MATERIJALI GRIMIZNOG KRUGA

Serija“Hodaj - Život bez moći” 

ŠAUD 4 – Prezentuje ADAMUS, kanališe Džefri Hopi
Prezentovano u Grimiznom Krugu
05.12. 2015.
www.crimsoncircle.com

Ja Jesam ko Ja Jesam, Profesor Adamus, Dikens Ja Jesam, Saint-Germain (publika kliče i tapše).

 

Dobrodošli, drage Šaumbre, na ovo veoma energetizovano okupljanje. Dobrodošli svi vi koji slušate on-line, svi vi koji ste se okupili ovde na ovaj dan. Ah!

 

Divni, divni, interesantni, zadivljujući kostimi (mnogi članovi publike nose božićne kostime). Postoji nešto povodom ovog oblačenja kostima. Postoji nešto povodom promene vaše tipične rutine što vam čini da se osećate drugačije. To zapravo utiče na ćelije u vašem telu. Utiče. I takodje utiče na vaš um. Otvara ga za nove mogućnosti. Ali ćelije u vašem tel... eee. (Adamus se zaustavlja kod Sarta koji je obučen kao žena; smeh publike) Da, eeh, da, otvara ga za mnogo novih mogućnosti. Izvinite gospodjo, koji toalet koristite na pauzi? (još smeha)

 

SART: Ne sećam se.

 

ADAMUS: Ne sećaš se. Hvala ti za moju kafu sa vanilom (Sandri) i mogu li dobiti malo kalue (liker sa ukusom kafe) u njoj danas?

 

LINDA: Ne.

 

SANDRA: Ne.

 

ADAMUS: Mislim da će mi trebati. Oh, hmm (smeh).

 

Dakle dobrodošli, drage Šaumbre. Da. Kada se obučete u kostime, kao što će vam Sart reći, prosto se osećate drugačije (smeh). To dotiče svaku ćeliju u vašem telu. Više niste ograničeni na staru rutinu da budete samo, oh, recimo, muške ćelije. Imate oboje u njima. Zar se ne osećaš malo ozarenije u mokasinama? (Sart klima glavom) Da, da. Oh, da, da (Adamus se smeje).

 

Šaumbre, želim da ovde odvojite momenat. Ja se osećam mnogo udobnije u ovoj svečanoj odori nego u Koldrinoj uobičajenoj.

 

EDIT: Sjajno izgledaš.

 

ADAMUS: Hvala ti. Hvala ti, kao i uvek (smeh). Proveo sam većinu mog poslednjeg života sa šeširom na glavi. Ne jednom od ovih u stilu bejzbol kapa, nego džentlmenski šešir. Da, a štap je za Koldru. Godine mu malo rastu. (smeh) Želim da pogledate, da osetite energiju ovde upravo sada.

 

Evo nas, 05.12.2015. Okupili smo se zajedno u svetu koji se rapidno menja. Govorićemo o tome danas. Ovo je standard, uzor za novu duhovnost na ovoj planeti. Ovo nije Nju Ejdž. Ne, oni bi u Nju Ejžu, ja mislim, sedeli ili klečali ili šta god, mnogo više pobožni, ozbiljni. Bez mnogo smeha. Ovo nije katolička crkva, nipošto. Zamislite da ovako obučeni odete u katoličku crkvu (smeh). Hmm.

 

SART: Ja bih bio ekskomuniciran. (Adamus se smeje)

 

LINDA: Zastrašujuće.

 

ADAMUS: Oni bi te odmah pretvorili u sveštenika.

 

LINDA: Ooo! Ooo! (smeh publike i aplauz) Ooo!

 

ADAMUS: Kao što sam rekao, ovo jeste - ako to osetite - ovo je primer nove - to čak ni nije duhovno. To je samo svest, a vi ste oni koji su dovoljno ludi da budu pioniri u tome. Vi ste oni koji iskoračuju napolje i izvan.

 

To zahteva malo ludosti, možda mnogo ludosti. To zahteva mnogo humora. To zahteva mnogo humora. Potrebno je veoma dobro balansiranje unutar sebe da biste bili sposobni da se probijate kroz norme. Oh, ovo je toliko svet normi.

 

Mi smo ovde danas i ovo očigledno nije džamija, i ne marim ako to ne volite. (Adamus se smeje) Pričaću Muhamedu o tebi ako nastaviš - (Linda uzdiše) tako da me moliš. (gleda u kameru)

 

LINDA: Ućuti.

 

ADAMUS: Znam ga, on je dobar prijatelj. On je deo Kluba Uzašlih Majstora. Zaista.

 

Dakle vi ste sposobni da se smejete, vi ste sposobni da živite, vi ste sposobni da idete izvan, i to je ono što ja volim povodom rada sa svakim od vas, što volim povodom našeg zajedničkog vremena.

 

Dakle danas ćemo imati četiri jela Adamusovog obroka...

 

LINDA: O-o.

 

ADAMUS: ... svesti. Da. U prvom jelu, predjelo će biti nekoliko vrlo bitnih pitanja sa interakcijom publike. Dakle pripremite se da danas dobijete taj mikrofon. Edit, zašto prevrćeš očima? (smeh)

 

LINDA: Mmm?

 

ADAMUS: Video sam oči - evo Edit. Edit, uradi to opet, kamera je na tebi.

 

EDIT: Oh, imam bubu u oku. (smeh)

 

ADAMUS: Uskoro ćeš dobiti jednu negde drugo (još smeha i pubika govori "Oooh!"). Tvoj mozak, očigledno. Očigledno. Danas izgledaš sjajno, draga moja.

 

EDIT: Hvala ti.

 

ADAMUS: Da. Izgleda. Zaista izgleda. Izgledaš mladje. Ne izgledaš tako opterećena, Edit. Sada, Edit, ti si velika rok zvezda širom sveta. Opet ta stvar sa očima (smeh). Ti si velika rok zvezda širom sveta. Ljudi gledaju - "Kako Edit ide ovog meseca? Šta je Edit - kako ona drsko uzvraća Adamusu?" Ali teret kao da je uklonjen. Šta je to?

 

LINDA: O čekaj. Želiš li mikrofon?

 

ADAMUS: Da, da, mikrofon.

 

EDIT: Ja sam samo... oh.

 

LINDA: Voa, oh. Drži.

 

ADAMUS: Ovo je Edit momenat.

 

EDIT: Hvala.

 

ADAMUS: Jednog dana ćemo napraviti ceo film - Editini Momenti (smeh). Šta je sa tvojim očima danas, draga moja? Šta je sa očima? Oči, one nastavljaju, kao, one nastavljaju da se prevrću - mmmm - ovako (Adamus prevrće očima; još smeha). Dakle Edit, šta je to? Ti izgledaš mladje.

 

EDIT: Samo se osećam toliko udobno sa sobom i toliko volim sebe da ne mogu izbeći da prevrćem očima (smeh).

 

ADAMUS: Ali zašto izgledaš malo mladje, malo manje tereta nego obično?

 

EDIT: Pa, ja jesam mladja!

 

ADAMUS: Dobro. Nešto se dešava sa tvojom biologijom?

 

EDIT: Naravno, uvek je zdrava.

 

ADAMUS: Uvek zdrava.

 

EDIT: Da.

 

ADAMUS: Oh, hm.

 

EDIT: Jeste.

 

ADAMUS: Malo je bolje u poslednje vreme. Eh, vratićemo se tome kasnije. Hvala ti.

 

U prvom jelu radićemo malo pitanja i odgovora sa publikom, dakle pripremite se, svako od vas bi mogao dobiti mikrofon u bilo kom datom momentu. Nikad ne znate, jer Grinč je u sobi i nosi taj mikrofon (Linda je obučena kao Grinč). Bilo da ste ovde po prvi put, bilo da ste jedan od old-tajmera, kako kažu, vi možete dobiti mikrofon danas.

 

Drugo jelo će biti diskusija, predavanje, zapažanja, razjašnjavanje stvari u drugom jelu. Treće jelo će biti lični merab u fantaziju, izvan uma. Da. Četvrto jelo... (neko kaže "Ili iz uma") Pa, iz uma. Pa, to je iz tela. Ne znam za um.

 

Četvrto jelo, ah, ostaviću to kao neizvesnost i misteriju, da bude odredjeno kasnije. (neko kaže "Uuuh") Uuh. Da. Dakle, uzbudljivo. Uzbudljivo, uzbudljivo.

 

 

Prvo pitanje   

 

Dakle prvo pitanje je.. i da li si spreman, Grinč, sa mikrofonom?

 

LINDA: O da. O da.

 

ADAMUS: Prvo pitanje je: evo nas na kraju kalendarske godine. To je uvek dobro vreme da procenite kakva je godina bila za vas, da pogledate bilo koje nove odluke - koje ja zovem lične laži - koja ćete doneti za sebe za sledeću godinu. Dakle, prvo pitanje je, u ovoj godini, u 2015-toj godini na skali od jedan do deset, gde je deset najviše, najbolje, a jedan najniže, najgore, kako vam je išlo sa tim da budete sposobni da budete prirodni? Kako vam je išlo sa tim da budete sposobni da dopuštate? Kako vam je išlo sa tim da ostanete izvan svog mentalnog meteža i da dopuštate ovoj stvari nazvanoj prosvetljenje da prirodno dodje vašem telu i vašem umu?

 

Volim štap.

 

LINDA: Da, shvatili smo.

 

ADAMUS: Na skali od jedan do deset, koliko ste bili prirodni u 2015-toj godini? Odvojte momenat i osetite to. Koliko ste bili prirodni? Hmm.

 

Okej. Linda, spremni smo sa mikrofonom (Adamus poseže za svojom kafom i sruši sveću na stolu). Ups (neko kaže "O, sranje" i smeh) Hvala ti. To je magična sveća. Nikad ne izgori. Da.

 

SEM: Šest.

 

ADAMUS: Šest.

 

SEM: Šest.

 

ADAMUS: Da li je to inspirišući broj?

 

SEM: Mogao bi biti.

 

ADAMUS: Mogao bi biti.

 

SEM: Naravno, zašto ne?

 

ADAMUS: Da, da.

 

SEM: To je odličan broj.

 

ADAMUS: Odličan broj, da. Mislim, da li bi ti - da sam pitao na kraju prošle godine kako će ti ići sa tim da budeš prirodan, da dopuštaš da ti stvari dodju, da dopuštaš tvoje sopstveno prosvetljenje u tvoje telo, u tvoj um, da li bi bio srećan sa šest?

 

SEM: Ne bih bio super uzbudjen zbog toga, verovatno, ne.

 

ADAMUS: Tačno, ne super uzbudjen. Okej. Sledeća godina verujem da će biti 2016-ta, čemu težiš na toj istoj skali?

 

SEM: Samo ću pustiti da bude šta jeste.

 

ADAMUS: Meni to zvuči kao deset (smeju se). Prirodno. Dobro. Malo ću te provocirati - mislim diskutovati sa tobom ovde na momenat (smeh).

 

SEM: Okej.

 

ADAMUS: Dakle ja vidim ovo stani, kreni, stani, kreni, misli, povuci se, misli, upadni u nevolju...

 

SEM: Aha.

 

ADAMUS: ... opusti se, stvari dodju. Dakle, da li si opazio taj obrazac?

 

SEM: Da, da.

 

ADAMUS: Da, da.

 

ADAMUS: I gde si upravo sada, danas, u tom obrascu?

 

SEM: Mislim povlačenje, sve nabrojano.

 

ADAMUS: Sve nabrojano. Okej.

 

SEM: Dosad danas.

 

ADAMUS: Šta ćeš uraditi da budeš više prirodan u svemu ovome?

 

SEM: Mislim, ako mislim o tome to je opet samo ulaženje u petlju.

 

ADAMUS: Otprilike.

