MATERIJALI GRIMIZNOG KRUGA
Serija “Hodaj - Život bez moći” 
ŠAUD 3 – Prezentuje ADAMUS, kanališe Džefri Hopi
Prezentovano u Grimiznom Krugu
07.11.2015.
www.crimsoncircle.com

(Posvećeno Pitu Gibonsu, dugogodišnjem učesniku Šauda koji je napravio prelaz 29.10.2015.)


Ja Jesam ko Ja Jesam, Adamus Suverenog Domena.

 

Dobrodošli, drage Šaumbre. (Sandra mu donosi kafu) Ah! Kao po narudžbi - magično, intuitivno. Gracias (publika govori "Je!" i aplauz) Hvala ti. Mm. Mogu li dobiti malo vanile?

 

SANDRA: Malo čega?

 

ADAMUS: Vanile.

 

SANDRA: Odakle? (smeh)

 

ADAMUS: Eh, iz tvog zadnjeg džepa? Lokalne prodavnice? To ne... molim vas, nemoj... (smeh)

 

Dragi moji prijatelji, barem se možete nasmešiti i smejati. Sada - govorim vam kraj ovde na početku - ali kada se više ne možete smejati povodom toga, kada se ne možete nasmešiti povodom toga, to je izgubljen slučaj. Uistinu jeste. Onda cela ova stvar gde ste usred istinske psihoze (smeh) je... iznenada ste zarobljeni u realnosti. To više nije samo igra.

 

Oh, i koliko vas zna ljude koji se ne mogu smejati povodom života? Ne mogu. Oni to shvataju toliko prokleto ozbiljno. Oni se ne mogu nasmešiti i smejati i nemaju oči koje sijaju. Ne vi. Ne niko od vas, ali koliko ljudi znate - prijatelja i rodjaka - oh, oni su toliko zarobljeni u ovoj psihozi života, a život jeste uistinu postao psihoza za tako mnogo ljudi.

 

Vratiću se na to kasnije, ali za sada, dobrodošli na naše sveto okupljanje. I moram da pitam zašto je reč "sveti" tako slična reči "zastrašujući"? (smeh) Premestite dva jednostavna slova i imamo zastrašujući. Zašto je to isto tako strašno kao što je i sveto? Mm. To jeste zastrašujuće, zato što vi idete izvan norme.

 

Vi idete izvan svog treninga, izvan svih pravila. Vi idete izvan svega što vam je rečeno da je normalno, zato što, prilično prosto, vi više ne možete podneti normalno. Ne možete. Vi znate da postoji nešto više, i postoji, ali kako stići tamo? Kako stići tamo, veliko je pitanje. Vi to znate, u vašem svakodnevnom životu, imali ste to. Završili ste sa tim. Vi znate da postoji nešto više. Vi toliko gubite strast, postajete toliko premoreni, iscrpljeni - samo osećam vaše energije - toliko vam je muka od svega toga. Vi ne želite da umrete, ali više zapravo ne želite da živite, ne tako.

 

To je razlog što se, zapravo, možete još uvek smejati. Vi znate da postoji više. Vi se možete šaliti povodom toga, zato što znate da je to jedna velika psihotična iluzija. I jeste. Oh! Iznerviraću neke ljude danas. To možda budete vi (smeh). Da. Namerno. Iritiranje s predumišljajem. "ISP" - iritiranje s predumišljajem.

 

LINDA: Šta je tu novo? (smeh)

 

ADAMUS: Uradiću to malo bolje danas nego što sam to radio u prošlosti. Uradiću to malo više. Malo iritiranja s predumišljajem, zato što (a) to je ono što vam treba, (b) to je ono što želite i (c) to je ono što ja volim da radim (smeh). Dakle tu smo.

 

Reći ću neke stvari koje neće baš dobro proći izvan naše Šaumbra porodice širom sveta.

 

LINDA: Auu.

 

ADAMUS: I to će biti izvadjeno iz konteksta, izopačeno i izvrnuto i sve drugo. Ali, za sve one koji će poslati e-mailove kasnije, vi već znate da će biti nešto istine u onome što kažem. To je razlog što... (Linda glasno uzdiše) što će to... (Adamus se smeje) mislim da nam treba unapred snimljen aplauz, smeh, sve drugo. Dobijamo uzdisanje ovde. "Oh! Anksioznost, agonija - šta će on reći danas?" Radiću ono što vi želite da radim i što vi želite da radite (Linda opet uzdiše) - proboj (aplauz i neki uzvikuju "Jee!").

 

LINDA: Vi sada tapšete. Sada tapšete!

 

ADAMUS: Dakle kažem vam odmah, reći ću nekoliko stvari koje će biti izvadjene iz konteksta. Ali, prijatelji moji, postoji malo, oh, postoji mnogo istine u svemu tome. U svemu tome.

 

 

Pit    

 

Pre nego što budemo išli dalje, takodje bih voleo - Pit hoće - da pričam malo o njegovom prelasku preko, zato što se dogodilo nekoliko stvari. I Pit je ovde. Ja mu ne govorim iza njegovog mrtvog tela (Adamus se smeje, nešto smeha u publici). To je smešno - okej, iritacija broj jedan. "Oh! On govori o mrtvim ljudima." Vi ćete svi umreti. Smejte se povodom toga. Pit se smejao kada je prešao preko.

 

On je nedavno doneo polu-svesnu odluku govoreći da on uistinu želi da radi sa svakim od vas, sa svima vama. Kako bi on mogao biti u najboljoj službi? Pogledao je na svoj život, pogledao je na svoje doba, pogledao je na svoje telo - njegovo telo predaka - i rekao: "Ja mogu najbolje da radim i pomognem Šaumbrama sa druge strane." On je to rekao, uprkos svemu o čemu smo pričali povodom utelovljenog prosvetljenja, on nije osećao da je to za njega. I to je u redu. Vi ne morate to da izaberete. To zapravo nije cilj.

 

On je rekao "To nije za mene. Ja sam spreman." I Pit nije bio uplašen od smrti. Ono malo straha što je postojalo, mogao je da prevazidje. I tako, vrlo mirno, on je prešao preko.

 

I važna stvar je da se istinski prelaz desio četiri dana pre nego što je njegovo fizičko telo umrlo. Vi niste mrtvi, ne prelazite preko kada vaše fizičko telo ode. Prelazak preko se dešava pre toga, čak i u slučaju skoro svih, što biste vi zvali, katastrofalnih nesreća, čak i u slučaju nasilja, rata, takvih stvari. Postoji spoznaja iz duše da će njen ljudski uslov okončati to izražavanje pre nego što se to desi.

 

Mnogi ljudi sanjaju o njihovoj sopstvenoj smrti pre nego što umru. Ja ne pričam o onim snovima gde vi padate, padate, padate na tlo. Ali oni, u nekom smislu, isprobaju smrt pre nego što umru. Da, to im daje neku vrstu spoznaje, udobnost kada konačno naprave prelaz. Ne sve detalje, nego samo istinski prelaz. Dakle Pit je otišao četiri dana pre nego što je njegovo telo umrlo.

 

Zamislite kako je to bilo Pitu, koji je imao veliki osmeh na licu, koji gleda na telo i govori "Idi! Idi! Završi! Napolje! Odlazi!" I ovde su, na njegovu frustraciju, doktori pokušavali da ožive telo. Doktori su pokušavali da shvate šta nije u redu, i naravno, nisu mogli, zato što zapravo ništa nije bilo pogrešno; to je prosto bilo Pitovo vreme.

 

Porodica se okupila i izrazila neke nejasne i neiskrene suze, koje... (smeh) Dan iritacije! (još smeha) Okej (Adamus se smeje) idemo. Okej? Vreme je za malo iskrenosti ovde.

 

LINDA: Ooh!

 

ADAMUS: Koliko vas je bilo na sahrani i lilo krokodilske suze koje nisu bile baš tako iskrene? Koliko vas zna druge ljude koji su otišli na sahranu, a samo nedelju, dve dana pre smrti te osobe govorili kakav je on kučkin sin (Linda uzdiše) i oni odu na sahranu "Oh! Oh! Oh!" (pravi se da plače)

 

To nije nešto posebno uznemirilo Pita. Nije bila velika stvar. On je već otišao izvan toliko mnogo porodičnih veza. Već prevazišao. Ali čudna je stvar gledati, i govorim vam ovo - to je nekako nadrealno - zato što su neki od vas već imali nekakvo iskustvo sa tim. Ali čudno je gledati sebe - ne želim da kažem da vi gledate dole, to je neka vrsta ljudskog pravila - nego vi ste nekako tu i nekako niste. Vi ste nekako u sobi, ali nekako niste. Na neki način, kao što je Pit danas ovde, ali je takodje sa mnom na drugoj strani, nekako na oba mesta. I doktori - bum, bum, bum, udaraju po vašim grudima i zabadaju igle u vas - a vi ste kao "Samo me pusti da idem."

 

I porodica se okupila sa suzama, ali stvarno, budimo iskreni, pitajući se o testamentu. (Adamus se kikoće) Edit, to je istina. To će se desiti. Znate, to je ono što ljudi rade "Buuhuu - ali šta je sa testamentom?"

 

Dakle...

 

LINDA: Hmm. (Adamus se smeje)

 

ADAMUS: Ah! Dobro. Dakle Pit, gledajući dole, zapravo skoro nestrpljiv, čekajući da otpusti telo i čak i pre nego što jeste, dolazi na drugu stranu i uvidja "Ovo je više realnost nego ono na drugoj strani." Naravno, ja sam bio tamo. Naravno, druge Šaumbre koje su otišle pre u prošlih osam do deset godina pogotovo, koje su otišle pre da rade baš istu stvar - da budu tu, da budu tu za druge Šaumbre koje će ići u njihovo utelovljeno prosvetljenje; da budu tu zato što jeste teško ostati ovde. Pit će vam to reći odmah. To je veoma teško. I uopšte nema srama zbog odlaska na drugu stranu. Nema pravog bola u smrti, ako se iko od vas bojao toga. Nema lošeg. Nije da se Pit oseća nekompletan, uopšte. On se oseća veoma, veoma kompletan.

 

I on shvata da se tu gde je sada ne radi o uzašću. On se možda nikad neće vratiti radi još jednog života. Ne mora. Ne radi se o uzašću. Zapravo se zaista ne radi o prosvetljenju, nekako ne. Samo se radi o biti u Ja Jesam. I Pit, sada neizmerno srećan na obe strane vela, ovde da bude ovde za svakoga od vas ko izabere da ostane. A ako ne izaberete, nema srama u tome.

