MATERIJALI GRIMIZNOG KRUGA
Serija “Hodaj - Život bez moći” 
ŠAUD 2 – Prezentuje ADAMUS, kanališe Džefri Hopi
Prezentovano u Grimiznom Krugu
03.10. 2015.
www.crimsoncircle.com

Ja Jesam ko Ja Jesam, Kapetan Adamus dobrog broda HMS Suvereniteta.

 

Ah! Drage Šaumbre, drage Šaumbre, pozdravi, pozdravi, pozdravi. Danas ovde imamo posadu koja dobro izgleda! (Većina članova publike je obučena u piratske kostime.) Ne mirišete tako dobro (Adamus priča kao pirat), ali lepo izgledate, obučeni za naše putovanje u nove zemlje, nove teritorije. Hm.

 

Uzmite dobar dubok udah, i da, devojče, sada sam spreman za kafu (smeh).

 

SANDRA: Gde?!

 

ADAMUS: Pa, voleo bih da je daš meni, devojče!

 

EDIT: O, brate!

 

ADAMUS: Da. I ako bi...

 

SANDRA: Ja sam devojče?

 

ADAMUS: Morate biti malo teatralni - "Je, devojče! Gde je moja kafa? Arg!"

 

SANDRA: Biću devojče.

 

ADAMUS: Je! Arg! (uzima gutlja) Arrrg! (smeh) Ukusna je koliko i poslednja.

 

Dakle da li biste učinili uslugu mojim ušima sa dobrim piratskim "Aarrg", hoćete li?

 

ADAMUS I PUBLIKA: Aarrrg!!

 

ADAMUS: To ne zvuči kao da ste spremni da zaplovite u nove neistražene teritorije. Da li biste učinili uslugu mom drugom uvetu sa dobrim "Aarrg?!"

 

ADAMUS I PUBLIKA: (glasnije) Aarrrg!!!

 

ADAMUS: Ah! To je ono što sam hteo da čujem. Želeo sam da znam da zaplovljavam sa dobrim Argonautima. (smeh) Sa Argonautima, da. Čuli ste za astronaute, oni idu na mesec. Argonauti idu gde god žele. Aarrrg! Aarrg! (smeh)

 

Dakle Šaumbre, uzmite dobar dubok udah na ovaj dan, jer idemo na neka mesta. Mi smo u Hodaj Seriji. Verovatno nije adekvatno nazvana; trebala bi da bude Leti, Vini se, da, sa gomilom Argonauta.

 

Dakle, šta imamo spremno za danas? Šta je spremno za nas? Putovanje. Promena. Pomak, nešto što ste verovatno osećali nekoliko dana, definitivno danas - "Nešto je drugačije, nešto se menja" - i apsolutno ste u pravu. Sledite vašu intuiciju. Sledite vašu spoznaju. Ne pokušavajte da blokirate u umu kada se telo i um osećaju malo čudno. Nemojte to blokirati. Pozovite to, utelovite to, budite to, zato što promene dolaze. Znatne promene.    

 

I zbog toga ste ovde. To je tačno razlog što ste ovde. Pioniri svesti, pirati, duhovni pirati koji idu na nova mesta na kojima je bila nekolicina, ako iko ikad.

 

Trebaće mi ovde tabla za pisanje, molim. Nemojte ustajati svi odjednom (Adamus se smeje jer se niko ne pomera) Da probam ponovo. Trebaće mi ovde tabla za pisanje. Da. Vidi kako trče.

 

Dakle želim da uradim, pre nego što zaplovimo na naše putovanje danas, želim da uradim kratak pregled, vrlo kratak pregled. Čuli ste to mnogo puta pre, ali to je važno vratiti u svesnost, vratiti u svest.

 

Kako se osećaš, draga moja?

 

LINDA: Uzbudjeno.

 

ADAMUS: Zdravo. Zdravo i tebi, ali kako se osećaš?

 

LINDA: Fino.

 

ADAMUS: Fino.

 

LINDA: Ja sam uzbudjena zbog takmičenja sa piratima.

 

ADAMUS: Ah, da. Da.

 

LINDA: Da, da, totalno odvraćanje pažnje i predivno.   

 

ADAMUS: Dobro.

 

 

Kratak pregled

 

Svest je sve. Sve. Tačka. Bez "ako", "i" ili "ali" povodom toga. Svest je početak i kraj. Sve počinje sa svešću. Flomaster? Dobro. I kao što ste me videli da crtam mnogo, mnogo puta, ovaj krug sa tačkom u centru predstavlja svest. Znam da ste ovo čuli, ali vi težite da to zaboravite.