 

SEM: Da.

 

ADAMUS: Otprilike.

 

SEM: Tako da ne znam da li postoji dobar odgovor na to.

 

ADAMUS: Da li ćeš prestati da misliš?

 

SEM: Da li ću prestati da mislim?

 

ADAMUS: Da, da.

 

SEM: Verovatno ne.

 

ADAMUS: Verovatno ne, veoma verovatno ne. Okej.

 

SEM: Da.

 

ADAMUS: Dobro. Okej, hvala ti.

 

ADAMUS: Sledeći. Gde ste na skali od jedan do deset u dopuštanju vašeg prosvetljenja u vaše telo, vaš um i da sve dodje prirodno?

 

ŠERIL: Rekla bih sedam.

 

ADAMUS: Sedam! Malo bolje od Sema, dobro. Da li si srećna sa tim? (ona se smeje) Pretpostavljam da znamo odgovor.

 

ŠERIL: Pa, naravno, više bih volela da moje prosvetljenje bude odmah sada i da imam sve...

 

ADAMUS: Naravno. Pa, može biti.

 

ŠERIL: Okej, pa, ja to biram odmah sada.

 

ADAMUS: Okej, ali možeš li to dopustiti? Ah!

 

ŠERIL: Jee!

 

ADAMUS: Stani tu - "Ja to biram." Dobro. Vi ste svi tu. Ja znam da ste svi tu, ali možeš li ti to dopustiti?

 

ŠERIL: Mislim da mogu, da.

 

ADAMUS: To nije bilo baš...

 

ŠERIL: To nije zvučalo, to nije zvučalo entuzijastično, zar ne? (smeje se)

 

ADAMUS: Ne. Pa, da, ne, ne, ne, ne, ne. Ne, vi ste svi to izabrali, i dakle to će biti. I ono što to ponekad čini grubim i teškim je što vi to prosto ne dopuštate. Vi ne dopuštate poverenje, ne dopuštate da je to pravo. Još uvek postoji to pitanje - još uvek postoji to pitanje - "Da li je sve ovo pravo?" Da li se mi samo ovako okupljamo jednom mesečno da imamo malo veselog zajedničkog vremena, da delimo malo smeha, da...

 

LINDA: Veselog vremena?

 

ADAMUS: ... se oblačimo ili kostimiramo (smeh).

 

LINDA: Veselog vremena?

 

ADAMUS: Da obezbedimo malo olakšanja od dosadnog svakodnevnog života ili da li se ovo zaista dogadja? 

 

(ona pauzira)

 

Kako si ti sada drugačija nego što si bila pre pet godina?

 

ŠERIL: O moj Bože!

 

ADAMUS: Da.

 

ŠERIL: Neizmerno.

 

ADAMUS: Da. Na koje načine?

 

ŠERIL: (pauzira) Ja sam mnogo...

 

ADAMUS: Samo momenat (Adamus uklanja nešto u vazduhu blizu njene glave). Dobro.

 

ŠERIL: Hvala ti.

 

ADAMUS: Tu je bio neki entitet, lebdeo je malo preblizu. Vrlo fin, ali...

 

ŠERIL: Okej.

 

ADAMUS: ... kao "Ona je sada na kameri..." (ona se smeje) Povukao se.

 

ŠERIL: "Dakle biću na kameri sa njom."

 

ADAMUS: Da.

 

ŠERIL: Imam više poverenja u univerzum, da mi stvari dolaze.

 

ADAMUS: Oh univerzum, šmuniverzum. Univerzum ne zna ništa. Žao mi je. Znam na šta si mislila, ali ne volim taj izraz. Univerzum. Šta? Šta? Ja Jesam.

 

ŠERIL: Imam više poverenja u sebe i u moje Ja Jesam-stvo i da budem u tome.

 

ADAMUS: Dobro, zato što će te univerzum zveknuti kad god može.

 

ŠERIL: Da i jeste.

 

ADAMUS: Da li ste to opazili? Kad god univerzum može da napravi šalu na vaš račun, kad god univerzum može da vas zvekne par puta, i hoće, zato što je univerzum samo energija koja čeka, samo stoji, čeka u neutralnom obliku, čeka na svest - ili nedostatak svesti - i zveknuće vas. Dakle, da, ti si ona koja to kreira.

 

ŠERIL: Volim sebe više nego pre.

 

ADAMUS: Dobro. Dobro.

 

ŠERIL: Više prihvatam ko ja jesam.


ADAMUS: Da.

 

ŠERIL: Cenim ko ja jesam.

 

ADAMUS: Dobro.

 

ŠERIL: Zato što mislim da sam divna (smeje se).

 

ADAMUS: I ja.

 

ŠERIL: O hvala ti. Ja mislim isto za tebe (smeje se).

 

ADAMUS: Hvala ti. Društvo uzajamnog cenjenja, da.

 

ŠERIL: O, to je istina! To je istina! (oboje se smeju)

 

ADAMUS: Dobro. Dakle, sedam, volim taj broj. Gde ćeš ići sledeće godine?

 

ŠERIL: Dopustiću tome da se više otvori.

 

ADAMUS: Dobro. Na skali od jedan do deset...

 

ŠERIL: Da, barem.

 

ADAMUS: Barem - barem, da.

 

ŠERIL: Barem deset.

 

ADAMUS: Okej. Dobro, hvala ti.

 

ŠERIL: Hvala tebi mnogo.

 

ADAMUS: Još dvoje. Isto pitanje pre nego što postavim drugo pitanje. Kako vam je išlo ove godine na vašoj prirodnoj skali? Što znači da će vam prosvetljenje doći, ali koliko često sedite zabrinuti povodom toga i pod stresom? Da, draga moja.

 

NENSI: Ja mislim oko osam, možda čak i devet.

 

ADAMUS: Da, dao bih ti devet. Zaista bih. Da.

 

NENSI: Dobro.

 

ADAMUS: Osetio sam i gledao i... da. Dobro. Sledeće godine?

 

NENSI: Barem devet.

 

ADAMUS: Barem devet. Šta ti radiš? Koji savet možeš dati Šaumbrama ovde i onima koji gledaju širom sveta da samo dopuste ovo, ovu prirodnu evoluciju u prosvetljenje?

 

NENSI: Pa, ja mislim da zaista ostariti mnogo pomaže (smeh i aplauz).

 

ADAMUS: Pa, i postoji istina u tome, a onda se to, dakle, dogadja svima ovde. Koliko ostariti? Kakve to ima veze sa tim?

 

NENSI: Ne znam. Postoji sloboda u tome.

 

ADAMUS: Postoji. Dakle, ako nemaš ništa protiv da nastavim u istom pravcu, da li se bojiš smrti?

 

NENSI: Ne.

 

ADAMUS: Da, i ne bi trebala. Da li se bojiš da ćeš dobiti neku bolest? Fizičku bolest.

 

NENSI: Ne.

 

ADAMUS: Dobro. Dobro, zato što toliki mnogi brinu o tome, a onda ne žive zaista. Oni brinu o nekoj predstojećoj bolesti; pa "univerzum" će im je onda dati.

 

NENSI: Pa, ako dobijem neku bolest, samo ću umreti.

 

ADAMUS: Tačno. Doći ćeš da posetiš mene i druge. Mi imamo izvrstan Klub Uzašlih Majstora. Daću ti propusnicu za goste ili ćeš možda imati tvoju sopstvenu propusnicu, ako znaš na šta mislim (ona se smeje). Dakle, dobro. Hvala ti.

 

Još jedan. Gde ste na prirodnoj skali od jedan do deset?

 

VOLFGANG: Ja?

 

ADAMUS: Da. Da.

 

VOLFGANG: Oh.

 

ADAMUS: Ovo se dogadja ovde u Grimiznom Krugu. Mi dodajemo mikrofon.

 

VOLFGANG: Okej.

 

ADAMUS: Kao što su indijanci nekad dodavali lulu mira. Mi dodajemo mikrofon.

 

VOLFGANG: (smejući se) Tri.

 

ADAMUS: Tri. Dakle ti si mentalni tip.

 

VOLFGANG: Jesam (smeje se).

 

ADAMUS: Da, da. Kakvu vrstu posla radiš?

 

VOLFGANG: Softverski inženjer.

 

ADAMUS: Ooh! (Linda se smeje) Oooh. Ko bi pogodio? (Volfgang se smeje) Dakle, softverski inženjer, i zašto ti postaneš toliko mentalan?

 

VOLFGANG: Ppf! Rekao bih zato što postoji stvarno mnogo stvari o kojima brinem. 

 

ADAMUS: Da, postoji, ako voliš da brineš o stvarima (Volfgang se smeje). I ti imaš vrlo oštar um, veoma treniran um i prilično je interesantno što si ovde danas, zato što ćemo raditi nešto sa tim. Dakle ti postaneš veoma mentalan povodom stvari. Ti to premišljaš. Ti pretresaš u umu. Koliko daleko te je to odvelo ove godine?

 

VOLFGANG: Ne baš daleko.

 

ADAMUS: Ne baš daleko. Barem te dovelo ovde u Kolorado.

 

VOLFGANG: Da! (smeje se)

 

ADAMUS: Zbog čega si ovde? Zbog Šauda, naravno.

 

VOLFGANG: Nedelju dana obuke softverskog inženjerstva u Bulderu.

 

ADAMUS: Vau! (smeju se) Bum! Pitaću te nešto. Bazirano na onome što ćemo uraditi ovde danas, bazirano na tome koliko si otvoren da to primiš, i recimo to promeni neke stvari u tvom umu i ti odeš na ovu veliku proslavu softverskog inženjerstva, programiranje, učenje i ne shvatiš to. Sediš tamo, profesor, predavači govore, ti prolaziš kroz sve ove stvari koje softverski inženjeri rade, ne znam; radiš inženjerstvo i prosto to ne shvatiš. To prosto nije tu. Izgubio si to, recimo. Izgubio si to. Šta sledeće? Šta ćeš raditi? Da li ćeš uskočiti na avion i vratiti se kući i, ne znam, dati otkaz na poslu? Da li ćeš se pitati šta je pogrešno - da, pitaćeš se šta je pogrešno (Volfgang se smeje). Da. Sediš tamo i prosto to ne shvatiš. Prosto to ne shvatiš. Šta ćeš onda da uradiš? Samo si blokirao. Da li su neki od vas to imali nedavno? (publika govori "Da") Stvari koje ste radili neprestano godinama i godinama u kojima ste postali vešti; jednog dana sedite ispred ekrana kompjutera, trebalo bi da radite nešto, i uvidite da sedite tamo tri sada zureći u ekran i ništa se ne dešava ovde gore. (pokazuje glavu) Šta ćeš raditi?

 

VOLFGANG: Dobro pitanje. Dakle...

 

ADAMUS: Ja znam (Volfgang se smeje).

 

VOLFGANG: Postoji ispit na obuci i, naravno, razmišljao sam o tome šta bi se desilo ako ne bih prošao ispit.

 

ADAMUS: Da. Šta ako ne prodješ?

 

VOLFGANG: Moj život bi išao u drugom pravcu, mislim. (smeh)

 

ADAMUS: Da li si spreman za to?

 

VOLFGANG: Pfft!

 

ADAMUS: Pfft! Dobijam "pfft" danas. Da. Nešto nije u redu sa mikrofonom? (Volfgang se smeje) Šta ako ne prodješ ispit? Da li je to kraj sveta?

 

VOLFGANG: Ne, naravno da nije.

 

ADAMUS: Ne, ne, ne. Da li ćeš se osećati loše povodom sebe? "Loš programer".

 

VOLFGANG: Delimično, da.