 

Pit je imao neizmerno olakšanje od fizičkog tela. Njegovo telo je bilo posao za njega, kao što je za mnoge od vas. Ali više nego išta drugo, Pit je osetio olakšanje što je slobodan od toliko mnogo ograničenja ljudskog uma.

 

Sada, ljudski um ne umire, ili ne odlazi, kada biće ode. I zapravo, čak i kada telo umre, kada fizičko telo stane, um zapravo - ljudski deo svesti, ljudski um - zapravo nastavlja neko vreme. Ne integriše se odmah, ako osoba nije sasvim svesna. Potrebno je neko vreme.

 

Pit je bio iznenadjen što, čak i nakon što je telo umrlo, um je još uvek bio tu, još uvek brbljao, i on je bio kao "Pa, telo je mrtvo. Zar ne bi trebao um, zar ne bi misli trebale stati?" Ne, one se mogu nastaviti. Za Pita, samo nekoliko dana; za druge, godinama - mnogo godina - posle toga; za sve vas, za sve vas, to će biti lako. Stvari uma će odmah stati, zato što vi dolazite do razumevanja nečega nazvanog svest.

 

Jedna od - Pit ima nekoliko interesantnih stvari da kaže, i zapravo bi voleo da svraća na Šaude često - ali jedna od stvari koje je on uvideo, i to je bilo sasvim duboko, rekao je "Živi život punim plućima ili odlazi. Apsolutno ga živi do maksimuma" i on je na prelasku uvideo da je jedna od stvari koje je on radio u njegovom životu bila da se uzdržava. Svi ljudi se uzdržavaju u raznim stepenima.

 

Živite do maksimuma. Živite bez uzdržavanja. Živite kao što ste videli u ovom predivnom videu.* To je život. To je život.

*Misli na "Viva la Vida" izvedba Dejvida Gareta i puštena baš pre kanalisanja. 

 

Bez uzdržavanja. "To nije važno", rekao mi je Pit. "Nije važno šta drugi ljudi misle o vama. Stvarno nije, zato što su njihovi sudovi beznačajni. I sve što oni misle o vama bazirano je na njihovoj definiciji šta oni misle da oni treba da budu i šta vi treba da budete. Živite život do apsolutnog maksimuma. Ludo, ako drugi to tako zovu. To nije važno. Neodgovorno - što znači neodgovorno prema drugim ljudima. Odgovorno prema sebi, ali neodgovorno, ne mareći za druge ljude. Živite do maksimuma ili odlazite."

 

I zamolio me da ukažem na ovo danas, zato što je on otišao. On je znao da nije živeo svoj život do maksimuma, i nije osećao da bi fizički ili finansijski mogao. Zato je otišao i srećan je što jeste, srećan što nije to razvlačio sledećih pet, deset, dvadeset godina.

 

 

Živite potpuno ili odlazite  

 

Živite vaš život do apsolutnog maksimuma ili odlazite. To je teško, zato što će većina ljudi reći "Pa, pokušaću. Samo ću pokušati i nastaviću." Kao što je Pit odmah opazio, to je patetično. Patetično je kada nastavljate na iste stare načine čak i kada znate bolje. Patetično je kada ste uplašeni da živite potpuno. Patetično je kada živite sitno, kada živite malo. Živite potpuno ili odlazite, tačno kao što je on uradio - ili odlazite - jer naposletku vi samo frustrirate sebe. Naposletku, vi suštinski, na neki način, stvarno osudjujete sebe kada živite lažno, kada živite sitno.  

 

Tu ulazi zastrašujuće i sveto. Ono što vi radite je sveto. Zaista jeste. Ali je zastrašujuće, i to je stvar koju možda niste očekivali kada ste ušli u sve ovo. To je zastrašujuće zato što se vaše telo povremeno oseća drugačije. Vi se pitate šta mu se dešava, a naročito za Šaumbre, oko 99% onoga što se dogadja vašem telu su prilagodjavanja u više stanje svesti. Ne radi se o tome da ste vi bolesni. Vi ćete se razboleti, ali to je neka vrsta otpuštanja i čišćenja. I znam da je to grozan osećaj. Ponekad se osećate kao da ćete umreti. Vi mislite u vašem umu "Šta nije u redu sa mnom? Šta sam uradio pogrešno?" Ništa. To je prilagodjavanje. I ako vi odete, vaše telo vas izneveri, jedina stvar koja će se dogoditi je da ćete umreti, a umrećete ionako. Dakle hajde da se smejemo povodom toga. (Adamus se smeje, ali niko drugi) Eh, teška grupa. (Adamus se opet smeje) Ah! Kada se možete smejati povodom smrti, sa vašim problemima je gotovo.

 

Ali to je zastrašujuće zato što, čak i od fizičke smrti, strašnije je šta će se desiti ovde gore (pokazuje na um). Sa telom se zapravo lakše baviti nego sa onim što se dogadja ovde gore. A stvari počinju da se menjaju i postaju čudne i to je dezorijentišuće i to je zastrašujuće i vi se pitate da li radite ispravnu stvar. Osećate se kao da zapravo postajete paranoični. Zapravo niste, ali osećate kao da jeste, i osećate kao da su sve vaše misli lude. Ništa od organizacije u umu, kontrole, ništa od starih trikova više ne funkcioniše. A onda je to očajan osećaj. Osećaj je veoma očajan. Šta ćete uraditi?

 

Naravno, ono što vi pokušavate da uradite je da se vratite, da idete unazad, da se vraćate onome što ste radili pre, a vi znate da to ne funkcioniše. Vi znate da to ne funkcioniše.

 

Onda se osećate kao da ste u ovom mračnom ambisu, praznini sa ničim, i jeste. To je teško mesto za biti u njemu. To je zaista teško mesto, ali baš tada dolazite do toga da znate vaše Sopstvo najbolje. Ne vas kao u vašoj ljudskoj personi, nego tada dolazite do toga da znate Ja Jesam. Tada otkrivate, kao što je Pit otkrio, "Ja postojim. Čak i u ovom ništavilu, ja postojim." To je to.

 

Dakle sveto, da; zastrašujuće, vrlo. Vrlo. I interesantna stvar je, vi ste žilava grupa, zato što vi nastavljate da tražite više (smeh). I vi nastavljate da se smejete. Dvoje se smejalo. Vi nastavljate da tražite više. To je teško, prijatelji moji, ali mi ćemo imati mali razgovor za par meseci. Mislim da sam spomenuo pre nekoliko Šauda da ću 14. februara pričati i reći: "Gde smo? Kako vam ide u vašem dopuštanju realizacije prosvetljenja?" I koristim ove reči veoma pažljivo - dopuštanje realizacije. Ne radi se o radu na tome. Ne radi se o radu na tome.

 

Vaše ljudsko ja ne može i ne treba da pokušava to da uradi. Radi se o dopuštanju. I kako se vi borite sa tim, kako vi radite na tome, kako vi rintate na tome, i kako frustrirani postajete. Radi se o dopuštanju toga.

 

Zvuči prosto, ali je zeznuto, zato što to zahteva poverenje, puštanje, dopuštanje. Dopuštanje čega? Saznaćete. Saznaćete.

 

Dakle uzmite dubok udah sa tim.

 

 

Pitanje

 

Imam pitanje. Trebaće nam ovde tabla za pisanje, Linda kreni sa mikrofonom. Ovo je moje najbolje vreme...

 

LINDA: O-o!

 

ADAMUS:... kada radimo pitanja i odgovore sa Šaumbrama.

 

LINDA: O-o!

 

ADAMUS: Da. Znam da biste vi voleli da samo sedite i slušate mene, ali ja želim da dobijem informacije od vas.

 

Dakle, dobar dubok udah. Pitanje je, dok se Linda priprema sa mikrofonom - i molim vas bez makio odgovora ovde. Uzgred, to je još jedna od stvari koje je Pit spomenuo. Čim je prešao preko bilo je "Oooh! Imao sam mnogo makia." I to je kao - stvarno Pit? Stvarno? Da. I zapravo on je rekao, jedna od najboljih stvari koju možete učiniti je da uvidite vaš sopstveni makio i smejete mu se. Uvidite vaš sopstveni makio.

 

Okej, pitanje: koja je najveća stvar o kojoj brinete u vašem svakodnevnom ljudskom životu kao ljudi? Najveća stvar o kojoj brinete u vašem - da li bi ovo zapisala (ka Ted) - u vašem svakodnevnom ljudskom životu, briga koja okupira toliko mnogo vremena i opsesije u vašem svakodnevnom ljudskom životu?

 

LINDA: I srećan rodjendan, Endi.

 

ADAMUS: Srećan rodjendan, Endi (aplauz). Srećan rodjendan, i još mnogi da dodju.

 

ENDI: Koje je bilo pitanje? (smeh)

 

ADAMUS: Da li ti kanališeš Pita?! (još smeha) O čemu najviše brineš? Što se tiče tvog ljudskog ja, svakodnevnog života, o čemu najviše brineš?

 

ENDI: Na nesreću brinem o dobrobiti drugih. I dolazim do uvida da treba da se bavim sobom.

 

ADAMUS: Okej. Briga o drugima. I koliko tvog vremena provodiš brinući o drugima?

 

ENDI: Pola ili više.

 

ADAMUS: Ooh! Auć! Ode još jedan dobar život. Briga o drugima.     

 

ENDI: Da!

 

ADAMUS: Da! (smeju se) Mm. Hjuston imamo problem. Okej, dobro. Samo mi daj tvoj intuitivni osećaj, zašto ovo radiš?

 

ENDI: Osećao sam da moram da spasem svet.

 

ADAMUS: Od čega?

 

ENDI: Ispostavilo se da moram da ga spasem od sebe (smeh).

 

ADAMUS: Dobro. Daću ti malu pomoć za ovo. Mnogo vremena provedeno brinući o drugima - odlično odvraćanje pažnje od sebe. "Brinuću o svetu" - pf, za šta, ne znam - "Brinuću o svetu da bih mogao odvratiti svoju pažnju sa sebe." Uu, to je zapravo briljantno kreativno odvraćanje pažnje. Koliko si pomogao svetu sa svom brigom?

 

ENDI: Nimalo.

 

ADAMUS: (smeje se) Koliko si mu odmogao?

 

ENDI: Uh, mislim da je možda bilo nekih perioda kada sam učinio to...

 

ADAMUS: Nimalo. Nimalo. Ne.

 

ENDI: Uopšte ne?