 

To je "Ja Postojim". I ne "Ja Postojim sa bilo čim oko mene". U istinskom "Ja Postojim" ne postoji ništa. Ne postoji čak ni crno. To čak nije ni samo mrak. To nije samo tišina. To je ništa.

 

Nema andjela. Nema mene. Nema prošlosti. Nema budućnosti. Postojite samo vi - "Ja Postojim". Kada dodjete u to stanje, kada to zaista, zaista iskusite, sve što je toliko ljudsko, sve što je toliko trivijalno odlazi, zato što uvidjate da ste uvek postojali, uvek, i uvek hoćete.

 

Vi ćete promeniti prirodu vaših izražavanja i vaših opažanja. Vi ćete promeniti vaša iskustva. Vi ćete promeniti spoznaju Ja Jesam. Ali "Ja Postojim" će uvek, uvek postojati. Ovo je jezgro. I ovaj jednostavan krug sa tačkom u sredini, prijatelji moji, promeniće pravac ljudske istorije u ne tako dalekoj budućnosti. Ovaj jednostavan mali simbol promeniće stvari za vašeg života.

 

 

Predstojeće promene

 

Sada postoji vrlo malo, ako išta, poznato o svesti i njenom odnosu sa životom samim po sebi. Naučnici ne uzimaju u obzir svest kada rade njihove eksperimente, kada iznose njihove teorije. Postoji nekolicina koji su načeli ovu temu svesti.

 

U nekom stepenu, oni koji su u, što biste vi zvali, Nju Ejdžu ili duhovnosti ušli su površno u to. Ali u većem stepenu, oni to tretiraju sa istim nivoom makia sa kojim tretiraju i sve drugo - njihove duhovne vodiče, njihove rituale i sve drugo. Ali ovaj jednostavan mali simbol će na svoj način promeniti način iskustava čovečanstva i promeniće ga za vašeg života.

 

Poznati fizičar je ne tako davno rekao da "Svest nema mesto u nauci i treba da bude stavljena na isto mesto sa zmajevima i vilama i jednorozima." I on je u pravu. On je apsolutno u pravu, zato što nauka razume stvari koje su linearne i koje se mogu ponoviti. Nauka razume svoje formule. Nauka je svoj sopstveni oblik ograničene svesti.

 

Sada, ja se ne protivim nauci. Ja sam proveo mnoge, mnoge godine u prošlim životima podržavajući nauku u vreme kada je postojala ogromna količina sujeverja, ogromna količina kontrole od strane religioznih organizacija koje su se opirale osnovnoj nauci. Dakle, kroz organizaciju nazvanu Iluminati, koja je bila grupa naučnika i filozofa i matematičara, mi, oni su doneli na ovu planetu razumevanje onoga što će naposletku postati naučni metod koji koristi činjenice kao osnovu, kao deo odredjivanja trenutne prirode realnosti. Ali nauka, kao i mnoga druga ljudska nastojanja, postala je ulovljena u svoje sopstvene igre moći, postala je ulovljena u svoja sopstvena ograničenja, postala je vrlo zatvorena, vrlo limitirana i ograničena. I ona sada gleda na prirodu realnosti jedino kroz oči, ili kroz perspektivu svoje nauke, kada tamo napolju postoji toliko mnogo više.

 

Postoje jednorozi, prijatelji moji. Možda ne trče ulicama vaših gradova ili vaših sela. Postoje zmajevi i oni su unutar svakoga od vas i takodje spolja. Postoje vile. Postoje deve i elementali prirode koji igraju toliko važnu ulogu u prirodi, u životnoj sili ove planete. Oni su pravi, možda nisu odredivi od strane nauke, zato što nauka koristi vrlo kratkovido gledište na stvari. Oni gledaju jedino na linearnu perspektivu.

 

Dakle ovaj fizičar je bio apsolutno u pravu u njegovom zapažanju da svest ne spada u nauku. Ali ona je vrlo prava i vrlo važna i nauka će uskoro početi da je unosi u svoj domen, počeće da uzima u obzir svest kao faktor.

 

To će ih zbuniti, zato što svest uopšte ne može biti merena. Nema energije u svesti, kao što znate iz naših diskusija. To će ih zbuniti zato što svest ne može biti vidjena. Ona ne može biti kontrolisana i rezultati nove svesti su često nepredvidivi. Oni ne slede iste staze kao linearna nauka, kao trenutna nauka.