 

ADAMUS: Da, da. "Inferioran programer". Da. Šta ćeš raditi sa tim? (Volfgang uzdiše) Ja ću ti reći šta ćeš raditi zato što ću ja biti tačno na tvom - hm - softverskom inženjerskom umu povodom toga. Reći ćeš "To je sve prikladno." Ne postoji ništa pogrešno. Ne postoji ništa pogrešno samo zato što zuriš ispred ekrana kompjutera. Ne radi se o tome da postaješ stariji, ili da imaš posledice od leta avionom, ili od visine, ili šta god. To je sve prikladno. Ti ne prodješ ispit; imaš veliki osmeh na licu i kažeš "Bilo je vreme. Ionako je bilo vreme."

 

Sada, ti možda prodješ ispit, i ti ćeš zapravo proći ispit (Volfgang se smeje). Proći ćeš ispit, ali sada takodje imaš ovaj potencijal koji sam ti ja dao i ti ćeš razmisliti o tome, zato što već jesi, i reći ćeš sebi "Znaš, bio sam lokalno linearan. Bio sam zaista fokusiran na sledeći ispit i sledeći ispit, ali a-a, postoji nešto drugo." I možda bi ti još uvek mogao biti programer. Možda, samo možda, programiranje izvan - daleko izvan - onoga što si ikad pre znao. Ne više programiranje u lokalnim linearnim terminima.

 

VOLFGANG: Da, naravno, mislio sam o tome (smeje se). Zato što uvek mislim.

 

ADAMUS: Da, da.

 

VOLFGANG: Kada sam došao ovde, imao sam ovo pitanje na umu. Okej, dobio sam moju diplomu u elektrotehnici, a onda moj doktorat i završiću ovaj veliki ispit i sve. Dakle to je samo linija gde dolazi ispit za ispitom i...

 

ADAMUS: Da i koliko...

 

VOLFGANG: ... to zapravo nije važno.

 

ADAMUS: Koliko diploma možeš imati?

 

VOLFGANG: Mislim da imam malo previše. (smeh)

 

ADAMUS: Ne, diplome su dobre. Pokazao si sebi nešto, ali gde ideš odavde? I to je zanovetajuće - ostaviću te da budeš sa svim tim i rezimiraš ovo. Da, nije tako loše. Isprašiću te ako ostaneš u umu. Izvući ću te iz toga, zato što postoji nešto izvan toga i doći ću do ove poente za momenat. Ali hvala ti.

 

VOLFGANG: Hvala ti.

 

ADAMUS: Hvala ti. Mnogo ti hvala (aplauz publike).

 

LINDA: Hvala ti što si se dobro držao.

 

ADAMUS: Koliko još možete tolerisati? Koliko još linearnog puta, koliko još uma, koliko još čak i potrage za vašim duhovnim ciljevima koji... pre 10, 20, 30 godina ste rekli "Ovo je jedina stvar koja mi je sada važna"? Koliko još toga? I to je tačka na kojoj smo, na kojoj ste. To je prelomna tačka.

 

Do sada su sve to bile male neravnine i nijanse i korekcije, ali sada dolazi prelomna tačka kao nikad pre. I to je razlog što ćemo danas naročito obaviti nešto rada, Timoti, sa izlaskom iz uma. Da. Da. Dobro.

 

 

Drugo pitanje  

 

Sledeće pitanje koje ću postaviti je, ljudi, njihove procene o njima samima - ljudi generalno, procena - da li je više pozitivna ili više negativna - percepcija, procena njih samih, više pozitivna ili negativna? Govorim o tome kako se ljudi zaista osećaju povodom sebe? Da li je to generalno bolje ili gore? Da, bolje ili gore? Njihova procena o njima, Dejvid, i ne vi, nego ljudi generalno.

 

DEJVID: Ljudi generalno, bilo bi gore.

 

ADAMUS: Gore. Okej. I zašto?

 

DEJVID: Oni procenjuju sebe na osnovu pokušaja da žive savršen život.

 

ADAMUS: Okej.

 

DEJVID: Što je nemoguće, kao što znamo.

 

ADAMUS: Tačno. Procena njih teži da bude, ti kažeš, više negativna nego pozitivna. Da li je to jedan stepen negativna, dva stepena negativna? Da li je to veoma negativno? Kakav je taj balans?

 

DEJVID: To je... to je svesno drugačije nego podsvesno.

 

ADAMUS: Okej.

 

DEJVID: A podsvesno je veoma negativno. Svesno, to nije tako loše.

 

ADAMUS: Okej. Dakle sledeći deo tog pitanja je - kako oni onda opažaju svet oko njih? Da li je to više pozitivno ili više negativno?

 

DEJVID: Više negativno.

 

ADAMUS: Više negativno.

 

DEJVID: Pogotovo sada u ovo vreme.

 

ADAMUS: Dakle imamo duplo negativno.

 

DEJVID: Da.

 

ADAMUS: Duplo negativno, okej, zato što su negativni povodom sebe i njihova percepcija sveta oko njih je prilično negativna. Koje su negativne stvari o svetu oko njih?

 

DEJVID: To ne funkcioniše, koliko oni mogu videti.

 

ADAMUS: Tačno.

 

DEJVID: Bilo da je to politika ili teror, oporezivanje, jednakost, sloboda.

 

ADAMUS: Dobro. Odlično. Dobro zapažanje. Da, to je postavljeno protiv njih. Dobro. Okej. Odlično, hvala ti. Sledeći.

 

DEJVID: Hvala ti.

 

ADAMUS: Dobar odgovor, Dejvid (malo aplauza). Veliki golf aplauz (Dejvid se smeje).

 

Da. Dakle prvi deo pitanja, da li su ljudi generalno više negativni ili pozitivni u njihovom samo-opažanju?

 

LARA: Negativni.

 

ADAMUS: Negativni. Koliko negativni?

 

LARA: Hm. Prilično.

 

ADAMUS: Kao, recimo, nula je samo neutralno, a onda postoji negativno jedan, negativno dva, negativno tri, svako negativno na dole je sve gore i gore.

 

LARA: Dakle do deset, negativno deset, rekla bih verovatno negativno sedam ili osam.

 

ADAMUS: Sedam, prilično loše. Vau. Ako bih ja upravo počinjao u životu i želeo karijeru, ja bih bazirano na tome postao psiholog ili psihijatar ili farmaceut, jedan od ta tri. Oni su svi otprilike isti. Dakle, prilično negativni, prilično negativni povodom sebe. Šta je sa njihovom percepcijom sveta oko njih?

 

LARA: Pa, mislim da je verovatno ista.

 

ADAMUS: Ista.

 

LARA: Da.

 

ADAMUS: Da, okej.

 

LARA: To ima smisla.

 

ADAMUS: Da. I koje su negativnosti povodom sveta oko njih?

 

LARA: Pretpostavljam u ovom momentu sve što se dogadja u svetu.

 

ADAMUS: Sve.

 

LARA: Da.

 

ADAMUS: To je dobar način da to sumiraš. Sve.

 

LARA: Da.

 

ADAMUS: Daj mi samo par koji ti padaju na pamet sada. Negativnosti.

 

LARA: Pa, terorizam koji se dogadja.

 

ADAMUS: Da. Da li tebe to uznemirava?

 

LARA: Onaj u Parizu me uznemirio mnogo.

 

ADAMUS: Da?

 

LARA: Da.

 

ADAMUS: To je uticalo na tebe?

 

LARA: Vrlo, vrlo mnogo.

 

ADAMUS: Da. Oni ove nedelje?

 

LARA: Izabrala sam da se ne uključujem u njih i zaista nisu.

 

ADAMUS: Tačno. Skoro da se nisi mogla uključiti u njih?

 

LARA: Da, da.

 

ADAMUS: Da. Da li mnogo misliš o tome?

 

LARA: Ne, ne mislim.

 

ADAMUS: Hm. Okej.

 

LARA: Ne.

 

ADAMUS: Dobro. Okej.

 

LARA: Ali jesam pre par nedelja.

 

ADAMUS: To je emocionalno iscrpljujuće.

 

LARA: Da.

 

ADAMUS: To je energetski iscrpljujuće. Kada pogledam na energetska polja ljudi, ili grupa, ili čega god, nakon incidenata kao u Parizu ili San Bernardinu, energetski nivoi - ne samo nekoliko ljudi, nego svi - idu skroz dole. Postoji kombinacija utrnulosti i tuge, to je interesantna kombinacija.

 

LARA: Da, jeste.

 

ADAMUS: Da. Dakle ti kažeš sedam i sedam - negativno, negativno.

 

LARA: Aha.

 

ADAMUS: Okej. Odlično. Dakle još par, draga Linda. Hvala ti. Dobra zapažanja. Još par.

 

LINDA: O, hajde da pitamo savetnika.

 

ADAMUS: Oh, vau.

 

LINDA: Da. Uzgred, ona je voljna da bude Šaumbra savetnik, ako mislite da vam treba. Možete potražiti Džuli Mek (Adamus se smeje) duhovnog savetnika Nove Energije.

 

ADAMUS: Možemo staviti njen broj telefona i e-mail ispod ekrana.

 

DŽULI: Odlično.

 

ADAMUS: Da. Dakle ljudska...

 

LINDA: Uradiće sesije telefonom.

 

ADAMUS: ... percepcija njih samih. Ti radiš sa ljudima...

 

DŽULI: Aha.

 

ADAMUS: ... u savetovanju. Redovnim ljudima ili Šaumbra ljudima?

 

DŽULI: Vidjam ogroman raspon.

 

ADAMUS: Ogroman raspon.

 

DŽULI: Vidjam, da, vidjam Šaumbre i svesne individue.

 

ADAMUS: Da, okej.

 

DŽULI: Dakle, to varira. Vidim da su ljudi u rasponu od tri do deset. Dakle...

 

ADAMUS: Tri do deset. Okej, dakle ti misliš da je to prilično... sveobuhvatno, koji bi broj dala tome?

 

DŽULI: Reći ću sedam.

 

ADAMUS: Sedam. Negativno sedam ili pozitivno?

 

DŽULI: Negativno sedam.

 

ADAMUS: Negativno sedam.

 

DŽULI: Pa, masovno, da.

 

ADAMUS: Masovna svest, negativna percepcija sebe. Okej. Okej, a onda njihova percepcija sveta oko njih?

 

DŽULI: Slična je.

 

ADAMUS: Slična.

 

DŽULI: Da.

 

ADAMUS: Čoveče. Mi zaista izbacujemo sedmice ovde danas (smeju se). I koje su velike stvari u većem delu sveta koji ih okružuje, problemi povodom kojih su vrlo negativni?

 

DŽULI: Definitivno vidim, svaki put kada se svetski dogadjaji dese, povodom kojih ljudi postanu vrlo negativni...

 

ADAMUS: Samo svakodnevni, ako bi...

 

DŽULI: Sada o politici. 

 

ADAMUS: Politici. Okej, ali kada oni dodju da pričaju sa tobom, koji su zapravo problemi o kojima oni pričaju, ne samo lični, nego kada pričaju o životu?

 

DŽULI: Depresija i anksioznost. Svi... vidim mnogo i mnogo ljudi.

 

ADAMUS: Da li znaju zašto to imaju?

 

DŽULI: Ono što mnogo vidim kada pričam sa ljudima o življenju, je da je mnogo ljudi jako uplašeno i ne rade stvari u kojima bi uživali, koje žele, koje im se svidjaju.

 

ADAMUS: Oni su nekako zatvoreni unutra. Oni su učaureni.

 

DŽULI: Veoma mnogo. Apsolutno.

 

ADAMUS: Da, okej. I šta oni osećaju odakle dolazi ova depresija i anksioznost? Da li je to samo biološka stvar koja se dogadja?

 

DŽULI: To je priča sa kojom većina ljudi dolazi.

 

ADAMUS: Da. Da li traže lekove?

 

DŽULI: Ja ih ne prepisujem, ali oni definitivno... to zavisi.