 

ADAMUS: To uopšte nema nikakav efekat.

 

ENDI: Hvala ti.

 

ADAMUS: Da, da.

 

ENDI: Otarasi se barem krivice, zar ne?

 

ADAMUS: Da. Da. Pa, krivica, ili neko bi rekao "Isuse! To je bilo mnogo vremena i nije otišlo nigde." Dakle moglo bi biti krivice u tome. Da. Okej.

 

ENDI: Da.

 

ADAMUS: Odlično. Ali recimo koja je jedna mala stvar sa kojom sebi dopuštaš da budeš opsednut povodom sebe? O čemu brineš - kada odvojiš to malko vremena da brineš o sebi - povodom čega si zabrinut?

 

ENDI: Moje radosti u budućnosti.

 

ADAMUS: Okej.

 

ENDI: I radeći to, naravno, eliminišem je u sadašnjosti.

 

ADAMUS: Da! Dobro.

 

ENDI: Učim! Učim! (smeh)

 

ADAMUS: Ali nekako je zabavno kada to uvidiš. Znate, kada možete da se smejete tome, to je zabavno. To je kao "Oh čoveče! Gledaj šta radim - brinem o radosti u budućnosti tako da je nemam sada. Budućnost nikad ne dolazi. Ja nemam radost. Umesto toga brinuću o drugim ljudima." (smeh)

 

ENDI: Vrlo dobro. Da.

 

ADAMUS: Da! Ne, i čim to uvidiš, to je zapravo veoma zabavno, zato što iznenada više nisi ulovljen u to. Da. Onda je to samo igra.

 

ENDI: I onda stvari počinju da se dogadjaju.

 

ADAMUS: Počinju. Dobro. Srećan rodjendan.

 

ENDI: Hvala ti.

 

ADAMUS: Da. Dobro. Sledeći. O čemu najviše brinete u vašem svakodnevnom ljudskom životu? Za šta ste najviše zabrinuti? I uzgred, završićemo sa Pitom. On želi da podeli svoje uvide.

 

Znate, vi umrete i iznenada vi ste filozof (smeh). On se smeje. Hajde. O čemu ti najviše brineš?

 

DŽEJN: Mogu li imati dva odgovora?

 

ADAMUS: (smeje se) Možeš ih imati osam ako želiš, i to će jedva obuhvatiti sve.

 

DŽEJN: Zdravlje i novac.

 

ADAMUS: Zdravlje i novac. Oh, dobro, dobro. Koliko tvog vremena provedeš brinući o tvom zdravlju?

 

DŽEJN: Prilično dobru količinu.

 

ADAMUS: Koliko novca trošiš na stvari...

 

DŽEJN: Mnogo!

 

ADAMUS: (smeje se) I sada imamo problem sa novcem! Ha! Zabavno kako ovo ispadne - zdravlje i novac. Šta se zapravo ovde dešava?

 

DŽEJN: Ja sebi odvraćam pažnju.

 

ADAMUS: Da. Da. Zašto?

 

DŽEJN: Zato što je to zastrašujuće.

 

ADAMUS: Tvoje zdravlje ili odvraćanje pažnje?

 

DŽEJN: Življenje.

 

ADAMUS: Da, jeste.

 

DŽEJN: Prolazak kroz ovaj proces.

 

ADAMUS: Da. Moram da te pitam, o čemu brineš povodom tvog zdravlja? Mislim, šta ti povodom tvog zdravlja uzrokuje da brineš? Da li si bolesna?

 

DŽEJN: Ne (smeju se).

 

ADAMUS: Vidiš, koliko ovo ima smisla?

 

DŽEJN: Pa, imam mnogo...

 

ADAMUS: Da li si ikad bila zaista, zaista, zaista, zaista bolesna? Mislim, vrsta bolesti kao da ćeš sutra umreti?

 

DŽEJN: Ne.

 

ADAMUS: Prehlade, gripe?

 

DŽEJN: Povremeno.

 

ADAMUS: Da, da. Povremeno.

 

DŽEJN: Da.

 

ADAMUS: Male boginje?

 

DŽEJN: Verovatno.

 

ADAMUS: Da. Neki seksualni... ne, neću ići tamo (smeh). Ne. Dakle ti mi govoriš da nikad zapravo nisi imala nikakav ozbiljan zdravstveni problem. Tvoja porodica - da li ima mnogo zdravstvenih problema u tvojoj porodici?

 

DŽEJN: Neki od njih imaju. Da.

 

ADAMUS: Ne mentalnih. Fizičkih.

 

DŽEJN: Da.

 

ADAMUS: Da, okej. Ali bilo šta što se zaista ističe...

 

DŽEJN: M.S. (multipla skleroza)

 

ADAMUS: ... više od drugih? M.S. Okej. Da li ti imaš M.S.?

 

DŽEJN: Ne.

 

ADAMUS: Okej, dobro. Dakle ti provodiš sve ovo vreme opsednuta time i to te košta mnogo novca. A onda moraš da radiš na nečemu što zaista ne želiš da radiš da bi zaradila novac da platiš za zdravstvene opsesije, da ne bi ostala bez novca.

 

DŽEJN: Da.

 

ADAMUS: Da li ti shvataš da ovo nema smisla?

 

DŽEJN: Pa, imala sam mnogo telesnih stvari tokom prošlih pet godina. Mnogo bola živca i takve stvari. Ali nije da sam imala rak...

 

ADAMUS: Šta su doktori rekli o tvom bolu živca?

 

DŽEJN: Oni nikad ne znaju šta nije u redu.

 

ADAMUS: Oh! Isuse! Ja imam psihičke moći! Ah! Šta se dogadja, Džejn?

 

DŽEJN: Simptomi uzašća?

 

ADAMUS: (Adamus se smeje) Naravno. Da...

 

DŽEJN: Znaš, kao moje stopalo. Boli me stopalo zadnje dve i po godine.

 

ADAMUS: Da.

 

DŽEJN: I bez obzira šta radim, ono samo nastavlja da boli.

 

ADAMUS: Samo, bez mišljenja, sa čime je stopalo simbolično povezano?

 

DŽEJN: Kretanjem napred. Da, znam.

 

ADAMUS: Raditi šta?

 

DŽEJN: Kretanje napred.

 

ADAMUS: Kretanje... samo biti na Zemlji, biti uzemljen!

 

DŽEJN: Da, to je istina.

 

ADAMUS: Da, stabilizovan.

 

DŽEJN: Taban, da.

 

ADAMUS: Dakle imaš celu ovu stvar. To je interesantna igra, ako ti ne smeta da to kažem - možda ću te iznervirati.

 

DŽEJN: Uopšte ne.

 

ADAMUS: To je interesantna igra. Ti želiš da izadješ.

 

DŽEJN: Da.

 

ADAMUS: Znam to.

 

DŽEJN: Da.

 

ADAMUS: Mi pričamo.

 

DŽEJN: Da.

 

ADAMUS: Ali ne znaš kako.

 

DŽEJN: Da.

 

ADAMUS: Okej. Danas ćemo ići u to, ali ti to nećeš verovati. Danas ćemo iskusiti kako da izadjete. Ići ćemo u ceo ovaj vremeprostor ban izvan. Ti to najpre nećeš verovati.

 

DŽEJN: Okej.

 

ADAMUS: I većina vas neće. Ali onda ćete početi da uvidjate "Oh, sranje! Ako su to jedina vrata, proći ću. Ako je to jedini put izvan, ići ću tim putem", čak i ako to izgleda kao jednosmerna ulica koja ide u pogrešnom pravcu, čak i ako izgleda da će vas prolazak kroz ta vrata samo voditi da poludite. Ali šta je ludo? Šta je ludo? Ići ću u to za momenat, to će zaista iziritirati ljude.

 

Okej. Mogu ti reći odmah. Gledaću te u oči - mračno je ovde, pa mi treba osvetljenje - ništa fizički nije pogrešno sa tobom. Postoji samo nekoliko malih čudnih neravnoteža, ali one su vrsta koja se sama podesi. Nema ništa...

 

DŽEJN: Kako?

 

ADAMUS: Pardon.

 

DŽEJN: Kako se same podese?

 

ADAMUS: Ti im dopustiš. Ti dopustiš telu da se podesi. Ono se podesi. Telo je pametnije od uma. Telo je pametnije od uma. Dakle ti samo dopustiš. Uvek se dešava da stvari krenu naopako sa nečijim telom od dana kad se rodi do dana kad umre. Postoji nešto što je u procesu podešavanja. Postoje hemijski nivoi, elektromagnetni nivoi. Postoje neravnoteže izmedju organa. Ti ućutiš, ti im dozvoliš da se vrate u balans, i one se vrate. One to rade automatski. To je lepota tela. Ali ti moraš biti sposobna da dopustiš, a to je zastrašujuće, zato što je to kao, pa ako, znaš, ne nadgledaš sve to, šta može poći naopako?

 

DŽEJN: Hm. Moglo bi postati gore.

 

ADAMUS: Pa, zapravo, jedino kada ti to nadgledaš onda stvari kreću naopako i ti bankrotiraš i uzimaš sve ove... svaki put - jedna od ovih iritirajućih izjava - svaki put kada uzmete dodatke ishrani, svaki put kada postanete opsednuti sa bilo kojom drugom spoljašnjom terapijom osim masaže, koja svima vama treba - poruka; tvoja vrsta masaže (ka Lari) - izuzev toga, svaki put kada ovo radite - kad uzimate pilule, idete na ove čudne terapije, pijete kristalnu vodu i svo ovo ostalo sranje - vi govorite svom telu da nemate poverenja u njega. (Linda se zgrožava) A telo je tako dobro, tako pametno, ono će reći "Okej, složiću se sa tobom i izaći ću iz balansa zato što te volim, a izgleda da je ovo ono što ti želiš." Dakle onda će vam se uvek dešavati ove kapriciozne i čudne stvari. I idete kod doktora i on kaže "Ništa nije pogrešno sa tobom." Dakle vi idete kod drugog doktora dok ne nadjete onog koji je voljan da kaže "Nešto je pogrešno sa tobom", ali zaista nije! Dakle to je čudna stvar.

 

Mogu li te pitati, draga Džejn?

 

DŽEJN: Da.

 

ADAMUS: Da li si spremna - mislim zaista spremna, kao ludo spremna, kao ljuto spremna - da izadješ iz ovoga?

 

DŽEJN: Da!

 

ADAMUS: Ili je to okej?

 

DŽEJN: Ne, to nije okej.