 

Drugim rečima, kao što znate iz naših diskusija o Novoj Energiji, Nova Energija nije kao Stara Energija. Nije svaki put ista kada se primeni na neku situaciju. Menja se svaki put kada se primeni na neku situaciju. Sa trenutnom svešću i naukom, ako primenite neku formulu na nešto, onda bi to važilo opet i opet i opet dok ne unesete druge faktore. Sa Novom Energijom to nije tako. Ona će se promeniti svaki put kada se koristi.

 

Dakle nauka ne gleda na to. To će zbuniti nauku. Ali, prijatelji moji, svako od vas već ima spoznaju o svesti. I u sledećih nekoliko godina pogotovo biće znatnih, znatnih prodora u nauci, u tehnologiji i u fizici. Znatnih prodora, prodora u meri koju ova planeta nije videla u hiljadu i više godina, prodora koji su slični otkriću da Zemlja nije ravna. Da li shvatate da postoje neki ljudi koji još uvek veruju u to, da je Zemlja ravna? Oh, oni donose njihovu prošlost u Sada. Oni žele da nastave to da veruju. I, na neki način, ako razumete dinamike svesti, uvidećete da je za njih to istina.

 

Svet je ravan, i dakle, sve što oni vide potvrdiće ravnu Zemlju. Možete im dati slike snimljene iz svemira, od stane astronauta ne Argonauta, i one pokazuju okrugao disk, i oni će i dalje insistirati da je to ravno. Oni će insistirati da je disk okrenut ovako (dlan okrenut ka publici) umesto da je okrenut ovako (dlan okrenut nagore).

 

Ali vi ćete videti promene tokom ovih godina, nekoliko sledećih godina - prvo, kao ono što se smatra bizarnim teorijama, a onda će to postajati sve više i više i više prihvatljivo u glavnom toku fizike i nauke - to će promeniti perpcepciju na ovoj planeti i naposletku će promeniti način na koji ova planeta funkcioniše, promeniće sisteme uverenja, promeniće celokupan način na koji se planeta energetizuje.

 

To iznosi važnu poentu koju ćemo diskutovati pre nego što odemo na naše putovanje. Promene koje dolaze su ono što biste zvali kvantne ili magične, ali ne zapravo. To samo um... (veliki ukrasni pauk počinje da silazi sa plafona; Adamus i publika se smeju). Predivno odvraćanje pažnje. Oh, mali gutljaj kafe? (prinosi pauku kafu) Sklanjaj svoju šapu odatle! Da. Da. Ja imam prijatelje u svim ravnima. Hvala ti (pauku) bilo je lepo videti te opet. Da. Da. Idi pleti mrežu negde drugo. Hvala ti.

 

Gde sam stao, u mojoj dugoj disertaciji o promenama koje dolaze na ovu planetu, i pitanje koje imam - veoma prikladno je povezano sa muzičkim videom koji ste upravo gledali (Sloboda od Farela Vilijamsa) - da li je planeta spremna za to? Da li je planeta spremna za kvantni pomak u fizici, pomak koji će razneti tako mnogo teorija koje su sada tu?

 

Ove teorije i prakse nauke, pa, one nude - ili su nudile - neku perspektivu realnosti. Ali oni koji su ih kreirali, oni koji su nastavili rad na njima, istraživali ih, su mnogo investirali u njih. I nisu samo institucije, fizičari i naučnici i laboratorije i univerziteti deo ovoga, nego to onda dospe u industrijske proizvode i robu; to dospe u sisteme uverenja, od bilo koje vrste religiozne ili duhovne grupe. Postoji ogromno investiranje u način na koji su stvari sada i ogroman otpor, zapravo, bilo kakvoj pravoj promeni. 

 

Promena je jedna od onih zabavnih stvari jer ljudi uvek žele promenu, ali zapravo ne žele promenu. Oni žele malo postepeno poboljšanje u njihovom životu. Ali s obzirom na mogućnost za ogromnu promenu, ja ne znam da li su oni zaista spremni za to. Ja ne znam da li će ova planeta biti sposobna da apsorbuje ili izdrži šok od neke nove fizike koja je trenutno u pripremi. Ja ne znam da li će to prouzrokovati znatno podizanje i evoluciju u svesti, ili će to prouzrokovati ratove, borbe, ogromna neslaganja. Neslaganja na svakom nivou - akademskim nivoima, korporativnim nivoima, kulturnim, zemljama, svemu. Ja ne znam da li je planeta uistinu spremna. Ali to se dogadja. To će se dogoditi u svakom slučaju.