 

ADAMUS: Da.

 

DŽULI: Ja privlačim ljude koji često ne žele da koriste lekove.

 

ADAMUS: Tačno. Procentualno, od ljudi koji dolaze da traže tvoj savet, i ti očigledno ne prepisuješ, ali možeš preporučiti, koji procenat njih zapravo već misli da žele lekove pre nego što dodju da te vide?

 

DŽULI: Verovatno oko trideset procenata.

 

ADAMUS: Trideset procenata. Okej. To je prilično mnogo. To je prilično mnogo. Okej. Dobro. Odlično. Odlično. Još jedan. Još jedan.

 

LINDA: Okej. Treba da predjem na ovu stranu sobe. Da vidim. Hmm.

 

ADAMUS: Generalno, koje su percepcije ljudi o njima samima? Da.

 

Da, draga moja. Izgledaš sjajno danas.

 

KEROLAJN: Oh, hvala ti.

 

ADAMUS: Da.

 

KEROLAJN: Hvala ti.

 

ADAMUS: Koje su percepcije ljudi o njima samima, na skali od jedan do deset?

 

KEROLAJN: Na skali od jedan do deset, percepcije ljudi o njima samima?

 

ADAMUS: Da.

 

KEROLAJN: Ja mislim da većina ljudi nema baš dobar utisak o sebi i mislim da smo mi bili uslovljeni crkvom i našim odgojem, i učenje da volimo sebe je, ja mislim, jedna od najtežih stvari koje treba da uradimo u životu.

 

ADAMUS: Jeste.

 

KEROLAJN: I kada nam neko da kompliment, ponekad je teško reči hvala ti, zato što mi sami to ne verujemo.

 

ADAMUS: Ali ti si primila moj kompliment vrlo dobro, zaista.

 

KEROLAJN: Pa, ti si predivan.

 

ADAMUS: Da, jesam (smeh).

 

LINDA: Tako iskren.

 

ADAMUS: I ti si. Pa, na neki način, to je smešna stvar - sada kada si to iznela - date nekom kompliment, koliko često se oni skoro opiru tome? Oni se pognu, ili "Oh, bože", ili su posramljeni, ili to iznosi nešto u njima, ponekad skoro ljutnju. To je vrlo čudno.


Voleo bih da vidim svet gde neko može da vam da kompliment, recimo "Ti danas izgledaš mlado" i umesto da vam oni daju mnogo koještarija povodom toga, da prosto kažu "Apsolutno", kao što je Edit uradila. "Apsolutno, zato što ja živim i ja sam mlada." Da. Trebalo bi da spojim vas dve. Kako god. Dakle percepcija ljudi na skali od jedan do deset, ne tako dobro.

 

KEROLAJN: Ne tako dobro.

 

ADAMUS: Da li bi ti dala pet?

 

KEROLAJN: Svima? Ili pričaš o meni?

 

ADAMUS: Da, generalno. Svi.

 

KEROLAJN: Mislim verovatno pet.

 

ADAMUS: Pet, okej.

 

KEROLAJN: I mislim da kod Šaumbri, ovo je jedna od... mi učimo da iskusimo i da prihvatimo da smo mi divni ljudi. Mi smo predivni ljudi i taj rast, iskustvo toga iznova i iznova pomaže nam.

 

ADAMUS: A sada isto pitanje, ali na skali od jedan do deset, kako ljudi opažaju svet oko njih? Na skali od jedan do deset, da li je to više pozitivno, više negativno?

 

KEROLAJN: Mislim da je to više negativno. To je tužno, ali ja mislim, znaš, sve stvari koje se dogadjaju oko nas, kako mi možemo, znaš... teško je videti svetlost.

 

ADAMUS: Da. Dobro. Hvala ti mnogo.

 

KEROLAJN: Nema na čemu.

 

 

Percepcije ljudi               

 

ADAMUS: Dakle - okupljeni smo danas ovde u sobi, takodje i on-line - dakle postoji tuga. Postoji tuga u Šaumbrama. Postoji tuga i pitanje "Šta se dogadja? Šta će se dogoditi sledeće?" I uzgred, vrlo je lako u ovakvim vremenima postati odvučen najnovijim proizvodom, programom ili osobom, guruima, kristalima, nekim novim preparatom koji će sve očistiti, a neće. Neće.      

 

I znate, govorim ovo sve vreme, da sve što vam treba, vi već imate. Sve. Ne treba vam ništa drugo. Dobro je pričati sa drugima s vremena na vreme, da, ali ne postoji neka stvar koja je lek za sve. Ne radi se o uzimanju nikakve vrste lekova, droga - legalnih ili ilegalnih - ili bilo čega drugog. Vi već to imate unutar sebe. Ali sada postoji tako mnogo pritiska. Vrlo je lako postati odvučen.

 

Videli ste to kod drugih koji su pre sedeli u ovim stolicama - i nije da oni treba da sede ovde - ali iznenada postoji novi guru u gradu. Iznenada, postoji novi proizvod. Iznenada postoji novo - koja je ovo droga koju uzimate da idete na ova psihodelična duhovna putovanja? On tamo se smeje (smeh). Tako da je vrlo lako postati odvučen i pokušati najnoviju najbolju stvar, pogotovo kada postanete tužni, pogotovo kada se pitate "Šta se sada dešava u svetu? Lud je. Ludo je tamo napolju."

 

Ali što se tiče moje poente zapravo, gledajući na to energetski, ljudi su zadovoljniji sa percepcijom sebe nego što su sa svetom oko njih. Ljudi veoma sude o sebi, ali barem znaju gde su im slabosti. Oni generalno znaju koje su njihove snage. Oni otprilike znaju gde su. Povodom toga takodje postoji mnogo konfuzije, ali generalno oni se osećaju bolje u njihovoj lokalnoj linearnoj okolini.

 

Ja ne govorim da se oni osećaju odlično povodom sebe. Ja ne govorim da se ljudi, znate, zaista osećaju srećni unutra, zato što je nivo sreće, znate, zabavna stvar za meriti. Ali sada verovatno postoji manje sreće u svetu - ljudi sa sobom - manje sreće nego što je bilo pre 30 godina, pre 50 godina. Sada je na interesantan način toliko mnogo ljudi izgubljeno. Znate, toliko mnogo ljudi, vi pogotovo, imate prilično dobar život. Vi imate automobile, kompjutere, kuće, takve stvari; mnogo ljudi nema. Vi generalno imate prilično dobar život i vi ste kao "Pa, šta bih trebalo da radim? Gde bi trebalo da idem? Šta je sledeće?" I kod Šaumbri je to pojačano. Ali ljudi generalno, oni dodju do izvesne tačke gde su materijalne potrebe u njihovom životu zbrinute, a onda im postane dosadno, budu uznemireni, čak i tužni. Da.

 

Ali ljudi se generalno osećaju bolje povodom njihove lokalne linearne okoline - njih samih, njihove neposredne okoline - zato što znaju otprilike šta će se desiti sledeći dan. Kao što sam često govorio, budućnost je vrlo, vrlo lako predvideti. Sutra će biti prilično slično kao juče za većinu ljudi. I oni su srećni sa tim. Oni su stvarno srećni sa tim, sve dok ne počnu da se bude. Onda je to pakao.

 

Nije im baš udobno, nemaju dobru sveobuhvatnu percepciju o svetu. Ako pitate osobu kakav će njen život biti za pet ili deset godina - ne samo Šaumbre, nego bilo koga - to je zapravo, proceniću to na 5,5 do možda 6. Ako im kažem "Gde ćeš biti za deset godina?" "Pa, naučiću malo više. Zaradjivaću malo više novca na mom poslu. Imaću možda malo više prijatelja. Imaću novi auto, već neko vreme ga želim." Vidite, oni projektuju. Ne veliko. Mislim, ne velike stvari. Malo više novca. Znate, kada pitate nekoga koliko više misli da će zaradjivati za deset godina nego što zaradjuje sada? Prosečan odgovor kada ovo radim ili osećam, prosečan odgovor je oko 20 do 22 procenta više. To je nekako tužno. Znate, to je zaista tužno. To je ono za šta oni žive.

 

Ali to će barem ići u uzlaznom pravcu. Kada pitate ljude o njihovoj percepciji sveta - "Gde će svet biti za deset, dvadeset godina?" - zastrašujuće je šta ljudi misle. To je zaista zastrašujuće. Odgovori idu od "Ja čak ni ne mogu zamisliti deset godina, a još manje pet godina. Ne znam. Svet je na nekoj vrsti čudne prekretnice."

 

Kada ih pitate o svetu za deset godina, kakav će biti, većina - ne svi, ali većina ljudi - kaže da će živeti u vrlo zaštitnim okolinama, stvorenim emocionalno ili fizički. Drugim rečima, oni će se povući u njihove sve manje i manje svetove, zato što svet tamo napolju postaje strašniji. Svet je sada tamo napolju ispunjen sa mnogo straha i većina ljudi, kada ih pitate o čovečanstvu za deset godina, to im skoro izaziva mučninu, zato što vide šta se dešava sada.

 

Stvarna činjenica cele stvari je - to je nekako interesantno. Stvarna činjenica je - pričaćemo o ovome u ProGnozi - svet će ići na neka zadivljujuća mesta. Većina ljudi to sada ne može videti.

 

 

Svet danas  

 

Kao što sam pričao u Kihaku prošle nedelje, tehnologija raste eksponencijalno. Samo po sebi, to je velika stvar, ali implikacije, razlozi zašto i implikacije su zadivljujući. Tehnologija raste nevidjenom brzinom. Neki od vas koji su veoma pametni ljudi sa doktoratima možda znaju Murov zakon; da se suštinski brzina efikasnosti vaše kompjuterske tehnologije udvostrujuči svake dve godine, zapravo, oko 18 do 19 meseci, a cena je prepolovljena svake dve godine. To postaje jeftinije, brže, bolje i samo iz jednog razloga, samo iz jednog razloga na ovoj planeti: svesti. Ne zbog inteligencije, ne zato što smo imali neke velike pronalazače od Tesle do Edisona i Stiv Džobsa i nekih drugih. Ne zbog njih. Oni su bili oni koji su postali portparoli ili pokretači tehnologije, ali oni to zapravo nisu izumeli. Oni su to samo pokupili iz vazduha. Bili su dovoljno talentovani da mogu da pokupe ono što je svest promenila.

 

Tehnologija raste eksponencijalnom brzinom, i ona će promeniti svet. Ali razumite, vrlo jasno razumite, jedini razlog što tehnologija raste do tačke gde će za par godina mali roboti čistiti vaše kuće i seći vaše nokte i voziti vaša kola i raditi sve drugo je zbog svesti. Da svest nije došla u jasnoću, ništa od ovoga se ne bi dogodilo. Dakle tehnologija, rezultat svesti, gura eksponencijalni rast i ogromnu promenu sada na planeti.

 

Ja ne verujem u predvidjanja, ali gledam razvoj u generalnom pravcu. Drugim rečima, gledam energije ljudi, planete, kosmosa. Stvari će za deset godina biti toliko drugačije na ovoj planeti. Neki bi rekli da je to dobro, a neki bi rekli da će to biti loše, u zavisnosti od vaše perspektive.