 

ADAMUS: Okej. I da li si spremna, otprilike kao bez obzira na sve - Pit se sada smeje i gleda te - da li si spremna da živiš ili da odeš? Živi ili... (Linda reaguje) Šta?! Živi ili odlazi. Mislim napusti zgradu, napusti Grimizni Krug (smeh). Moram da pitam to - da li si spremna da živiš ili da odeš? Da li si stigla do te tačke?

 

DŽEJN: Da! Pitam to sebe sve vreme.

 

ADAMUS: Okej.

 

DŽEJN: Spremna sam da živim.

 

ADAMUS: Da.

 

DŽEJN: Samo ne znam kako.

 

ADAMUS: Okej. Ići ćemo tamo. Ići ćemo tamo. I reći ćete: "Oh, ovo - ne. To neće funkcionisati", a onda ćete uvideti da hoće. Da. Najpre će biti čudan osećaj. Učiniće da se vaše telo oseća malo čudno.

 

DŽEJN: Divno. (smeh)

 

ADAMUS: Pa, onda se smej tvom telu. Ha, ha, ha, ha, ha! Znaš, stvarno, tako je važno smejati se kada se ove fizičke stvari dešavaju. Kada ste na toj tački, kada se možete smejati sebi, čak i fizički, onda ste tu. Spremni ste za utelovljeno prosvetljenje. Ali kada je telo veliki monstrum, uvek vam prouzrokuje anksioznost i ometa vas, onda niste spremni za utelovljeno prosvetljenje.

 

Još par dobrih ovde. Da. Dejvid?

 

DEJVID: Da.

 

ADAMUS: Za šta si ti zabrinut na ljudskom svakodnevnom nivou?

 

DEJVID: Moju energiju životne sile.

 

ADAMUS: Energiju životne si... oh, kako je ona?

 

DEJVID: Pa, užasno je i iskreno, ja nisam živeo. Ja sam... da.

 

ADAMUS: Životna sila, misliš nemaš energije?

 

DEJVID: Da.

 

ADAMUS: Dangubiš okolo ceo dan?

 

DEJVID: Da.

 

ADAMUS: Da. Jedva možeš skupiti energiju da dodješ na Šaud?

 

DEJVID: Ne, to je...     

 

ADAMUS: To je dobro.

 

DEJVID: To je dobro.

 

ADAMUS: Okej, dobro.

 

DEJVID: Da.

 

ADAMUS: Teško je otići i u kupovinu?

 

DEJVID: Zapravo, uživam u kupovini.

 

ADAMUS: Okej. Teško je izaći na dobar obrok u dobar restoran?

 

DEJVID: Ja uživam da izlazim.

 

ADAMUS: Pa, isuse! Šta je ovde problem?! (mnogo smeha)

 

DEJVID: Znaš, ja... ali ne, ne radim to tako često. (Adamus se smeje) I...

 

ADAMUS: Zašto to ne radiš tako često?

 

DEJVID: Pa, stvar novca.

 

ADAMUS: Okej. Ovo je čudno.

 

DEJVID: Što je sranje, znam.

 

ADAMUS: Da, jeste. Jeste. Znaš, zapravo bi mogao imati dobar obrok u... Koldra mi govori Tako Bel (publika kaže "Uu") Ne? Bilo gde samo ne tu, ali, okej.

 

Ono što ja čujem Dejvid - i ovo važi za sve vas, i Pit je toliko mnogo deo svega ovoga - kada radite nešto što volite da radite, energija je prosto tu. Ali mnogo puta vi ne znate šta vi zapravo volite da radite. Mnogo puta vi ograničavate sebe, zato što kažete da se radi o novcu, a ne radi se.

 

DEJVID: Tačno.

 

ADAMUS: To je otprilike kao Džejnin problem - zdravlje i novac. Oni idu ruku pod ruku. Ona troši mnogo na zdravlje tako da nema novca, zato što je to sve... a onda ona mora da nadje posao i da radi sve ovo. Ovo je ludo. Mislim ovo je stvarno ludo, ali znate šta? Svaki dan bilioni ljudi - kao otprilike šest biliona - širom sveta ustane i radi baš ovo o čemu mi pričamo. Ali oni ne mogu da pričaju o tome zato što oni ne shvataju. I oni se ne smeju povodom toga zato što su toliko ulovljeni u to. Ali mi smo tu gde možemo da pričamo o tome i da se smejemo povodom toga.

 

Pregledao sam te, ako nemaš ništa protiv, uradio sam mali pregled dok smo pričali.

 

DEJVID: Hvala ti.

 

ADAMUS: Da. I...

 

LINDA: Ooh! (smeh) Šta?!

 

ADAMUS: To je bio energetski pregled.

 

LINDA: Šta?!

 

ADAMUS: I to je bio... (smeh)

 

LINDA: Isuse!!

 

ADAMUS: Tebi nije smetalo. Malo...

 

DEJVID: Ne, zapravo...

 

ADAMUS: ... nenametljiv energetski pregled. Tvoj nivo energije je dobro. U redu je. Zaista ništa nije pogrešno sa njim. To je - oh, i Linda, zapiši beleške - to je strast. To je strast. I, za toliko mnogo vas, to je kao da ste uhvaćeni u srednjoj zoni, znate, živeći život koji je nekako užasan, živeći neljudski život i pitajući se zašto vas vaše telo boli, gde je vaša energija i zašto ste bez novca. Prijatelji moji, ovo nema smisla, nikakvog, i vi to znate.

 

DEJVID: Ja to znam.

 

ADAMUS: I ti se možeš smejati povodom toga, i to je nekako...

 

DEJVID: Ha, ha, ha!! Ne više!

 

ADAMUS: I to je nekako zabavno. I st... želim ponovo da uradim našu Strast. Znam, predavanje o Strasti je originalno uradio Tobajas. Možemo uraditi Strast u dve, možda tri sesije.

 

LINDA: Ti imaš strast da ponovo uradiš sve što je Tobajas uradio.

 

ADAMUS: Apsolutno (Linda se smeje). Ali to je sada jedan od problema, strast. Kada se vi ovako iscrpljujete kroz život za koji znate da je psihotičan - ne vaš, ali svet je psihotičan - kada to nije u redu, ali ne znate kako da izadjete, to će iscrpeti vaš novac, vašu energiju, vašu strast, vašu radost i sve ostalo. Dakle hajde da to uradimo ponovo. Da. Okej.

 

DEJVID: Hvala ti.

 

ADAMUS: Za Šaumbre. Da.

 

DEJVID: Hvala ti.

 

ADAMUS: A sada ću stvarno da iznerviram nekoga ovde - Linda.

 

LINDA: Haah! Zašto sam ja na tvom radaru?!

 

ADAMUS: Zato što će to biti besplatno predavanje.

 

LINDA: (kuka) Oooh!

 

DEJVID: Jeee! (publika kliče i tapše, Linda se smeje glasno) Jee! U redu!

 

ADAMUS: Okej.

 

LINDA: Oh! Nemamo ništa bolje da radimo! Uradimo to!

 

ADAMUS: Nemamo ništa bolje da radimo.

 

LINDA: Uradimo to! (nastavlja da se smeje)

 

ADAMUS: To je takva poenta. To je toliko nešto što je deo svih vas. Gledam po sobi. Pokušavam da ne spominjem nikoga naročito, ali cela ova stvar - Džejn, ti si to toliko dobro izrazila - znaš "Brinem povodom mog zdravlja i brinem povodom mog novca", ali onda moraš da radiš i to ti oduzima radost i strast. Ovo je Pitov Šaud na toliko mnogo načina. Živi dobro ili odlazi. To je to. To je to. I mi smo na toj tački i ovo je dobro - za mene. Za vas, to je užasno. To je teško (smeh). Živi ili odlazi. Živi potpuno, živi veliko, živi dobro. Živi u stilu ili odlazi. To se svodi na to, zato što ovaj drugi način ne funkcioniše tako dobro.

 

Okej još dvoje. Brzo, brzo, imamo tako mnogo da uradimo danas. Da. Ah!

 

TIFANI: Oooh.

 

ADAMUS: Uhvatili smo te, zar ne?

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Mislila si da ćeš se sakriti tamo.

 

TIFANI: Tačno, u nekom smislu.

 

ADAMUS: Da, da, da.

 

TIFANI: Nije mi dozvoljeno da koristim moj makio, zar ne?

 

ADAMUS: Da. Ne, ne.

 

TIFANI: Okej. Hm...

 

ADAMUS: Mada ti možeš raditi sve što želiš.

 

TIFANI: Znaš, to je dan Šauda. Dodjem ovde i ja sam u stilu ja ne brinem ni zbog čega. Sednem ovde i sve moje... sve se rešava zaista dobro.

 

ADAMUS: Naravno.

 

TIFANI: Mislim, zaista, zaista dobro.

 

ADAMUS: Da.

 

TIFANI: Ali onda...

 

ADAMUS: Pre nego što stigneš ovde ili kada stigneš ovde?

 

TIFANI: Ne. Ne, na dan Šauda ja uvidjam kako je sve odlično.

 

ADAMUS: Onda treba da radimo ovo češće.

 

TIFANI: Da, svaki dan. (Adamus se smeje) Svaki dan. Ne, ozbiljna sam, zato što sedim ovde i ti postaviš pitanje. To je u stilu ja nisam zabrinuta ni za jednu prokletu stvar. Sve je fenomenalno. A ipak...

 

ADAMUS: Ipak.

 

TIFANI: A ipak...

 

ADAMUS: Ipak.

 

TIFANI: ... to nije uvek istina.

 

ADAMUS: Okej. Reci mi onda stvari...

 

TIFANI: Ali to je nekako posramljujuće i zaista ne želim da pričam o tome.

 

ADAMUS: O, da, da. Dakle kako bi iko mogao biti posramljen zbog Šaumbri koje gledaju iz celog sveta? (smeh)

 

TIFANI: To je malo posramljujuće.

 

ADAMUS: Da kažem to na drugi način. Kada je neko zaista otvoren i istinoljubiv, svako to oseća i to pomaže svakome.

 

TIFANI: Istina.

 

ADAMUS: Dakle pogledaj šta ti radiš da spaseš svet.

 

TIFANI: To je istinita priča. U redu.

 

ADAMUS: Oh! To je bila pogodba nekog drugog, ne tvoja (smeh).

 

TIFANI: Dakle istina je kada udjem u tu zaista glupu opsesivnu brigu, to je povodom starenja.

 

ADAMUS: Šta je pogrešno sa tim?

