo.

 

A novo je "i". To je dopuštanje sebi da imate kratke zidove, visoke zidove. To je dopuštanje sebi da budete nesposobni, da loše smrdite i sve to ostalo i govorenje to je okej i - i nema više "ali", "i". Okej. 

 

Dakle, sa tim, dragi moji prijatelji, uzmite dobar dubok udah. Koja je bila jedina stvar koju sam vas zamolio da zapamtite? I ne vraćajte se na tu stranicu, tu stvar (na iPad). Ne vraćajte se tamo. Šta sam vas zamolio kao najvažniju stvar danas? (publika govori "Energija nema silu") Energiji ne treba sila da bi bila prava. I možete to skratiti: Energija nije puna sile, osim ako vi želite da jeste. Energija je graciozna bez buke. Dozvolite da vam služi.       

 

I sa tim, bilo mi je zadovoljstvo biti ovde sa vama kao deo Drugog Čina. Imaćemo 10 sekundi pauze pre nego što počnemo Treći Čin.

 

Ja Jesam ko Ja Jesam, Adamus, u službi vama. Hvala vam.

 

I publika bukne u aplauzu. (publika tapše i bodri)

 

 

Treći Čin

 

Dobar dubok udah, dok počinjemo Treći Čin. Zavesa se podiže i još jednom tu je ogroman aplauz od svih. (publika tapše) Svetla se gase. Svetla se gase. Sva svetla se gase, zato što ćemo sada raditi DreamWalk. Ne merab. Merab je ta stvar koju radite kada pomeramo svest. Ali danas je to naše iskustvo u tri čina, tako da ćemo uraditi DreamWalk.

 

(muzika počinje)

 

Pojačajte muziku. (muzika je glasnija)

 

 

DreamWalk u Novo   

 

DreamWalk je iskustvo. I mi ćemo uraditi ovaj DreamWalk malo drugačije nego što smo ikad pre radili. Malo smanjite muziku. Da. (muzika postaje laganija)

 

Vi ste svi pre išli sa mnom na DreamWalk u druge ravni - astralne ravni za Halloween; išli ste sa mnom u kristalne pećine. Išli ste sa mnom u DreamWalk u Ravni Blizu Zemlje, u zemlje smrti. I mi nikad više nećemo uraditi takav DreamWalk zato što će sada svaki DreamWalk biti da to dolazi vama.

 

Svaki DreamWalk će sada prosto biti puštanje da to dodje vama.

 

Vreme i prostor su oni koji se kreću.

 

Energija je ona koja se kreće da dodje vama.

 

Naš DreamWalk danas je u novo. Novo. Vi ne morate prst da pomerite. Vi ne morate da se držite za naslon stolice.

 

Vi ne morate ništa da uradite. Samo dozvolite da to dodje vama. Vi ne morate da radite za novo.

 

Vi ne morate da radite za novo; to dolazi vama.

 

Nema sve buke, sve gungule. Vi čak ne morate ni da znate šta je novo. Vi ne morate da preklinjete za to ili da radite na tome, da sedite na izvestan način ili da dišete na izvestan način.

 

Novo dolazi vama. Vi ne morate da znate šta ćete raditi sa tim, koliko je to veliko.

 

To dolazi vama.

 

To je novo samo po sebi. To je drugačiji način radjenja toga.

 

(pauza)

 

To je novo. To dolazi vama.

 

Tražio sam od Koldre da stavi specijalnu muziku za ovo, muziku sa flautama, zato što je flauta toliko divan instrument. Slušajte na momenat.

 

(duga pauza)

 

Postoji čežnja u flauti. Čežnja.

 

(pauza)

 

Ponekad se pitate da li je čežnja da se vratite - memorije, drevna mesta, drevna vremena?

 

Ili je to čežnja da se vratite u prirodno stanje, stanje "i"? Čežnja da opet budete božanska multi-dimenzionalna osoba, biće koje vi jeste.

 

Ja sam voleo da sviram flautu u mom životu kao St. Germain - klavir i flautu - zato što postoji takva čežnja, ali da li ona dolazi iz prošlosti? Ili ona dolazi iz onoga što je novo?

 

(pauza)

 

Takva usamljenost i smiraj.

 

(pauza)

 

Toliko mnogo dubine u toj flauti.

 

(pauza)

 

Da li je ta tuga povodom ostavljanja iza sebe tako mnogo stvari u vašem životu?

 

Ili je to čežnja za tim novim odnosom izmedju božanskog i ljudskog?

 

Da li je to za snom?

 

Ili je to oba?

 

(pauza)

 

Da li je to tuga i čežnja? 

 

Da li je to opraštanje sa singularnošću, sa bukom, sa naporom?

 

Da li je to stara kuća koju ostavljate iza - naporan rad, mnogo buke?

 

(pauza)

 

Da li je to flauta koja vas doziva? To je zapravo uvek bilo tu, ali niste to mogli čuti kroz svu buku.

 

Flauta, duša, Ja Jesam... čekaju, samo čekaju da vi dopustite. Flauta koja vas je uvek dozivala "Dodji mi".

 

(pauza)

 

Ta puna duše flauta - "Ovde sam, kad god si spreman" - kao usamljena ptica koja samo čeka, poziva sa grane na drvetu. Ta usamljena golubica.

 

Duša samo čeka dok ljudsko ne bude spremno.

 

(pauza)

 

Voleo sam da sviram flautu zato što, za mene, to je bilo oba. Nekako setan odlazak, odlazak iz starih načina, stare kuće, starih energija, pričajući uspomene o tome kako je to bilo, o drevnim vremenima, o starim vremenima.

 

(pauza)

 

Flauta koja se oprašta...

 

(pauza)

 

Znajući da je vreme da ide. Želeći da ide, ali još uvek osećajući malo tuge.

 

(duža pauza)

 

Voleo sam da sviram flautu zato što, na nekin način, tako usamljeno, tako mirno. Takva čežnja.

 

(pauza)

 

U isto vreme flauta je novo koje ulazi.

 

(pauza)

 

"Ja Jesam Ovde. Više se ne borim, više ne ulažem napor, više ne pokušavam da to shvatim. Ja dopuštam. Ja puštam i dopuštam."

 

(pauza)

 

I dok to radite, čujete tu flautu. To dolazi iz duše. To je čekalo na vas, čekalo na ovaj momenat.

 

(pauza)

 

I evo nas u našem DreamWalku. Nije kao drugi, ali ovde smo. Imamo muziku flaute svuda okolo koja predstavlja prošlost, koja predstavlja to čekanje duše, i ovde smo, samo dozvoljavamo da novo dodje nama. To je tako lako.

 

Energiji ne treba sila. Energija ne mora da bude gruba. Energija ne mora da bude vetar u vaše lice, bilo da je to vaš svakodnevni život, bilo da je to prosvetljenje.

 

I sada novo dolazi.

 

(pauza)

 

U DreamWalku u prošlosti mi smo išli tamo napolje. Mi smo putovali. Ali nikad više nećemo raditi DreamWalk na taj način. Od sada nadalje, to dolazi nama.

 

Energija pritiče mirno, bez sile, bez tenzije, bez grubih ivica, bez njene polarnosti. Većina ljudi ne bi to nikad prepoznala, zato što oni misle da ona mora da bude sa silom, velika, dinamična, luda. Ne.