 

Postojaće tehnologija tako da ćete nositi jedan od mojih JaJesamera (uzeo je mali daljinski upravljač) i taj JaJesamer će skenirati vaše telo za pet sekundi i to skeniranje će vam reći sve od osnova - krvni pritisak, otkucaji srca i takve stvari - ali on će vam takodje reći da li imate bilo kakve tendencije ka nekoj bolesti. On će vam reći indeks vaše telesne mase. On će vam reći da li ćete za par nedelja imati prehladu ili gripu. Podaci na vašem malom JaJesameru će vam reći toliko mnogo više nego što biste sada ikako mogli dobiti kada idete kod doktora u ordinaciju na pregled i morate da platite mnogo novca i potrebno je mnogo vremena za rezultate i vi ne znate šta to dodjavola znači kada dobijete rezultate, zato što niko ne razume doktore kada oni pričaju. Vi ćete pogledati na vaš JaJesamer i on će vam reći. On će reći "Elizabet, današnje zdravlje je vrlo, vrlo dobro, ali mi sugerišemo da unosiš malo više alkalne vrste hrane. Ti imaš predispoziciju da se prehladiš za oko tri do četiri nedelje, dakle mi sugerišemo da uzmeš vitamin C", ili šta god.

 

On će vam reći sve i ovo nije naučna fantastika, prijatelji moji. To je zapravo ovde danas. To samo još nije na tržištu. A cena je tako niska, i biće sve niža i niža. Mali aparat koji vam govori vašu telesnu temperaturu, gustinu vaših kostiju, zdravlje vašeg srca više nego što bi vam doktor sada mogao reći nakon što ste sedeli sa njim nedelju dana poseta. To nije naučna fantastika. To je zapravo ovde. Mislim, to je zaista u laboratoriji.

 

Pre nekoliko godina na našem okupljanju povodom Kvantnog Skoka 2007-me godine, ako se sećate moje poruke, rekao sam "Upravo sada, dok sedimo ovde" - gde je to bilo? Taos, Novi Meksiko, naravno. "Dok sedimo ovde postoje naučnici koji rade u laboratoriji upravo sada na lekovima za bolesti kao što su dijabetes i rak." Staviću rak sa strane. Rak je velika politička igra. Žao mi je ako vam se to ne svidja, ali jeste. To je sada novčana i politička igra. Ali upravo sada naučnici rade na lekovima za stvari za koje se pre mislilo da su neizlečive. Upravo sada naučnici rade na tehnologijama koje bi čak i u ono vreme 2007-me godine izgledale nezamislive. Ali one su ovde. One su ovde.

 

Želim da odvojite momenat - pričaću mnogo više o ovome u ProGnozi, ali želim da odvojite momenat - u ovom momentu upravo sada i samo osetite. To je ovde zbog svesti, zbog svesnosti, i u ovom slučaju, svesnosti da postoji toliko mnogo više u životu. Treba da postoji toliko mnogo više u životu. Treba da bude toliko mnogo više u životu u i duhovnosti. Vi ste gurnuli granice života i duhovnosti, religije. Vi ste rekli "Mora da postoji više i ja sam spreman za to", i dakle to je ovde.

 

Ali ovo "ovde" sada takodje prouzrokuje veliki konflikt na planeti. Baš ova stvar svest takodje prouzrokuje kretanje anti-svesti. Anti-svest - "Hajde da se zatvorimo. Hajde da se vratimo starim načinima. Hajde da ne budemo slobodni. Sloboda je previše teška. Sloboda je, pa, previše slobodna. To je previše rada. Vratimo se osnovnim rutinama, obrascima, sistemima uverenja, hijerarhijama, organizacijama. Vratimo se mentalu."

 

Sada na planeti postoji ogroman potencijalni problem, ali ja to volim i vi ćete to voleti kada vam kažem. Ja to volim zato što je vreme došlo, a problem je - ah! Volim ovo. Volim ovo i ovo je ključ za naš rad; ovo je ključ za ono što radimo.

 

Problem je što se stvari dogadjaju tako brzo. Oh, tehnologija i obrazovanje. Da li shvatate da će ceo obrazovni sistem biti zbrisan u sledećih deset godina zato što lokalno linearno ne funkcioniše. Slanje dece u učionicu bez pravog razumevanja njihovog zdravlja, njihovih umova, njihovih želja ili njihove kreativnosti, gde je kreativnost ukinuta; slanje dece u učionicu neće više funkcionisati. Umesto toga, deca će sedeti kući za njihovim kompjuterima i povezivaće se sa ljudima širom sveta, ne samo u njihovoj malo zajednici; i oni će imati vodjstvo od pravih učitelja, i takodje nekih robota, ali oni će učiti svojim tempom, ono što žele.

 

Ove škole od cigle i maltera koje su sada ovde, one će biti mesta za skladištenje. One će se koristiti za gajenje marihuane u Koloradu (mnogo smeha). Samo u Koloradu, naravno. To se sve menja. Oh i lepota je da ste vi pomogli u podsticanju toga. Da, vi, "Mali stari ja". Da, vi koji ste mislili "Oh, ja sam samo rešavao moje probleme u životu." Ne, vi ste radili na svesti. Svi ovi problemi sa kojima ste se rvali i "Kako da baratam sa ovim? Kako da se bavim sa sobom?" To je istinski Univerzitet Svesti.

 

Svi ovi mali problemi koje ste mislili da ste imali, vi ste se zapravo prihvatali problema svesti sveta. Svi mali izazovi, oni zapravo - rekao sam ovo hiljadu puta - oni zapravo nisu vaši, ali vi ste ih usvojili kao glumac. Rekli ste "Oh, to je moj problem i ja imam ove probleme." Ne. Da li shvatate da većina ljudi nema tu skoro opsesivnu brigu koju vi imate i, znate, "Šta je život?" i "Ko sam ja?" vrstu stvari? Ali vi to radite, i to je ono što menja. Ali to nije moja poenta.

 

Moja poenta je da postoji vrlo interesantna dilema na ovoj planeti. Ja volim dilemu; drugi ljudi neće, ali ovo je dilema. Mozak (pokazuje na glavu). Ne moj šešir. Moj šešir nije dilema! Neki od vas su kao "Stvarno? Njegov šešir?" Ne, mozak, um, kao što sam rekao u Kihaku.

 

Dakle postoje neki ljudi koji kažu da ljudi koriste samo dvadest procenata njihovog mozga, njihovih umova. Reći ću vam nešto, oni koriste 100 procenata svaki dan i bore se. (Adamus se smeje) Zaista koriste. Ne postoji nekorišćen deo mozga! Svaki dan, svaki deo razvijenog uma se koristi . Sada, njemu povremeno postane dosadno i on radi stvari kao što su ukrštenice ili šta god, ali koristi se na neki način. Postoji ogroman ulaz/izlaz sve vreme.

 

Mozak je na svom maksimumu. Tehnologija raste samo tako, svest ekspandira samo tako - mozak je u rasulu (smeh). Hteo sam da kažem sjeban, ali ... (još smeha i aplauz). Ali Božić je i.. (Adamus se smeje). Jeste. Ja koristim vašu terminologiju. Znate, kada je nešto stvarno, kao kada više nema nade - "Taj fudbalski tim je samo..." ili "Ta osoba" ili šta god. Mozak je u rasulu, apsolutno u rasulu. Dostigao je maksimum. On ne može da barata sa onim što dolazi sledeće, i to je interesantna zadivljujuća situacija.

 

To će voditi do interesantnih stvari. Dostigao je maksimum. On ne može da barata sa više podataka ili informacija. Vi to znate. Činjenice i brojke i mišljenje, stvari mišljenja. Ne može, pa ipak ljudi pokušavaju. I postoje sve ove stvari. Vi uzimate, šta, ginseng i terate vaš mozak da raste. Ne, ne, ne, ne, ne. Ali kako god, mozak je na maksimumu u razvijenom svetu uglavnom, ali uskoro će biti svugde drugo. On ne može baratati ničim više.

 

Vi to znate. Vidite to svaki dan. Vidite to u vama samima, ali vidite to i u drugim ljudima. Oni to prosto više ne mogu podneti, zato što je mozak takodje centralna tačka za emocije. Sociolozi ovo često previdjaju, ali mozak je takodje sedište emocija. Dakle ono što se dogadja je da mozak, pošto nije sposoban da unese ništa više, ništa više unutra, mozak i emocije prosto se gase. Oni postaju utrnuti. A onda šta se dogadja, ono što vidite je da se ljudi povlače, postaju ponovo mali - i Koldra ima izraz koji sam čuo ranije - oni žive u silosu. Oni se zatvaraju. Silos je lepa emocionalna stvar da je imate oko sebe. Znate, silos za poljoprivredu, napravljen od betona.

 

Dakle oni žive u njihovim silosima. Oni žive lokalno linearno. Oni počinju da govore da oni pojednostavljuju njihove živote. Oni ne pojednostavljuju, oni se samo zatvaraju, gase. Ali postoji interesantna dilema u tome. Um ne želi da mu se kaže da se ugasi, mada je na maksimumu. On je na maksimumu. Um onda počne da se buni i uskoro će da pomahnita.

 

Um je na svom maksimumu, ali nastavlja da pokušava, pokušava, pokušava, pokušava. On je programiram da nastavlja bez obzira na sve. On je programiran da kroz njega uvek prolaze tokovi misli, informacija, čak i snova. Nikad nije bio programiran, ili nikad mu nije bilo dopušteno, da se malo isključi. Čak ni noću, ni kada sanjate. Um ne staje. On radi 24 sata dnevno.

 

Dakle sada imamo ovu dilemu na planeti. Ljudi su dostigli maksimum mozga. On više ne može baratati, ali više toga dolazi. Više toga dolazi zbog tehnologije, rezultata svesti. Šta ćemo uraditi?

 

Biće ljudi koji će onda pokušati da postanu pametniji, ali oni će poludeti. Oni će zaista poludeti, a onda će se oslanjati na droge, vitamine, lekove, dodatke ishrani i sve drugo da pokušaju malo da umire um.

 

Postoje neki veoma pametni ljudi, veoma, veoma pametni ljudi tamo napolju, ali čak i oni su na maksimumu, i ovo je savršeno. Ovo je savršeno i mesto gde ste vi je savršeno, zato što mesto gde idemo odavde, kao što sam rekao na našem poslednjem okupljanju, je izvan uma.

 

To mora da bude. To prosto mora da bude. Vreme je da, bilo da to zovete fantazija, bilo da to zovete spoznaja, šta god da to jeste, vi sada morate da napravite taj skok.

 

Sada više nego ikada je vreme dva sveta. Pričali smo o tome. Videli ste da to dolazi poslednjih, koliko, petnaest godina. Sada je to vreme dva sveta, i vi ćete živeti u tome neko vreme, duže vreme, i to je okej.

 

Dva sveta i Linda možeš li - oh Grinč, možeš li doći ovde do table, molim te.

 

LINDA: Moje je zadovoljstvo.

 

ADAMUS: Svet će biti, i koristiću različite načine da to opišem, ali napravi dve kolone na stranici.

 

LINDA: Okej.

 

 

Mislioci i Znalci

 

ADAMUS: Svet će biti podeljen na Mislioce i Znalce. Mislioci levo, Znalci desno. To će biti jedna od najvećih razlika i neće biti mnogo Znalaca. Znalac je onaj koji koristi gnost. Znalac je onaj... moram da stanem na momenat i da spomenem.

 

Dakle, dragi Koldra i Linda su - hm - se žalili povodom moje iznenadne promene kada su oni mislili da će snimati DreamWalker Radjanje, a mi smo iznenada radili nešto drugo. Ali Znalac samo ide sa tim. Ne žali se. Ne...

 

LINDA: Možemo se malo žaliti (smeh).

 

ADAMUS: Ne. I to je bio veoma dobar primer, zato što su oni sledili lokalni linearni put. Lokalni što znači, da li shvatate koliko mnogo ljudi na ovoj planeti nikad ne živi više od 35 ili 40 kilometara dalje od mesta gde su odrasli! To je lokalno. Neki ljudi malo putuju, ali većina ljudi će u njihovim životima provesti oko 99,9 procenata vremena u njihovoj lokalnoj okolini. To nije tako loše. Mislim, izaberete mesto koje vam se svidja i živite tu i upoznati ste sa tim, ali ono što se takodje dogadja je da oni postanu lokalni i u njihovom mišljenju. Lokalni, ograničeni. Oni postanu lokalni u svemu što rade. I oni takodje postanu lokalni i u njihovom mišljenju, a mišljenje nije kreativno. Ono ne ide nigde.