 

TIFANI: Želim da budem mlada i lepa zauvek.

 

ADAMUS: Okej, ali to nije, mislim, zašto je to... mislio sam da ćeš nam reći nešto...

 

TIFANI: Nemam ideju zašto.

 

ADAMUS: ... zaista sočno.

 

TIFANI: Ne znam zašto je to važno.

 

ADAMUS: Mislim, samo starenje?

 

TIFANI: Da!

 

ADAMUS: Dakle šta radiš povodom te stvari starenja?

 

TIFANI: Pa, pokušavam da ostanem mlada na svaki način na koji mogu.

 

ADAMUS: Kako to radiš?

 

TIFANI: Osećam se mlada.

 

ADAMUS: Kako to radiš?

 

TIFANI: Hm...

 

ADAMUS: "Ja sam mlada, ja sam mlada, ja sam mlada." (Adamus se smeje)

 

TIFANI: Vodim brigu o mojoj koži i trčim i radim jogu.

 

ADAMUS: Okej.

 

TIFANI: I igram.

 

ADAMUS: Da.

 

TIFANI: Dakle osećam se mlada. To je tako luckasto.

 

ADAMUS: Mogu li biti zaista otvoren sa tobom?

 

TIFANI: Molim te.


ADAMUS: Ne (Adamus se smeje).

 

TIFANI: Molim te.

 

ADAMUS: Ali ti zlostavljaš sebe.

 

TIFANI: Aha.

 

ADAMUS: Zašto?

 

(ona pauzira)

 

Mislim, čak i mentalno...  

 

TIFANI: Iz nekog razloga ja...

 

ADAMUS: Samo-mentalno zlostavljanje, najveća stvar.

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Ali onda ponekad radiš to na druge načine, ali zašto?! Bum! Bum! Bum! Bum!

 

TIFANI: Mislim da je to samo navika. Slažem se sa tobom, to je zlostavljajuće.

 

ADAMUS: Okej. Ali ja ću ukazati...

 

TIFANI: Barem smatram to sve smešnijim.

 

ADAMUS: Dobro. Dobro. Barem se smej tome...

 

TIFANI: Da, smejem se.

 

ADAMUS: ... pre nego što mlatneš sebe (Adamus se smeje).

 

TIFANI: Smejem se. Smejem se. I kao što sam rekla, na dan Šauda dodjem i samo sam - sve je odlično. Mislim, pogledam na sve i ja zaradjujem novac. Zabavljam se. Radim samo onaj posao koji želim da radim. Imam sve ove predivne prijatelje.

 

ADAMUS: Da.

 

TIFANI: Mislim, sve je odlično.

 

ADAMUS: I, ali šta je sa anksioznošću, blizu depresije ponekad? Odakle to dolazi? Zašto je to tu? Zašto je zlostavljanje tu?

 

TIFANI: Mislim da je to zato što moram da se bavim sa drugim ljudima (smeh, pogotovo od Linde). Da smo samo ja i moji prijatelji, onda bi bilo lako.

 

ADAMUS: Da.

 

TIFANI: Ali drugi ljudi kažu stvari i misle stvari i rade stvari, a onda ja postanem malo, ja postanem malo...

 

ADAMUS: Neću poverovati u taj odgovor, ako nemaš ništa protiv.

 

TIFANI: Okej.

 

ADAMUS: To je dobar izgovor, ali - mislim, to je delimično tačno, drugi ljudi zaista mogu uzeti tvoju energiju - ali ja vidim da su tvoji najmračniji periodi kada si sa sobom. I kao...

 

TIFANI: Okej, kako to da zaustavim?

 

ADAMUS: Dobro pitanje (ona se smeje).

 

TIFANI: Ja sam spremna.

 

ADAMUS: Oh, ti želiš da ja odgovorim!

 

TIFANI: Da.

 

ADAMUS: Ah, okej.

 

TIFANI: Da, ja želim da ti...

 

ADAMUS: Ići ću u to ubrzo, ali želim da ti uvidiš da ti, kao i mnogi drugi, napraviš taj jedan korak napred a onda maltretiraš sebe, i osećaš se kriva zato što praviš korak napred. To nema smisla. Okej? To je psihotično.

 

TIFANI: Hm.

 

ADAMUS: Dobro. Hvala ti. I hvala ti za tvoju otvorenost.

 

TIFANI: Hvala.

 

ADAMUS: Još jedan i onda Pit.

 

LINDA: Još jedan.

 

ADAMUS: Da.

 

LINDA: Okej.

 

ADAMUS: Svi mi dobijamo ovo dobro starenje. Dakle ne radi se zapravo o starenju. Postoji mnogo drugih stvari. Da.

 

SAMUEL: Da. Povodom čega ja brinem?

 

ADAMUS: Da.

 

SAMUEL: Eh. Kako ja primam i kako sam primio mnogo.

 

ADAMUS: Vrlo dobro. Odlično.

 

SAMUEL: I...

 

ADAMUS: I... hajde.

 

SAMUEL: Pa, ja sam povezan sa tim kako se to završilo, pravljenje koraka napred i nalaženje anksioznosti sa tim, a onda maltretiram sebe povodom toga.

 

ADAMUS: Da. I naposletku zapravo se radi, na neki način, o tome kako ti primaš sebe...

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: ... kao vidjenog kroz oči drugih.

 

SAMUEL: Da, da.

 

ADAMUS: Da. I kako ti to ide?

 

SAMUEL: U poslednje vreme, ne dobro.

 

ADAMUS: (smeje se) Dobro. Mislio sam. Zašto? Zašto to ne ispadne tako dobro?

 

SAMUEL: Hm...

 

ADAMUS: Ako bi morao da kažeš kako bi te drugi ljudi definisali, koje reči bi koristio?

 

SAMUEL: Kako me drugi ljudi definišu?

 

ADAMUS: Da, da.

 

SAMUEL: Nezavisan.

 

ADAMUS: Da. To je loše. "Oh, taj prokleti nezavisan tip." (smeh) Šta još?

 

SAMUEL: Inteligentan.

 

ADAMUS: "Uh! Tip koji misli da je jako pametan."

 

SAMUEL: Da, mislim, ti ismevaš proces i kako ja to koristim protiv sebe.

 

ADAMUS: Oh, apsolutno. Da.

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: I šta još?

 

SAMUEL: Zabavan.

 

ADAMUS: Zabavan. Oni to koriste kao negativno?

 

SAMUEL: Ne. Ne govorim da su to negativne stvari.

 

ADAMUS: Okej. Kako te oni opažaju, okej.

 

SAMUEL: Da. To je bilo pitanje, zar ne?

 

ADAMUS: Da li si zabavan?

 

SAMUEL: Smejem se sebi ponekad (smeh).

 

ADAMUS: Dobro.

 

SAMUEL: Da, da.

 

ADAMUS: Šta još? Ima još nešto u tome, kako ti misliš da te ljudi opažaju.

 

SAMUEL: Malo luckast možda.

 

ADAMUS: Luckast.

 

SAMUEL: Da, ili nesenzitivan.  

 

ADAMUS: Da.

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: Nesenzitivan ili možda nerealan.

 

SAMUEL: Da, da.

 

ADAMUS: Da. Nerealan. I kakvim poslom se baviš, prijatelju moj?

 

SAMUEL: Sada sam u savetovanju, prodaje, radim sa klijentima na njihovim snovima.

 

ADAMUS: Eto ga. Hvala ti.

 

SAMUEL: Znaš.

 

ADAMUS: Dakle, ali ovo je tako savršeno povezano. Dakle način na koji ti opažaš kako oni opažaju tebe je inteligentan, što bi oni zvali arogantan; zabavan, što bi oni zvali izvitoperen smisao za humor, pomalo lud. Nezavisan, što znači...

 

SAMUEL: Nije me briga.

 

ADAMUS: Da, da, da.

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: Da. To je sve povodom tebe i ničeg drugog.

 

SAMUEL: "Šta će ovaj momak uraditi za mene?" Da.

 

ADAMUS: Da, da. I evo tebe radiš vrlo kreativan posao baveći se sa snovima ljudi, što je zapravo... posao koji radiš je naposletku sasvim povodom tvojih snova.

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: Ali ti koristiš tu platformu posla koji radiš savetujući njih o njihovim potencijalnim patentima i autorskim pravima, zato što koristiš druge da opažaš sebe.

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: I možeš da vidiš tvoje sopstvene snove kroz njihove snove.

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: To je predivna postavka.

 

SAMUEL: Aha.

 

ADAMUS: Ali šta će se desiti ako prestaneš da koristiš druge da opažaš sebe?

 

SAMUEL: To je zastrašujuća misao. Nisam otišao baš daleko u tome.

 

ADAMUS: Da. Da. Okej.

 

SAMUEL: Ili jesam i to vrlo brzo postane veliko. To postane nekako izvan mog domašaja u ovom trenutku.

 

ADAMUS: Tačno, lakše je videti sebe kroz oči drugih.

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: Drugi ljudi su odlična ogledala za vas same, zato što ćete odmah videti da li oni, znate... kao da imate neki loš smrad ili da li vam se smeju. Da li su privučeni ka vama ili se udaljuju od vas? I to obezbedjuje neku vrstu merenja "Treba li ja da budem privučen meni, ili sam ja sebe uvredio?"

 

SAMUEL: Da.

 

ADAMUS: To je veoma uobičajeno. Hvala ti. Hvala ti.

 

I Pit, konačno. Da li bi dala mikrofon Pitu? Pit, tvoj odgovor na ovo. Koja je stvar zbog koje si bio najviše zabrinut? (Linda stavlja mikrofon na Pitovu praznu stolicu) Okej, hvala ti. To je bio dobar odgovor, i da li bi stavila to na tablu molim te. Dakle... (smeh, Ted piše "Ništa") Oh! Pit govori da sam možda trebao ovo da kažem naglas. Niste mogli čuti Pita? (neko kaže "Ne") Malo glasnije, Pit.

 

(kratka pauza)

 

Ne, to ne funkcioniše Pit. Pitov odgovor je da je on najviše bio zabrinut da li on to radi ispravno. To je bila njegova najveća briga. "Da li to radim ispravno?" - u očima drugih ljudi ili kako vi vidite sebe kroz druge ljude. "Da li radim to ispravno" u terminima "Kontrolišem li sebe dovoljno da održavam moje zdravlje i moje finansije?" U terminima "Da li to radim ispravno" ili takodje "Šta ja radim pogrešno? Nivo moje energije je nizak. Šta radim pogrešno?" A onda pokušavate da smislite vaš put u sve ovo, a to ne funkcioniše. To ne funkcioniše. I to je ono što Pit misli kada kaže "Živi dobro ili odlazi." To je to.