 

Biće vrlo interesantno videti kako ljudi odgovaraju i reaguju. Biće interesantno videti da li oni koji su investirali u trenutnu ograničenu nauku, kao i sve drugo, mogu dopustiti ovom novom načinu da postoji.

 

Mogu vam reći odmah da će fizika koja će izaći - prvo kao teorije, a onda kasnije kao više prihvaćena misao - protresti religije na ovoj planeti. Religije, one se nisu promenile hiljade godina i one drže veliku moć nad ljudima. Religije koje zaista ne, žao mi je, ali one zaista ne podučavaju ništa o istinskom Duhu i Sopstvu, duši. Dakle to će prouzrokovati mnogo promena u njima, plus sve drugo.

 

Ove promene dolaze zato što postoje ljudi - ne mnogi, ali postoje ljudi kao vi - ljudi koji su imali tu spoznaju neko vreme, imali to unutrašnje budjenje. Vi znate da postoji nešto drugo. Neko bi mogao tvrditi da vi samo želite da verujete da postoji nešto drugo. Pa, to takodje igra ulogu u tome. Ali vi znate da postoji nešto drugo i to je ono što vas drži da nastavite uprkos svim teškoćama, uprkos mnogim teškim putovanjima na kojima ste bili, uprkos problemima u vašem životu. Vi znate i upravo sada znate da je to tako blizu. Tako blizu. Možete to osetiti. I postaje malo zastrašujuće kada uvidite da će se stvari promeniti drastično.

 

Vi ste oni koji ste, već mnoge živote, hiljade i hiljade godina, istraživali svest, bilo da to znate ili ne, bilo da ste to tako zvali ili ne. Neki od vas su to zvali "izvan", to je prosto nešto drugačije. Neki od vas su to zvali fantazija, a nije. Ne može postojati takva stvar kao fantazija, drugim rečima, izmišljeno. To mora da ima svoje poreklo negde. Te vaše misli, ti vaši snovi, to nije samo izmišljotina, verovanje, fantazija. To dolazi iz nekog mesta u vama, ta spoznaja da postoji više.

 

I ono što će promeniti ovu planetu je svest, svesnost svesnosti. Neki to možda neće najpre zvati svest, oni mogu dati tome druge reči ili imena, ali to se sve svodi na ovu jednostavnu stvar - svest.

 

Zamislite, na momenat, da iznenada postoje neki naučnici i fizičari koji počnu da uzimaju u obzir svest u jednačinama nauke i matematike. Zamislite da neko kaže da postoji nešto izvan tipičnog linearnog istraživanja i razvoja koje je uradjeno; da postoji nešto izvan svega ovoga, a to je element svesti. I kada oni počnu to ozbiljno da razmatraju, ozbiljno kao kada je Ajnštajn ozbiljno razmatrao njegovu teoriju relativiteta - vreme, prostor, gravitacija - ozbiljno to razmatrajući uprkos tome kako to izgleda i šta bi drugi rekli, jer on je znao da postoji mnogo više. On se borio godinama i godinama i godinama, pokušavajući to da stavi u jednostavnu formulu, pokušavajući to, na neki način, da dokaže. I to u početku nije bilo dočekano sa oooh i aaah i prihvatanjem. Ne, to je bilo odbačeno, zato što većina revolucionarnih ili evolutivnih koncepata biva odbačena.

 

Ali u ovih nekoliko sledećih godina ova varijabla svest počeće da se probija i nastaviće sve više i više i više. To će promeniti razumevanje fizike i nauke. I naposletku će se svesti na promenu života ovde na planeti. Sve, tako jednostavno kao izvori energije, izvori goriva; sve od načina na koji se stvari distribuiraju na ovoj planeti, razumevanje odakle mi dolazimo, odakle vi dolazite. Sve je to spremno za promenu.

 

Ja ne znam da li su ljudi generalno spremni za ovo. To je kao moje pitanje pre mnogo godina - da li je čovečanstvo spremno za slobodu? I svi, oh, tresu glavama "Da, sloboda, sloboda". Ali ja to još uvek preispitujem, zato što sloboda zahteva odgovornost. Sloboda za sebe zahteva ogromnu odgovornost. Nema uzimanja od drugih ili hranjenja drugima. Nema krivljenja drugih. To je ogromna količina odgovornosti koja govori "Ja Jesam. Ja jesam stvaralac. Ništa mi ne stoji na putu. Ništa me ne zaustavlja da imam bogatstvo, ili zdravlje, ili bilo šta drugo." To je sloboda. To je stvaralac, ali to takodje zahteva ogromnu količinu odgovornosti, odgovornosti za sebe kao stvaraoca.