 

Dakle sada ćete imati svet podeljen na Mislioce i Znalce, a ispod Znalaca napiši u zagradi kreativni. Kreativni. I opet, kada koristim izraz kreativni ja prosto govorim o eksponencijalnom... reč kreativni.

 

LINDA: Kreativni? Pod...

 

ADAMUS: Kreativni. K-r-e...

 

LINDA: Ispod Znalci?

 

 

Mislioci

Znalci

(kreativni)

 

 

 

ADAMUS: Da gospodjo. Dakle videćete ovaj svet podeljen na dva, i zabavna stvar je Znalci su oni koji su u momentu, apsolutno dopuštaju, imaju apsolutno poverenje u sebe, dozvoljavaju da prolazi taj kreativni tok, koji smanjuje pritisak na um, zato što čim neko sebi dopusti da bude Znalac, kreativno biće, to sa uma skida ogroman pritisak. I um prestaje sa svojim igrama emocija i problema i brige i nastavlja sa onim što um radi najbolje, suštinski: podaci, činjenice i brojke, pamćenje istorije i znanje kako da manevriše u ovoj okolini. To je zaista ono što um najbolje radi, ali um nije baš dobar u promišljanju o bilo čemu drugom.

 

Dakle imaćemo svet Mislilaca i Znalaca. Vi ste Znalci, spoznaja, gnost. Vi idete izvan mišljenja. Um je dostigao maksimum i iznenada vi samo pravite taj skok u spoznaju.

 

To je veliki skok. To je zapravo mali skok, ali to je mali skok jednom kada ga napravite, ali je veliki skok kada mislite o njemu unapred.

 

Dakle da nastavimo ovde na tabli, Linda, imamo, u kategoriji Mislilaca, oni su lokalni i linearni.

 

LINDA: Lokalni i linearni.

 

ADAMUS: Lokalni i linearni. Kada vi počnete da kontemplirate o svetu, kosmosu, vi niste više lokalni linearni Mislilac. Kada počnete da kontemplirate o svetu, celom kosmosu, vi iznenada morate da izadjete iz mišljenja, zato što um ne zna kako to da uradi. Iznenada, vi morate da idete u spoznaju, gnost.

 

Dakle ovde u ovoj koloni takodje imamo moć.

 

LINDA: Moć?

 

ADAMUS: Moć. Moć. Svet je velika igra moći, a moć je iluzija uma. Ne postoji moć. To je sve iluzija. Ne postoji moć nigde, sve dok neko ne počne da veruje u nju i počne da je živi. Ali vi imate celu ovu jednačinu moći na ovoj planeti. Ono što sada vidite u vestima, to je sve povodom moći. Vratiću se na to kasnije. To je sve povodom moći.

 

Vi ćete kao Znalac uvideti da, sledeće - možda je najbolje da samo ostaneš ovde Grinč - da umesto moći, sve je energija sopstva. Energija sopstva.

 

LINDA: Energija sopstva.

 

Mislioci

lokalni i linearni

moć

Znalci

(kreativni)

energija sopstva

  

 

ADAMUS: Dve reči. Energija sopstva. Energija sopstva znači da vi kao svest privlačite svu energiju vama, bilo da je ona već u vašem fizičkom biću, bilo da je ona već prosto u vašem polju. Vi je privlačite i ona je tu. Vama ne treba moć, zato što vaša svest čini dostupnom svu energiju koja vam treba. Onda vi počinjete da izgledate mladji, Edit, da, kada prestanete da mislite toliko mnogo.

 

Da. Ovde u ovome imamo um, naravno, mozak na maksimumu. Ova stvar povodom toga da vi koristite samo 20% vašeg uma. Vi možda koristite samo 20% vašeg života, vaših istinskih sposobnosti, ali vaš um, njega koristite celog.

 

Dakle ovde imamo um, da, a ovde naravno, gnost.

 

LINDA: (udari ruku) Jao.

 

ADAMUS: Jao. Jao. Na levoj strani imamo, zvaću to gravitacija. Gravitacija. Napiši dva reda, gravitacija u jednom redu, VremeProstor u drugom. Ljudi su u tome. Oni su zaglavljeni u tome.

 

LINDA: VremeProstor ispod toga?

 

ADAMUS: Da, molim. Oni su zaglavljeni u tome. Vi ćete uvideti - počinjete da uvidjate - da se VremeProstor zapravo kreće kroz vas. Vi se ne krećete kroz njega. To je ogromno jednom kada počnete to da uvidjate. Nekako je čudno u početku, ali čim počnete to da uvidjate, to je ogromno. Dakle, vama to ne treba. Ovde nam čak ni ne treba reč jer... da, treba nam reč.

 

Ovde je gravitacija suprotstavljena sila. Ako ispustite nešto... (Linda uzdiše dok Adamus ispušta bocu vode) ispustite nešto, to je suprotstavljena sila. To pada na tlo. Ovde samo napiši gravitacija sa znakom plus. Gravitacija će vam služiti. Gravitacija će vam služiti.

 

Zapravo, postoji svo ovo traganje za energijom na planeti i Isuse, oni postavljaju solarne panele kao da će izaći iz mode, i oni će izaći iz mode, to je smešna stvar (Adamus se smeje). Ako sledeće godine potrošite mnogo novca na solarne panele, tako mi je žao, zato što je prava energija na ovoj planeti - prava dostupna laka energija - je gravitacija. Da li shvatate da sila koja je u gravitaciji na ovoj planeti koja prouzrokuje da to (boca vode) padne, takodje prouzrokuje - ima isti potencijal da to ide gore. Ima. Naučnici će misliti da sam ja lud, ali ja ću se zadnji smejati za par godina.  

 

Gravitacija ima prisutnu ugradjenu energiju u sebi sve vreme. Ona je neutralna, ali u realnosti u kojoj ste, sve pada na tlo. Ali oni će uvideti da sva energija koja će vam ikad trebati postoji u gravitaciji na ovoj planeti, ali to je sasvim druga stvar.

 

Na ovoj strani napiši fizičko.

 

LINDA: Fizičko.

 

ADAMUS: Fizičko. Vi živite u fizičkim telima, a Znalci će uvideti da je fizičko telo prosto jedan od čulnih alata koje oni imaju. Samo jedan. Dakle stvarno nisam siguran šta da napišemo na toj strani, osim... samo napiši čulna svesnost.

 

LINDA: Čulna?

 

ADAMUS: Čulna svesnost. Fizičko telo je vaš način opažanja realnosti. Ovo su vaša čula i vaš um. Ali postoji čulo, i zapravo mnoga čula izvan toga koja nisu povezana sa telom. Dakle vi ćete početi da živite u veoma "i" realnosti.

 

 

Mislioci

lokalni i linearni

moć

um

gravitacija

VremeProstor

fizički

Znalci

(kreativni)

energija sopstva

gnost

gravitacija+

čulna svesnost

     

 

 

Dva sveta

 

Mogli bismo nastaviti i nastaviti sa tim, ali imamo druge stvari danas da uradimo. Želim da počnete da vidite svet - upravo sada, svet se kreće u dva sveta kao nikad pre. Proglasiću ovaj datum - 05.12.2015. - kao datum kada smo iznenada uvideli da su to dva sveta, zvanično dva sveta.

 

LINDA: Vau, vau, vau.

 

ADAMUS: To je vodilo tome neko vreme. Postojao je ceo proces angažovanja, a onda - bum! - mi smo ovde. Zvanično, dva sveta.

 

Dobre vesti, loše vesti. Dobre vesti, loše vesti. Postoji mnogo kumbajera kojima se to neće svidjati. "Oh, mi smo svi jedan svet." To je kao, ne niste. Ne, niste.

 

Dakle želim da budete svesni ovih stvari, zato što vi još uvek živite usred svega ovoga (strana Mislioci). Vi ste došli iz svega ovoga. To je ukorenjeno u vašem sistemu. I sve ovo, sve ovo će pokušati da vas povuče nazad kada vi pokušate da idete ka ovome (strana Znalci). To će vas usisati pravo nazad i reći: "Ti si fizičko biće, možeš osetiti kako to boli. Ti si emocionalno-mentalno biće. Ti si linearan. Ti si ograničen. Mora da si lud ako misliš da možeš prkositi gravitaciji i vremenu i prostoru. Ti si lud." Sve te stvari će pokušati da vas vuku nazad. Sve te stvari će pokušati da vas drže unutra, i vi ste to već iskusili. Ali realnost je da se vi prirodno krećete ka ovamo (Znalci). To je razlog što sam postavio pitanje kako vam je išlo ove godine sa tim da budete prirodno ja?

 

Nije vaš um ono što vas pokreće ovde. Ne prelazite ovde zato što ste izučavali duhovna predavanja. Ne prelazite ovde zato što jedete izvesnu hranu. Prelazite ovde (ka Znalcima) samo zato što je to prirodno kretanje, prirodna ekspanzija, i to je takodje vaša želja.

 

Takodje moram da stavim još jednu stvar ovde na listu. Samo ću staviti strast tačno tu, i kada kažem strast, to je stara ljudska strast, znate, ono što vas uzbudjuje, što vas interesuje. Uzgred, postoji ogroman pad u globalnoj strasti, ogroman pad medju individuama i ako se to meri globalno, strast ide ovako (ka dole). Ljudi više ne znaju šta da rade.

 

Vi prelazite ovde na ovu stranu i vi uvidjate da je strast staromodna (Adamus se smeje). Svidja mi se to.

 

LINDA: Ha, ha, ha.

 

 

Mislioci

lokalni i linearni

moć

um

gravitacija

VremeProstor

fizički

strast

Znalci

(kreativni)

energija sopstva

gnost

gravitacija+

čulna svesnost

    

 

 

ADAMUS: Strast je staromodna. Ne treba vam ta spoljašnja stimulacija. Ne trebaju vam više ovi mali aktivatori u vama. Zapravo vam više ne treba reč "strast". Sada, ja znam da je bilo grozno izaći iz vaših starih strasti - "Zbog čega sam ovde? Zašto sam ovde?" Ućutite. Samo... (Adamus se smeje)

 

Strast je reč koja će nestati iz vašeg rečnika, zato što nećete morati da idete u potragu za strašću. Nećete morati da ostrašćujete sebe svakih nekoliko dana. Nećete morati da... To je uvek tu. Znate, to je samo Ja Jesam. "Ja živim." Kome treba da ima sve ove strasti, šta god je to, ne znam, skupljanje novčića, ili biciklističke trke, ili šta god radite za vašu strast. Svaki momenat je strast, ali strast će izaći iz vašeg rečnika. Dakle ovde zapravo ne postoji odgovarajuća reč. Kome to treba kada je živ i svestan?

 

Dakle zvanično ću označiti današnji dan kao dan kada su počela dva sveta. To se formiralo dugo vremena, ali to je ovde. To je sada. Najveća razlika će biti Mislioci i Znalci, oni koji su još uvek u njihovim umovima, još uvek pokušavaju da shvate stvari u njihovom umu. Ne da je um loš, nego je dostigao maksimum. Apsolutno je dostigao maksimum.

 

Prošlog meseca kada smo bili zajedno govorio sam o fantaziji i govorio sam o mnogo ovih stvari, ali rekao sam da je fantazija izlaz. To je put za izvan. Fantazija, dopuštanje sebi da idete izvan uma u stvari koje bi um procenio kao neizvodljive, neverovatne, izmišljene. Odlazak u fantaziju, koja je isto tako prava kao i sve ovo; samo što je prava na drugačiji način. Možda ne prava na fizički, lokalni, linearni način, ali ipak je prava.