 

On je proveo, kao što su mnogi od vas proveli, ogromnu količinu vremena brinući "Da li to radim ispravno", bilo da je to duhovnost, bilo da je to vaš posao, bilo da je to vaše zdravlje, bilo da je to starenje, ili bilo šta drugo. "Da li to radim ispravno?"

 

Ne postoji ispravno. Ne postoji više, ne za vas. Postoji možda ispravno i pogrešno za ljude tamo napolju, ali vi ste došli do ove tačke i više nema ničega povodom ispravnog i pogrešnog. To je vrlo teška stvar zato što će vaš um vrištati. Vaš um će skoro insistirati, zato što je navikao na život baziran na sudjenju, ispravno i pogrešno.

 

Vi ste došli do ove tačke i to je veoma frustrirajuće. Vi želite da radite to ispravno. Vi želite da radite tako mnogo stvari ispravno. Vi želite ovu stvar nazvanu prosvetljenje ili utelovljenu realizaciju, zato što znate da je tu. Ali vi ne znate da li to radite ispravno ili ne. A onda postoji taj očajnički pokušaj ljudskog da pokušava da radi to ispravno. Ono ne može, i želim da pamtite tu poentu dok ne bude toliko realizovana unutar vas. Ono ne može. To ljudsko to ne može, uopšte.  

 

Većina ljudi provede ceo život pokušavajući da učini svoj mali ljudski život boljim. Oni se mole bogovima da imaju malo lakši život. Oni se mole Bogu, ne za prosvetljenje, ne za realizaciju, ne za jasnoću, uopšte, oni se samo mole za malo više dolara da ih potroše odlazeći kod malo više lekara. Oni se mole da ima malo više ljudi kojima se malo više svidjaju. Oni se mole za lakši život. A, dragi moji prijatelji, to se neće desiti. To se neće desiti i ja to kažem sa velikim osmehom.

 

 

Ljudski život     

 

Život je zaista iritirajući (smeh). Ljudski život je zaista iritirajući i sada se upuštam u moju tiradu "Iziritiraću mnogo ljudi".

 

Ljudski život je neljudski. Jeste. Život i ljudi su došli do tačke da su patetični. Patetični, stvarno tužno, i Pit, ako niko drugi, klima glavom i govori "Da", zato što on shvata. On je svež, on je upravo prešao preko (smeh) i on shvata da postoji sva ova priča - "Oh, mi treba da volimo život. Mi treba da volimo druge ljude". Zajebi to. Mislim stvarno zajebi to, zato što ja konstantno vidim da ljudi pokušavaju sve jače i jače i očajnije da učine mali sebični ljudski život boljim. A vi znate da to ne funkcioniše.

 

Vi ste prevazišli tu tačku govorenja: "Ja ću samo očistiti malu kutiju u kojoj živim. Pokušaću da je učinim urednijom. Učiniću mene srećnijim. Nastaviću da idem na kurseve sreće i uzimaću pilule sreće." To ne funkcioniše. Dolazi do tačke gde uvidjate da je život zaista patetičan.

 

Život treba da bude iskustvo, ali to je davno nestalo, stvarno, iz života na ovoj planeti za ljude. Život može biti zadivljujuće prelepo iskustvo, ali to je davno nestalo na ovoj planeti. Ljudi pate. Ljudi lude i to će se nastaviti. Mislim, u narednim godinama videćete to sve više i više. Oni će poludeti, zato što je život postao neljudski. Život je postao - pa, zamislite ovo.

 

Vi odete u zoološki vrt na jedan dan i mislite: "Ovo će biti veličanstveno iskustvo ići u zoološki vrt i videti razne životinje. Kupiću neke plišane životinje da ih ponesem kući i ješću hranu iz zoološkog vrta i šećernu vunu i kokice i sok i sve to." To je zabavan dan. Idete u zoološki vrt i počinjete da tumarate okolo. Odete do kuće majmuna i odete do kaveza sa lavovima i vidite slonove. Postanete toliko ulovljeni u to da zaboravite da ste u zoološkom vrtu. Zaboravite da ste došli ovde da imate iskustvo, da posetite. I ubrzo spoljašnji svet, realnost, prava realnost izbledi. Vi zaboravite. Sada ste zarobljeni u zoološkom vrtu i uskoro ste u jednom od ovih kaveza. I uskoro ste zaglavljeni. Zarobljeni ste. Uskoro vi sedite u kavezu i opažate ljude koji dolaze da se rugaju vama, da gledaju vas, i onda uskoro ričete na njih (smeh).

 

Toliko ste ulovljeni u vaš kavez u zoološkom vrtu, i ono što radite je da pokušavate da očistite kavez i molite za malo bolju hranu. Molite za malo više toplote u ovim hladnim noćima. Molite za malo više drugarstva od drugih koji su zaključani u vašem kavezu sa vama. Vi zaboravite da to nije realnost. Vi zaboravite da ovo nije pravo. Ali vi insistirate na tome. Vi radite na tome. Vi pokušavate da budete bolja životinja u kavezu u zoološkom vrtu. Vi pokušavate da budete malo pametniji od nekih drugih životinja. Vi pokušavate da sprečite starenje u zoološkom vrtu. Vi pokušavate da budete majmun koji jako dobro izgleda u zoološkom vrtu. Vi zaboravite da vi ne pripadate tu. I još gore, svi drugi oko vas su takodje zaboravili.

 

To je psihotično. Mislim, to je zaista psihotično. Prava psihoza nisu ljudi koji pokušavaju da budu nezavisni, niste vi, nisu oni koji govore "Ovo nije u redu". Oni koji su psihotični su oni koji pokušavaju da naprave njihov kavez u zoološkom vrtu malo boljim, a to niste vi.

 

Dakle, vi ste u ovoj neprilici, prijatelji moji, a neprilika je zaglavljeni ste nekako u tom srednjem mestu. Život, život na stari način, koji je bio psihotičan, jeste psihotičan. To je sada neljudski svet. Samo polira ivice - pretvarajući se da smo mi svi srećni, pretvarajući se da će život sutra biti bolji - užas. To ne funkcioniše i vi to znate. Vi ste na toj tački.

 

Vi ste na toj tački - to nije loša tačka - na tački skoro sloma. "Šta je sledeće? Gde idemo odavde u ovom ludom, psihotičnom, patetičnom svetu?"

 

Biće onih koji kažu: "Oh! Adamus priča loše o ljudima. Mi volimo ljude. Mi ćemo da radimo večeras krug molitve sa svećama i čantanjem." Vi to radite unutar vašeg kaveza. Vi to radite unutar zoološkog vrta, a on nije stvaran. I vi to možete uraditi. Osećaćete se bolje do sutra ujutru ili možda do sledećeg dana, a onda ćete biti tačno nazad gde ste bili.

 

Oni će reći: "Adamus ne voli ljude. Adamus je tako arogantan." Ne. Ja znam. Ja osećam vaš bol. Ja osećam vaše osećanje da ćete eksplodirati, osećanje da ne znate da li želite da ostanete ili želite da odete. To je najgore, kao što će vam Pit reći.

 

Živi dobro ili odlazi, inače ćete izludeti sebe. Ne samo mentalno ljudski-ludo, to će naposletku otići, nego duša-ludo. Mislim duboko ludo. Vi to ne želite, kao ono što ja volim da zovem Crveni Lav ludo, i uopšte nema potrebe za tim.

 

Ovaj svet je psihotičan. Ja ne govorim loše o ljudskim bićima, ljudima. Ljudi su u redu, ali oni veruju u sve ove stvari. Oni veruju u ljubav. Oni pričaju o ljubavi, a ono što ja vidim u mnogima je oskudnost. Oni pričaju o milosrdju, a ono što ja vidim u mnogima je krivica. Oni pričaju o sreći, a sve što ja vidim je šargarepa ispred konja koja ih provlači kroz još jedan dan. Oni pričaju o njihovim religijama i njihovim bogovima, ali sve što ja vidim je kontrola. Oni pričaju o napretku, a sve što ja vidim je odvraćanje pažnje. Oni pričaju o radjenju ispravne stvari za dobro svih, a sve što ja vidim je da oni pokušavaju da dobiju više za sebe.

 

Jesam li ja ciničan povodom ljudi? Ne, ja volim ljude. Ja jesam, bio sam čovek. Ja kažem "Ja jesam, bio sam", zato što sam bio tu i još uvek jesam. Još uvek sam povezan sa tim. Još uvek sijam moju ljudskost tamo gde odem, ali ja sam takodje izašao iz zoološkog vrta. Trebalo je 100000 godina. Jesam li vam ikad ispričao tu priču? (smeh, neko kaže "Nismo čuli o tome" i "Ispričaj") Ispričaj, molim te. Jednog dana film, film koji je Dejvid uvek želeo da uradi. Film "Saint-Germain i njegov 100000-godišnji Kristal". Ah, to bi bio odličan film. I ko će glumiti u njemu? Neko - Koldra kaže Robert Dauni, Junior. Da.

 

Dakle 100000 godina sedenja u kristalu. To je film. A onda jednog dana "Oh, ja sam sebe uveo ovde, ja mogu sebe izvesti." I to je film. Traje pet minuta. Znate, to je to! (Adamus se smeje)

 

Da, malo sam sada ciničan povodom čovečanstva, zato što je postalo toliko zaglavljeno. Komunikacije su na jedan način pomogle sa ljudskom slobodom i nezavisnošću, ali znate šta se dogodilo? Sa svom odličnom tehnologijom, komunikacijama, globalnom povezanošću i svim ostalim, ljudi su uživali u kratkom momentu u malo više slobode, a onda su uzeli baš tu tehnologiju i te komunikacije i sve drugo i još dublje uronili u njihov kavez u zoološkom vrtu. Oni koriste baš tu stvar koja bi mogla obezbediti oslobodjenje i više slobode za ovaj svet, i sada to koriste za još više psihoze, da postanu zaglavljeni.

 

Vi ste na smešnom mestu - ha ha ha - smešno, vi ste usred toga. Vi imate to povlačenje gravitacije na vas svaki dan i svaki momenat, a ipak vi znate da to nije pravo. Vi znate da postoji nešto više. Vi ste interesantni jer, ma koliko su stvari bile teške, vi još uvek želite više. I vi ćete insistirati na tome, zbog čega vas volim. Vi ćete insistirati na tome dok ne izadjete iz toga, dok ne išetate iz kaveza i zoološkog vrta i vi možete da se smejete tome.

 

A onda, čim se to dogodi, prijatelji moji, stvari o kojima ste ovde brinuli, čim odete izvan, izadjete iz zoološkog vrta, stojite izvan kapije i smejete se tome, vi uvidjate da je to samo bilo iskustvo; izadjete i onda na toj tački, onda možete da se vratite unutra u bilo koje vreme i nikad više nećete postati zaglavljeni. Nikad više nećete postati uvučeni u to gravitacijom zoološkog vrta i kavezom i svim drugim. Nikad.

 

Tada, draga moja, starenje staje, na neki način, zato što ste bezvremeni na toj tački. Ali vi ne možete smisliti vaš put kroz to sa patetične - žao mi je - patetične ljudske tačke gledišta, sebičnog ljudskog. Vi ne možete prevazići vaše zdravstvene ili finansijske probleme unutar njih. Ne možete, i to je moja današnja poenta.  

 

Rekao sam to pre, ako ste se uključili da pokušate da dobijete nešto novo. Nastaviću to da govorim na razne načine dok ne dobijete to veliko "aha".

 

Zdravstveni problemi, fokus na zdravlje je psihotičan sam po sebi - neurotičan, oba - i uopšte nema nikakvog okrivljavanja u tome. I vi to nećete popraviti. To će postati gore. To će postati gore, kao i sve druge stvari, zato što nastavljate da uranjate sve dublje i dublje. Gravitacija vas je uhvatila za noge i uvlači vas dole.

 

Vi nećete stići tamo kroz vašu ljudskost. Dakle čim to uvidite, čim budete spremni da pustite, čim uvidite da je ovo jedan ogroman ludi svet i vi se nećete uklopiti, vi nećete zaustaviti vaše starenje, ili zaustaviti vaše zdravstvene probleme, ili zaustaviti bilo koju od ovih drugih stvari iz unutrašnjosti kaveza u zoološkom vrtu. Prosto nećete. Čim to uvidite, onda se sve ove stvari iznenada same raščišćavaju. Ne zato što vi radite na vašem zdravlju, ili zato što vi radite na vašem starenju, ili vašem novcu, ili bilo čemu drugom, nego zato što ste otišli izvan. Išetali ste izvan svega toga.

 

Onda se one balansiraju. Onda vi više nikad ne brinete o zdravlju, ili ako brinete, radite to na zabavan način. Na način gde je to sada samo igra, ali onda se umorite od igre i predjete na nešto drugo.

 

Ja sam sada uznemiren zbog sveta, zato što ja znam šta on može biti. Ja znam kakvo iskustvo to može biti. Ja sam uznemiren zato što vidim da gravitacija, vidim da masovna svest vuče ljude sve dublje i dublje i dublje unutra. I šta oni rade? Oni uzimaju pilule. Oni idu na sve vrste terapija. Oni ubijaju jedni druge. Oni ratuju. Ovo je planeta koja nastavlja da bude u ratu. Oni su lopovi. Oni su pljačkaši. Oni su ratnici. I znam da neki od vas već pišu e-mailove - "Adamus govori sve ove loše stvari o ljudima." Da li ja lažem? Da li ja to izmišljam? (publika govori "Ne") Ne mislim tako. Mislim da je psihotično pretvarati se da to nije tu. A poenta je da to postaje gušće.

 

Ali vi prijatelji moji, vi ste na smešnom, čudnom, neobičnom, neudobnom mestu. Vi ste u svetu i vi niste u njemu. Vi pokušavate da učinite vaš ljudski život boljim iz vaše ljudskosti. Ja o tome naročito pričam u Kihaku, sebično ljudsko koje pokušava da popravi stvari, pokušava da učini stvari boljima. Vi samo malko sredjujete vaš kavez u zoološkom vrtu. To je sve. Dakle šta da radite? Šta da radite? Hm.

 

Treba da razumete, prvo - da razumete um i telo; da razumete svest, o kojoj smo tako često pričali - a onda da poludite, i to je mesto na kom smo sada.

 

Ludo je nešto što je definisano da znači biti izvan norme. Dakle ludo je okej. Psihotično je definisano... da znači da psihotična osoba više nema orijentaciju ili uzemljenje ili vezu sa realnošću. Ali kada se definicija psihotičnog piše iz unutrašnjosti zoološkog vrta od strane jednog od zatvorenika koji koristi zoološki vrt kao definiciju bivanja uzemljenim, tu je nešto pogrešno. I to je razlog što govorim ovo - ljudi su psihotični i oni su neljudski, ne-ljudski.

 

Ljudskost, osnovna ljudskost je zadivljujuća. Ali biti u ljudskosti je namenjeno da bude iskustvo. To nije kazna. To je namenjeno da bude iskustvo. To je sve. To nije namenjeno da bude konačna stvar. Vi nikad ne možete, nikad, nikad, nikad, nikad usavršiti vašu ljudskost. To nije namenjeno da bude usavršeno. To je samo namenjeno da bude iskustvo, a svi zatvorenici u zoološkom vrtu pokušavaju to da usavrše.

 

 

Fantazija


Šta da radimo? Idemo u nešto vrlo jednostavno. Postoji mnogo raznih načina da definišemo ovo. Držaću to jednostavnim koliko god je moguće, zato što se naposletku radi o tome da budete sposobni da idete izvan uma. To se zove fantazija. Fantazija. Ja to tako volim da zovem. 

 

Fantazija znači ne morati razmišljati o tome, ne praviti logiku od toga. Kada pomislite na fantaziju, postoji izvesna količina sreće. "Oh! Fantazija, svet fantazije!" A onda će vam oni reći "To je sve fantazija." Ko je ovde lud? Oni koji veruju u neljudsku svest života? Ili oni koji govore "Ne više. Ne više."

 

Fantazija - prosta, čista fantazija. Vi iskusite mnogo toga kada sanjate. Sanjanje je interesantno stanje bića, zato što snovi ne potiču iz mesta vremena i prostora. Snovi nemaju redovnu gravitaciju koju vaš ljudski život ima, normalno povlačenje koje vaš ljudski život ima.

 

Kada sanjate, pogotovo oni od vas koji pamte snove, vi uvidjate "Moj um, moj ljudski um to nije mogao izmisliti." Odakle to dolazi? Zato što um to nije mogao izmisliti. Snovi su nekako polu fantazija, ali um to interpertira na njegovim nivoima koje on može razumeti, njegovim simbolima koje on može razumeti. Ali kada sanjate, vi puštate. Ne potpuno, ali donekle.

 

Dakle na neki način sanjanje je kao fantazija, ali postoji još veća fantazija, veće otpuštanje i to je ono što bih voleo da uradimo danas. Imaćemo spremnu muziku za momenat.

 

Fantazije su interesantne. Deca ih vole zato što su deca još uvek prilično... oh, nekad su deca ostajala otvorena do njihove osme, devete godine; sada, do druge ili treće. Oni postaju pretvoreni u zoološki vrt. Oni postaju veoma mentalni. Oni postaju veoma programirani.

 

Evo vas, sigurno ne više mala deca, idete u fantaziju. A um će vam reći, kada dopustite sebi da ovo uradite "Oh, ja ovo izmišljam" ili "Ovo je samo fantazija" ili "Ja nemam nikakvu kontrolu" ili "Ovo neće napraviti razliku u mom životu". Uopšte nije istina.

 

Fantazija ide izvan logike, ide izvan konvencionalnih kontrola uma. Fantazija nisu stvari koje su izmišljene. Vi ne možete ništa izmisliti, zato što je sve čega ste svesni pravo. Sve čega ste svesni. Vi ne možete nešto izmisliti. Ne možete. Vi možete mentalno voditi i usmeriti vaše misli i to, ali sve što dodje nije izmišljeno. To je vrlo, vrlo pravo.

 

Dakle, toliko dugo postojalo je pitanje "Kako da odemo izvan? Kako da odšetamo?" Počećemo sa fantazijom.

 

Sada, ovde će biti izazov - pustićemo neku muziku za momenat - vaš um će brbljati i to je okej. Ne pokušavajte da ga zaustavite. Pitaćete se da li to radite ispravno. Vi to ne možete uraditi pogrešno. Mogli biste se pitati da li ste dobri u fantaziranju. Ne postoji dobro ili loše. Pitaćete se o vašoj sopstvenoj definiciji fantazije. Ne postoji nijedna. Fantazija samo znači otići izvan. Mi ne eliminišemo um ili redovne misli. Mi samo imamo iskustvo odlaska izvan. Tako iskustveno da ne želim da pokušavate da silite bilo šta. Ništa. To će biti neudoban osećaj.

 

Radićemo sa fantazijom. Radićemo sa ovom otvorenošću i vi ćete se osećati ludi. Baš kao što sam rekao pre, sveto i zastrašujuće je veoma blisko povezano. Osećaćete se neudobno. Osećaćete "Oh, ovo nije za mene. Ovo je dečija igra. Mi ovo izmišljamo." Želim da uzmete dubok udah. Želim da stanete na momenat. Koja druga vrata imate? Koja druga vrata imate da odete izvan veoma ograničenog sveta i sada pretvorenog u neljudski svet? Koja druga vrata imate da odete izvan?

 

Fantazija je tačno ovde. Ona je dostupna. I to je taj prolaz, taj prolaz iz zoološkog vrta. To će vam uzrokovati da se pitate "Šta će se dogoditi? Na neki način, bilo je sigurnije u zoološkom vrtu, zato što su sve životinje bile u kavezima. Šta će se desiti napolju?" Daću vam mali nagoveštaj. Vi ste tu bili pre. To je zapravo vaš pravi dom tamo napolju, ne u zoološkom vrtu. To zapravo nije nepoznat svet. Samo nije baš bio svestan u poslednje vreme; u poslednje vreme znači poslednjih 5 miliona godina (smeh). Samo niste bili zaista bliski sa njim.

 

Dakle uzmite dobar dubok udah. Smanjimo svetla. Fantazija. Pojačajte grejanje za jedan stepen. Mi danas smrzavamo naše učesnike ovde. Prouzrokovaćemo im da odu pre njihovog dobrog vremena.

 

Uzmite dobar dubok udah i opustite se. Da, obucite jakne. Okej. Pojačali smo grejanje? Džo? Ugasi klimu sasvim. Mi ne volimo buku. Okej. Mora vam biti udobno da biste mogli biti u fantaziji.