 

Taj skok u izvan, izvan uma - i to je veliki skok zato što je um užasno uplašen povodom toga. Um je kao "Šta će se dogoditi?" Ššš! Ume, to je sve prirodno. To je sve prirodno.

 

Dragi um, baš kao i telo, svaka ćelija u telu, su čekali, držali prostor za svetlost da udje unutra, dragi um, kao i vi, čekali ste na ovaj skok u gnost, izvan. To je drugačiji način opažanja čulima, mišljenja. To nas izvodi iz lokalnog linearnog i uvodi u globalno eksponencijalno, u kosmičko eksponencijalno. To neće biti ista platforma; to neće biti ista osnova za realnost. To je totalno drugačije. I mi ćemo još uvek biti ovde i raditi ovo, i mi ćemo još uvek biti sposobni da opažamo sa našim ljudskim čulima, ali mi se krećemo u nešto drugo. I zabavna stvar je, dragi ume, zabavna stvar je, na ovaj zvaničan datum - to je zvanično zato što sam ja to rekao i to je napisano (na stalku); jednom kad je napisano, zvanično je (smeh) - na ovaj zvaničan dan prepoznavanja dva sveta na ovoj planeti, svet Mislilaca i svet Znalaca; dragi ume, na ovaj datum bez ikakvog napora, ja ću dopustiti sebi, na veoma prirodan način, da budem tu.

 

Ume, ti to nećeš moći odmah da shvatiš. To ti možda neće imati smisla, ali to je mesto gde idemo. I mi idemo tamo prirodno, bez sile, bez napora, bez mišljenja.

 

Dragi ume, na ovaj datum, 05.12.2015. mi ćemo pustiti malo božićne muzike. Neke lepe božićne muzike, ako imate tu božićnu muziku spremnu. Slušaćemo neku lepu božićnu muziku i samo ćemo to dopustiti prirodno.

 

(počinje vesela božićna muzika)

 

 

Merab dopuštanja spoznaje  

 

Šta je to? To je "Želim ti srećan božić" (misli na pesmu), ali šta je to? Ova spoznaja, gde je to? Šta to radi? Ššš.

 

Vidite, ako pokušate da shvatite... možemo li smanjiti svetla? Ovo je merab, verovali ili ne. Polovina je već zaspala. Morali smo da uradimo merab (smeh).

 

Dakle, dragi ume, mi nećemo razmišljati o ovome, mi ćemo to dopustiti, zato što dragi ume ako ti počneš da misliš, onda je to samo mentalno. Onda to zapravo nije spoznaja. Dakle mi ćemo samo sedeti ovde u ovoj vrlo, vrlo udobnoj energiji, slušajući malo prijatne božićne muzike, i samo ćemo otići tamo. Pa, zapravo, samo ćemo pustiti da to dodje nama.

 

U ovo nije uključen nikakav proces. Ne postoji mišljenje. Ne postoji analiza u ovome. Postoji samo dopuštanje.

 

Ne postoji šemiran način radjenja ovoga. To je samo dopuštanje. Ali, znate, na nekako zabavan način, vi sada nemate ništa drugo. Kao što sam rekao, um je na maksimumu. Ljudi pričaju o izazovima na ovoj planeti - hrana i gorivo i voda, šta ne - ali pravi izazov je što um više zaista ne može podneti, niti bi trebao.

 

Dakle sada mi radjamo Znalce. Ovo bi bio dobar naučno fantastični film - "Znalci nasuprot Misliocima." Mi radjamo Znalce, i zabavna stvar povodom njih je da oni žive u momentu. Oni dopuštaju da sve teče ka njima. Oni ne moraju da razmišljaju o tome. To je lakši život zato što je to prosto tu. Oni ne moraju ni da misle o tome.

 

Kada kažem "tu" ne govorim samo o nešto novca, ili zdravlje, ili takve stvari. Ja govorim o spoznaji odgovora na velika pitanja, spoznaji kako da rešite velike probleme sa kojima se suočavaju individue ili planeta, bez mišljenja. To je ono što je zabavno. Bez mišljenja.

 

Vi ste bili toliko naviknuti da premišljate sa vrlo, vrlo malo upliva kreativnosti, da primenjujete samo vrlo logičnu putanju na stvari. Dakle izgledaće veoma čudno biti Znalac, zato što će to prosto biti tu. Ljudi će reći "Pa, kako znaš?" "Zato što sam Znalac." (smeh)

 

To je prosto tu. "Pa, odakle to dobijaš?" "To je prosto tu" - da, vi ne kažete "Ne znam" (Adamus se smeje) - "To je prosto tu."

 

"Pa, da li si morao da izučavaš za to?" "Ne. To je prosto tu."

 

"Kakvu vrstu pripreme radiš za to?" "Nikakvu. To je prosto tu."

 

"Možeš li me naučiti kako to da radim?" oni će reći. "Ne." (Adamus se smeje) Vi ćete se setiti vašeg sopstvenog putovanja da stignete do ove tačke, ono što ste mislili da ste započeli, ono što ste mislili da je bilo duhovno putovanje, ali zapravo nije.

 

To je prosto tu, i prijatelji moji, što manje pokušavate, što se manje naprežete, što se manje borite sa tim, kao što mnogo vas sada radi, to više je to prosto tu. To iskrsava. To izvire. Vi ne morate da idete napolje i dobijete to, ili zaradite to, ni na koji način. To je prosto tu. Vi ne morate da budete pametni. Zapravo, bolje je da niste pametni. To teži da vam stoji na putu.

 

Vi ne morate da izvlačite smisao iz toga na stari način Mislioca.

 

Oh! Stari način Mislioca, to je bilo nezgrapno.

 

Vi ne morate da brinete da će to izbledeti, kao što će vaš um uraditi ionako. To je ono što volim povodom Mislilaca. Oni misle i misle i misle, a onda izgube sve to. Puf! To nestane.    

 

Vi ostarite. Vaša memorija isklizne. Znate gde oni idu? Oni počinju da idu u fantaziju. Oni počinju da idu u taj drugi svet koji je uvek bio tu. A onda svi kažu "Pa, pogledaj. Oni lude." Ne. Ludo je biti u zoološkom vrtu.

 

Dakle zadivljujuća stvar, pravi blagoslov je da vi ne morate da radite ni jednu prokletu stvar da stignete ovde, osim da samo dopustite ovo prirodno stanje. I, opet, vaš um će reći "Pa, da li sam ja to dobio? Da li sam ja to dobio? Ili sam zaspao?" Ššš! Dobili ste. Dobili ste.

 

"Da, ali gde je to?" Videćete. Videćete. To će iskrsnuti na mnogo interesantnih raznih načina. Neki načini koji će vas, oh, iznenaditi; neki načini koji će vas zbuniti; neki načini koji će vam učiniti da se osećate zaista neprijatno, zato što će vas oni prodrmati iz starih rutina.


To je razlog što sam postavio to pitanje malopre. Ti ideš na ovo tvoje predavanje, učiš super napredno, naprednije softver programiranje, ali recimo da je to kao prazan ekran. Sve vreme koje si tamo ne shvatiš ni jednu stvar. Nema smila. "O ne! Šta nije u redu sa mnom?! Nešto je pogrešno." Ne. Ne, zato što sada zapravo kao Znalac, ti ćeš još uvek imati znanje o programiranju softvera. To je još uvek tu, ali iznenada nešto se menja i ti ćeš znati kod koji nije nule i jedinice. Znaćeš kod koji je univerzum, kod koji je svest i svetlost. Ti ćeš otići izvan elektronskog kodiranja softvera u kodiranje istinske svesti. To je mnogo zabavnije. Mnogo zabavnije.

 

A onda svo to programiranje softvera, pa, ostavi to mladima, znaš? Ostavi to drugima, zato što ćeš ti biti u dubljim, zadivljujućim razumevanjima koja idu izvan uma.

 

Dakle um, um planete je dostigao maksimum. Ljudi će nastaviti da pokušavaju da ga koriste, da pokušavaju da ga poboljšaju. Oni će ga puniti sa hemikalijama i više misli i svim drugim, pokušavajući da ga stimulišu, pokušavajući da ga prošire, opet, malo linearno. To neće otići jako daleko.

 

Ali Znalci - intuitivci, kreativci, gnost - vi iznenada skačete na sasvim drugačiji nivo. I... i vi još uvek imate um, ali on više nije dominirajuća sila. Vi još uvek imate sve činjenice i brojke i memorije i sve drugo, ali oni više nisu ono što vodi vaš brod.

 

Reći ću vam odmah: malo je teško prilagoditi se tome, jer to remeti. Spoznaja je remeteća tehnologija. Ona remeti.

 

Uzgred, remeteće tehnologije, volim ih. One će promeniti svet. One su svuda oko vas. Ali ona primarna upravo sada je remeteća tehnologija, ali to je zapravo remeteća svest koja ulazi u vaš život kao Znalaca. To će biti težak deo. To će promeniti stvari u vašem životu, ali, znate, do sada, vi ste se navikli na to. Do sada, vi ste profesionalci u tome.

 

Dakle uzmite dubok udah i bez ikakve sile ili napora - vidite, nije li to čudno? To je kao "Pa, kako možete uraditi nešto bez sile ili napora?" To je jedna od prvih lekcija, jedno od prvih iskustava, trebao bih reći, Znalca. To ne zahteva silu ili napor.

 

 

Biti Znalac

 

Setite se, naš stari svet ovde - sila, moć, napor, gravitacija, sve ostalo - Znalac uvidja da pravljenje ove vrste eksponencijalne promene ne zahteva nikakvu moć. To ne zahteva nikakvu energiju, nikakvu silu. Prokletstvo! Prokletstvo, to je teško, na neki način, za neke ljude. Ne za Šej. To je dobro. Ali za neke je to kao "Da, ali ja nisam ništa osetio." To je dobro. To je stvarno dobro, zato što ni ne treba. Osećanje dolazi iz starih fizičkih čula. Osećanje dolazi iz uma i emocije. Dakle ne, vi sada ništa nećete osetiti. Možemo smanjiti muziku. Ne želim da previše odete u božićni duh ovde (smeh).

 

Dakle to je vrlo interesantna tačka, a onda ćemo preći na još jednu stvar. Vi očekujete da osećate nešto - električni naboj koji prolazi kroz vaše telo, ili ove jeze koje idu gore dole. Vi očekujete biofizički odgovor neke vrste da biste mislili da je to radilo. I ono što ćete uvideti kao Znalac je da vi to ne morate da imate. Zapravo, obično nećete to dobiti. Ah! Vi ćete reći "Ali kako onda da znam da se nešto dogodilo, znaš?" Pa, vi ste Znalac. Samo znate.

 

Pa, evo šta se dešava. Nema nikakvog biofizičkog odgovora na tu promenu, na spoznaju, na nešto što se upravo desilo kao sada - pomak iz biti Mislilac u Znalca. Nema nikakvog pravog odgovora osim rekao bih najveći odgovor koji ćete dobiti je da se samo osećate malo umorni, malo sanjivi, znate. Ali to je energija ovde danas.

 

Ali ono što se dešava je, zato što postoji, moglo bi se reći, istraga iz vašeg mozga i iz vaše svesti koja govori "Da li se nešto desilo? Nismo ništa opazili. Da li se nešto desilo?" Dakle vi ispitujete. A to stimuliše novo - zapravo prirodno, ali za vas će biti novo - čulo, čulnu svesnost, novo osećanje.

 

Vi imate pet fizičkih čula i vaš mozak. Vaše telo na koje ste navikli. Ali to će iznenada da stimuliše pravo opažanje čulima.