 

I uzgred, nekoliko vas, nisam rekao seksualna fantazija. Samo sam rekao fantazija (smeh). Bože! Uvek ima par njih, uvek par. Izvini Sart.

 

SART: Da!

 

ADAMUS: Izvini (Adamus se smeje).

 

 

U fantaziju   

 

Uzmite dobar dubok udah i pustite muziku i samo se opustite. Opustite se.

 

Znate, postoji svet napolju - uvek je bio tamo...

 

(muzika počinje)

 

... koji je izvan samo misli, koji je izvan rutina i briga života. Postoji, što bi oni zvali, fantazija, ali to je zapravo realnost. Volim da kažem fantazija zato što vam to daje dozvolu da izadjete iz uma. I vama možda fantazija znači jednorozi i vilenjaci, patuljci. To je deo toga. Oni su pravi. Oni su zapravo veoma, veoma pravi.

 

Fantazija može biti naučna fantazija, kao naučna fantastika. Naučna fantazija kada pričamo o VremeProstoru koje se kreće kroz vas. Većina ljudi bi rekla "To je fantazija. To je sve izmišljotina", ali nije. I stvar koju volim je što vi znate, intuitivno znate, da je to pravo.

 

Fantazija je mesto gde možete ekspandirati sebe. Ne sebe koje znači samo više ljudskog ja, nego vaše Ja Jesam Sopstvo. Da li uvidjate koliko je vašoj Ja Jesam svesti bilo teško da bude zaključana u tom kavezu u zoološkom vrtu toliko dugo? Nije to više mogla tolerisati. Prosto nije mogla. I sve što vas muči, sva ta iritacija, svo to nestrpljenje i agonija, to je bila dobra stvar. To je bila dobra stvar, verovali ili ne - svi zdravstveni problemi i novčani problemi i sve drugo - zato što vas je to sprečavalo da uranjate dublje u taj mali smrdljivi kavez u zoološkom vrtu.

 

To ste bili Vi. To je bilo Ja Jesam koje govori "Ovo nije u redu. Ovo nije u redu. Postoji više."

 

To vas je sprečavalo da idete u sve više života i života ograničenja, masovne svesti, da budete životinja u kavezu, da budete u ne-ljudskom svetu. Na neki način, sve to je bio blagoslov. Postoje drugi koji su toliko uspavani, toliko zadovoljni sa njihovim kavezom, ali ne vi. Vi kažete "Postoji više. Mora postojati više." I postoji.

 

Ne možete stići tamo smišljanjem svog puta tamo. Ne možete stići tamo iznutra. Dakle vi konačno dolazite do tačke gde samo dopuštate. Dolazite do tačke fantazije.

 

Već mogu čuti reči, ljude izvan Šaumbri, Grimiznog Kruga, oni govore "Oh, pogledaj ih. Fantazija. Oni će izmišljati stvari." Ne. Ne. Samo se vraćate sebi. Samo se vraćate sebi.

 

Vidite, zato što u ovoj fantaziji mi ne uvlačimo ništa drugo. Mi ne unosimo spoljašnje sile i svete kristale i arhandjele i ništa od toga. Ovo je samo povodom vas, vraćanje sebi.

 

Vi ste otišli tragajući i ono što ste našli bilo je vaše Sopstvo.

 

Vi ste otišli u dugu potragu pokušavajući da nadjete odgovore na značenje života, odgovore o kreaciji, odgovore na probleme, i ono što ste našli bilo je vaše Sopstvo. Ne sebično ljudsko ja, to malo ljudsko ja koje misli da treba da hoda kroz zidove. Ne. Malo ljudsko ja koje misli da će se teleportovati na drugu stranu sveta sa svojim telom i umom. Ne. Ne. Malo ljudsko ja koje želi da protrlja ruke i kaže neke magične reči i iznenada će se pojaviti zlato. Ne. To je samo poliranje rešetaka zoološkog vrta i kaveza. Ne.

 

Ono što je napolju, ono što se nalazi izvan, ono što je u fantaziji - što znači samo više, ne više istog, nego više; ono što se nalazi napolju nije samo pospremljeno ljudsko, ljudsko koje ne stari, ili ljudsko koje se nikad ne razboli. Ne. Ono što se nalazi napolju ste Vi izvan ljudskosti. Vi ćete još uvek biti ljudsko. To je "i". Ali ono što se nalazi ovde napolju je mesto gde vi ne morate da mislite. Gde više ne morate da mislite.

 

Sada, neki ljudi bi bili veoma uplašeni od toga. Ali vi dolazite ovde u fantaziju i uvidjate da ne morate da mislite i planirate i radite tako teško i naprežete se i koristite moć.

 

Ovde napolju to samo jeste. Ne postoje nikakve borbe. Ne postoje nikakve bitke. Ne postoje nikakve zagonetke. Ne postoje nikakve tajne. Ne postoji nikakva kompleksnost uma.

 

Napolju izvan, na ovom mestu fantazije, vi uvidjate da ne postoji ispravno ili pogrešno radjenje stvari. Postoji iskustvo, naravno. Ali ne postoji radjenje toga ispravno ili pogrešno.

 

Ovde napolju nema tela o kom brinete, nema fizičkog tela o kom brinete.

 

Ovde napolju je tako kreativno, tako briljantno kreativno da šta god dolazi iz vašeg srca, to se onda ostvaruje. To je kreativnost - svest koja sija na ekran bana, pozivajući sve energije da biste mogli iskusiti Sebe.

 

Vi nećete tu stići smišljanjem vašeg puta, otkrivanjem nekih velikih tajni ili misterija ili bilo čim ostalim. Radi se samo o fantaziji.

 

Bićete izazvani sa mislima - "Pa, da li ja ovo samo izmišljam? Da li je ovo samo odvraćanje ili odvlačenje pažnje? Da li ovo zaista išta radi?"

 

To je totalno do vas. Moj posao je samo da vam pokažem ta vrata, da vam pokažem da postoji sasvim drugi svet, sasvim druga svest, sasvim drugi način bivanja. A sve što vi treba da uradite je da dozvolite sebi da to iskusite. Fantazija.

 

Ljudsko će reći "Pa, šta to znači? Kako to da uradim?" Ššš! Fantazija.

 

(pauza)

 

Morao sam da provedem malo vremena razmatrajući koja je najbolja reč, koja su to vrata. Onda sam osetio sve vas i osetio Šaumbre širom sveta i to je bila jedna zajednička reč; reč koja vam izmamljuje osmeh, reč koja vas, na neki način, vraća u mnogo memorija iz detinjstva. Oh! Neke divne fantazije koje ste imali kao dete, a one su bile prave.

 

Pretpostavljam da bi se moglo reći da stvari prave pun krug. Fantazija iz detinjstva, otvorenost - kao dete vi niste premišljali o svemu, niste imali agoniju nad svim; samo ste otišli i iskusili to - i vraćamo se nazad, ali na drugačiji način.

 

Dakle dolazimo do tačke ovde, govoreći, da li ćete biti voljni da date sebi dozvolu da budete u svetu fantazije? To ne znači otarasiti se starog sveta. Vi ćete još uvek imati vaše ljudske stvari, ali da li dajete sebi dozvolu? Oh! Neki od vas sada misle tako jako.

 

Da li ćete dati sebi dozvolu da takodje budete izvan zoološkog vrta, da takodje budete u fantaziji?

 

Vi kažete "Pa, šta će to uraditi? Šta će to uraditi mojim mislima? Šta će drugi misliti o meni? Da li će to uticati na moje zdravlje? Da li ću postati zaglavljen tamo? Hoću li toliko mnogo voleti taj svet fantazije da se neću vratiti? Da li ću biti u zabludi? Da li ću pasti sa litice u mojim malim fantazijama?"

 

Prijatelji moji, alternativa je da se samo vratite u zoološki vrt, da zatvore kapiju za vama, da udjete u vaš mali kavez - taj truli mali kavez - da vam svaki dan bace neke komadiće hrane, da zaključaju vrata. To je alterntiva. Ne mislim da je iko od vas spreman za to; inače ne biste bili ovde.

 

Fantazija je dopuštanje, ali dopuštanje izvan ograničenja tog ograničenog ljudskog.

 

(pauza)

 

Vi ste postali toliko dobri u ovoj igri življenja u zoološkom vrtu, toliko dobri u tome. Dakle sada ćete biti izazvani sa odlaskom u ovu fantaziju. Malko izazvani. Šta da radite? Vi ćete probati da radite oba. Ne na "i" način, nego ćete voleti da budete u fantaziji s vremena na vreme, a onda ćete postati uvučeni pravo nazad u kavez. Predivna stvar povodom Šaumbra fantazije, povodom ovih vrata je, čim vi zaista dozvolite sebi da to iskusite, vi ćete uvideti koliko je to oslobadjajuće.

 

Vi ćete uvideti da su pravi psihotičari oni koji žive u zoološkom vrtu i nikad ne pokušavaju da pobegnu. To je psihotično.

 

Dakle ovo bi bilo odlično vreme i mesto, ako tako izaberete, da date sebi dozvolu da budete u fantaziji, kao i u redovnom svetu, ali da takodje imate fantaziju izvan. I predivna stvar povodom toga je da vi ne morate ništa da radite. To dolazi vama.

 

Sećate li se o čemu smo pričali prošlog meseca? To dolazi vama.

 

Vi ne morate da sedite i radite na tome. To dolazi vama.

 

Dakle, da li ste spremni?

 

Uzmite dobar dubok udah, dobar dubok udah.

 

Dobar dubok udah. Oh!

 

Želim specijalno da se zahvalim Pitu što je bio ovde. On kaže da će se vraćati na Šaude - vi ne morate da mu čuvate mesto, on će lebdeti - da mu se specijalno zahvalim i zbog rada koji će on obavljati pomažući, asistirajući, bivajući tu.

 

Jedan od najvećih izazova u celoj ovoj stvari je ta gravitacija, to usisavanje koje je stvoreno, koje vas drži unutra, a ipak želja da izadjete, a onda ulovljeni u sredini, osećajući se kao da ludite. Ne ludite. Uopšte ne, apsolutno ne.

 

Dakle uzmite dobar dubok udah, Šaumbre. Osetite energije dana.Uuuf! I, sa tim, hajde da kažemo ove poslednje reči zajedno. Kao i uvek...

 

ADAMUS I PUBLIKA: Sve je dobro u svoj kreaciji.

 

ADAMUS: Hvala vam. Hvala vam. (aplauz publike)