 

Mogli bismo to zvati andjeoska čula, ili kako god, ali to su vaše prirodne sposobnosti da opažate realnosti, i to je množina. Ako Linda nije... oh Grinč je sada budan. Vaše prirodne sposobnosti da opažate realnosti. Da li bi to napisala na novi list papira? Samo "Vaše prirodne sposobnosti da opažate realnosti." Realnosti, množina. To će ponovo probuditi tu staru, što bih ja rekao, veoma prirodnu sposobnost da opažate, da opažate čulima.

 

LINDA: Vaše prirodne...?

 

ADAMUS: Sposobnosti da opažate realnosti. Dakle to će se prirodno probuditi. I iznenada, vi ćete imati čudno... to čak nije ni osećanje. To nije biofizički. Samo ćete iznenada imati čudnu senzaciju. I to će biti čudno, zato što to nije locirano u vašem telu ili zapravo u vašem mozgu, i vi ćete reći "Nešto se dešava". Tada znate da vi budite - ili ponovo budite - to čulo. To čulo.

 

Dakle uzmite dobar dubok udah. Imali smo mnogo priče, zaista veliko odvraćanje pažnje.

 

Šta ste vi upravo uradili? Vi ste rekli "Okej, ja sam voljan da idem izvan mozga i ne znam šta je to, ali ja sam okej sa odlaskom tamo." Da li ste okej sa tim? (publika se slaže) Dobro. Dobro. Okej.

 

Uzmite dobar dubok udah. Dobar dubok udah.

 

Ovde ću malo preći na nešto drugo. I Džone, da li bismo mogli dobiti običnu merab muziku, ne božićnu.

 

Uzmite dobar dubok udah.

 

(muzika počinje)

 

 

Merab za promenu   

 

I ja želim da zahvalim svima vama koji ćete prirodno dopustiti sebi da idete iz svesti Mislioca u svest Znalca ili Ja Jesam svest.

 

Ja želim da potvrdim svima vama koji ste nekako znali da to dolazi.

 

Najveći izazov koji ja vidim na ovoj planeti je da mozak ne može shvatiti ono što dolazi sledeće - tehnologija ili filozofija ili izazovi. Um neće biti sposoban da barata time. Postoje oni koji će onda pokušati da postignu da to rade mašine, da to rade kompjuteri. Ali vi i ja znamo da je kompjuter prosto produžetak uma. Oni će onda pokušati sa veštačkom inteligencijom kompjutera, i ni to neće biti rešenje. Ali postojaće veoma mala ali zadivljujuća grupa na ovoj planeti koja je transcendirala Mislioce. Oni su sada Znalci.

 

Da, želim da vas ostavim sa ovim sa veoma drugačijim prizvukom.

 

Dogadjaju se ogromne promene - vi ste veoma svesni onih koje su se dogadjale unutar vas, ali sada se na planeti dogadjaju ogromne promene - i one imaju veze sa slobodom. One imaju veze sa kretanjem izvan uma, što je deo jednačine slobode. I ono što sada vidite na planeti je otpor - otpor višoj svesti, otpor izlasku iz ere mentala. Otpor je prirodan. On je rezulat promene gravitacije. Svaki put kada postoji promena unutar neke realnosti to stvara neku vrstu vakuma, gravitacije, povlačenja.

 

Dakle to se upravo sada dešava na vašoj planeti. Vi to vidite i to će se nastaviti. Vi to vidite u terminima terorizma, terminima religija, politike, bankarstva. Ali, prijatelji moji, sve ovo su sistemi koji su na izlasku. Oni, naravno, ne odlaze graciozno. Oni pokušavaju da se drže za moć. Oni pokušavaju da se drže za njihove stare načine radjenja stvari.

 

Oni to rade kroz ono što vi zovete terorizam, ali ono što terorizam zapravo jeste je izazivanje straha, podrivanje pouzdanja. Oni to rade - i zapravo ih nema toliko mnogo. Ova teroristička dela koja vidite, to nisu nacije koje se bore protiv nacija. To zapravo nisu religije koje se bore protiv religija. Ponekad bi izgledalo da je to možda religiozna stvar, ali religije su produkt uma, a kada um pokušava da se drži za moć, najlakša pristupna tačka za opiranje promeni - jedna od najlakših - su religije.

 

Religije su sve povodom moći. One su sve povodom uma. I tako kada neki terorista traži mesto izvršenja, kada neki terorista traži fasade, kako će uraditi svoj rad, lako je otići u religiju. Lako je hipnotisati ljude, podstreknuti ljude, da to radi pod parolom neba.   

 

Teroristi zapravo nisu religiozni. Zaista nisu. Postoji mnogo retorike, mnogo hipnoze, ali zapravo nisu. Oni nemaju više svesti od zrna peska.

 

Ali oni ovo koriste kao njihovu tačku lansiranja, a ono što zapravo rade je podrivanje poverenja. Oni podstiču strah. Oni prouzrokuju ogromno odvraćanje pažnje. Oni prouzrokuju da se ljudi sada fokusiraju samo na to, da pričaju o terorističkim delima. Koliko mnogo razgovora u poslednjem mesecu otkad smo se sreli, koliko mnogo razgovora na vestima, pored aparata za vodu je bilo o terorizmu?

 

I oni to podrivaju tako prelepo. Oni podrivaju samo tkanje života, kada je to iznenada vaš komšija. Taj fini par koji je živeo vrata do vas, vi niste znali da su oni pravili eksplozive da idu i ubiju desetine, stotine ljudi. To je podrivanje. To je strah. To će prouzrokovati da komšija nasrne na komšiju. To će prouzrokuvati da prijatelj posumnja u prijatelje. To će prouzrokovati čak i pitanje u porodici, da se pitaju o njihovim sopstvenim članovima porodice. Nije potrebno mnogo, vidite. Više nisu potrebne vojske.

 

Sve ovo je naposletku povodom moći, povodom uma, povodom držanja za staro. Sve ovo je otpor prema slobodi.

 

Jedan od najboljih alata koji se veoma, veoma efikasno koristi je hipnoza. Za oko deset minuta neka osoba koja je smatrana normalnom, osoba koja ima redovan posao, osoba koja je ceo svoj život pokušavala da čini dobro, za deset minuta ta osoba može biti pretvorena u teroristu, a ona to čak ni ne zna. Ona to čak ni ne zna.

 

Hiponoza radi tako dobro zato što je um linearan i lokalan. Um je podložan. Hipnoza najbolje radi kada je neko mentalan, mislim vrlo mnogo u umu. Mnogo je lakše hipnotisati nekoga ko je ono što vi zovete pametan nego seoskog idiota. Hvala Bogu za seoske idiote.

 

Dakle kada čujete o stvarima kao onima koje su se dogodile u Parizu ili San Bernandinu, kada čujete o avionima koji iznenada padaju sa neba i svim ovim drugim stvarima, i pitate se šta se dogadja, pa, postoji mnogo hipnoze koja se dogadja, a hipnoza može biti latentna. Nemojte misliti u terminima starog džepnog sata, znate "Ti postaješ pospan". Metode hipnoze su veoma prefinjene i one prolaze sve vreme. Vi to samo ne znate.

 

Hipnotičke sugestije mogu biti latentne godinama. Sada nije neuobičajeno imati implant koji je dat pre dvadeset godina, i danas je isto tako efikasan kada se aktivira. Okidač bi mogao biti kombinacija zvukova ili reči. Oni su ponekad čak i u matematičkim formulama i - hm - u softverskim programima.

 

I ovo kažem zato što želim da razumete, može postati vrlo zastrašujuće tamo napolju. I znam, dok ovo govorim, vi se pitate "O moj bože. Jesam to ja? Jesam to ja? Da li sam ja hipnotisan? Da li postajem hipnotisan upravo sada?" (smeh dok Adamus zadirkujući maše rukama)

 

Hipnoza je vrlo zastrašujuća stvar i to je nus-produkt uma, mentalnog društva. To je razlog što je to tako lako. Kome trebaju bombe? Kome trebaju vojske kada su to komšije koje su hipnotisane? Iznenada, telefon zvoni tri puta i prestane da zvoni. Iznenada, telefon zvoni dva puta i prestane da zvoni. A onda zvoni jednom i svi signali su tu i taj fini srećan par u ulici iznenada postaje taktički.

 

I upravo sada neki od vas govore "Adamuse, gde ideš sa ovim? Ovo je zastrašujuće." Apsolutno, ali ja želim da uvidite nešto. Ja želim da se vratite ovde na - ako bi okrenula stranicu. Hipnoza utiče samo na Mislioce. Ona utiče samo na Mislioce. Ona ne može dotaći onoga ko je u spoznaji.

 

Dakle ako se pitate, ako mislite "Da li sam ja hipnotisan? Da li sam ja ranjiv na ovo?" Čim dopustite spoznaju, ne. Ne, niste. Vi niste podložni tome, zbog načina na koji radi ovo čulo, zbog načina na koji radi istinsko Ja Jesam čulo, vi ne možete biti ograničeni linearnim. Ne možete.

 

Jednom kada to čulo zaista počne da se integriše u vaš život, postoji konstantna kreativna potraga za više odgovora, više potencijala, više iskustava. Dakle jednom kada odete izvan linearnog i lokalnog i kada ste u ovom čulu Ja Jesam, to vas nikad neće ograničiti na hipnotičku misao.

 

Spoznaja je eksponencijalna. Ona raste. Ona oseća. Ona zna na sve načine. Um je linearan. To je razlog što je vrlo lako staviti hipnotički implant u linearan put koji nastavlja da ide linearnim putem. On ne istražuje prirodno druge ravni, tako da hipnotički implant ostaje. Ali u spoznaji, ne možete biti hipnotisani. Ne možete biti.   

 

Dakle želeo sam da ukažem na ovo, zato što, da, biće lud svet tamo napolju. Ne, vi ne treba da brinete povodom toga za sebe, ali svet će biti sve ludji i ludji. Mi imamo spoj tehnologije, mental je dostigao maksimum, mi u svetu imamo spoj neravnoteže onih koji imaju i onih koji nemaju. Sve najgore će se osloboditi - na vrlo dobar način.

 

Vidite, odmah, draga Linda, Grinč "Oh!" Ne. Ne, prijatelji moji. Želim da odvojite momenat. Želim da odvojite ovaj momenat na ovaj dan prepoznavanja dva sveta. To nije "Bljak". To je "Vau!"

 

Vi ste Znalci. Vi ste kreativni. Šta dolazi sledeće? Šta dolazi sledeće za vas? Idete izvan linearnog.

 

Sada, upravo sada, dozvolite da ta spoznaja udje. Šta dolazi sledeće za vas, izvan vašeg linearnog puta? Šta dolazi sledeće za planetu, izvan linearnog puta? Linearni put će biti bljak, ali šta dolazi sledeće kada spojite tehnologiju koja raste eksponencijalno, kada je spojite sa svešću, svesnošću, kreativnošću; kada spojite um koji je dostigao maksimum, kada spojite želju ljudi za nečim boljim na ovoj planeti, sada šta?

 

Šta dolazi iz spoznaje, ne iz uma? Šta je moguće?

 

Da, promena. Remeteći sistemi, tehnologije, obrasci, poremećaj. Ali da li to mora da bude loše na stari način Mislioca? Uopšte ne. I to je mesto gde vi ulazite. To je mesto gde ulazi fantazija, koja uopšte nije fantazija, to je mesto gde ulazi spoznaja, to je mesto gde ulazi imaginacija.

 

Svi ovi sistemi remeteće tehnologije, obrasci, vibracije; da li poremećaj znači destrukciju?

 

Ili to znači evoluciju?

 

Uzmite dubok udah sa tim.

 

I, sa tim, prijatelji moji, uvek, uvek, uvek znajte da sve je dobro u svoj kreaciji.

 

Hvala vam, dragi moji prijatelji. Hvala vam. (aplauz publike).