 

Dakle ja sve ovo govorim u pripremi za to gde ćemo danas ići. Ja sve ovo govorim da biste zaista uzemljili razumevanje da je svest sve. To je ono što stvara. Svest je ono što privlači energiju. Svest je ono što je stvorilo ceo ovaj univerzum i sve druge univerzume.

 

To nije duhovno. Celo ovo razumevanje nije duhovno. To definitivno nije Nju Ejdž, definitivno nije religiozno, ali to čak nije ni duhovno, zato što u momentu kada počnemo da kačimo duhovne kvalitete za to, mi ulazimo u sisteme uverenja i bogove i mnoge stvari koje će zapravo ograničiti razumevanje svesti.

 

To zapravo nije nauka, ali će biti. To zapravo još nije uzeta u obzir fizika, ali će biti. Ali to je, ova stvar nazvana svest koja vi jeste, je sve. Je sve.

 

Biće čudno gledajući unazad 20, 30 godina od sada. Biće čudno budućim generacijama da kažu "Znate, šta nije bilo u redu sa ovim ljudima u 19-tom, 20-tom i 21-vom veku? Oni nisu imali nikakvo razumevanje svesti. To čak nije ni postojalo u rečniku. Mislim, postojala je reč, ali niko nije zapravo znao šta ona znači." Oni će gledati unazad generacije od sada i biće zaprepašćeni, zbunjeni što ljudi u ovo vreme nisu razumeli čak ni osnove svesti.

 

I, opet, to nije duhovno. Ovo nije Nju Ejdž. Ovo nije filozofsko. Ovo je jezgro svih stvari u univerzumu, u omniverzumu, svugde. To je razlog što sam bio veoma nepopustljiv sa vama, pričajući o, imajući iskustvo "Ja Postojim", razumevajući svest i razumevajući razliku izmedju svesti i energije. Vi čujete reči i vi počinjete da razumevate, ali vi još uvek težite da sparujete ova dva - svest i energiju kao istu stvar - a nisu.

 

Sa nekim skorašnjim iskustvima koja smo imali sa ulaskom u svest, stvarima kao u nedavnom merabu prolazeći kroz kuću, a onda napolje i naposletku otpuštajući sve, bivajući u ništavilu, neki od vas zaista počinju da razumeju. I to nekako zvuči poznato unutar vas, ovo "Ja Postojim", ova svest. I to svlači sav makio. To svlači sve stare sisteme uverenja. To spira stvari kao što su ono što ste mislili da su vaši problemi ili vaša sporna pitanja i sve drugo. I vi iznenada uvidjate "Ja Postojim". Smrt nije važna. Vaši rodjaci nisu važni. Vaš posao nije važan. Kada kažem "To nije važno", to znači da vi ulažete prevelik napor i fokus u ove stvari. One nisu važne.

 

Sa istinskom svešću sve ovo nekako dolazi na svoje mesto. Život postaje sinhronističan. To se samo desi, a ispred svega ovoga je svest. Gde želite da vaša svest bude?

 

Na našem okupljanju prošlog meseca rekao sam da postoji ovaj aparat nazvan JaJesamer... (on uzima mali daljinski upravljač)... zbog nedostatka boljeg aparata. Pretpostavljam da se skupio (smeh), ali JaJesamer je postao manji. To je ono što se dešava sa tehnologijom, sve postaje manje. Dakle imate JaJesamer. Šta ćete raditi sa njim? I znam da sam vam otežao kada sam rekao da idete izvan. Da idete u druge ravni. U ovim drugim ravnima iskustvo će biti drugačije od vašeg iskustva u vašem ljudskom životu, ali idite izvan. Otvorite se. Ne bojte se.

 

Ali takodje - ovo je vrlo važno, govorio sam o tome na našem Merlin okupljanju u Rumuniji pre nedelju dana - ne očekujte da kada odete tamo, kada odete izvan, kada dopustite sebi da budete svesni vaše svesnosti, drugim rečima, Ja Jesam, ne očekujte da ćete vući vaše sebično ljudsko ja sa sobom.

 

Postoji to očekivanje o kom sam govorio ovoj grupi, da ćete hodati kroz zidove. Svi misle da je to veoma magično - hodati kroz zid - i rekao sam da, apsolutno, vrlo lako učiniti. Samo to uradite, ali ne očekujte da ćete poneti vaše meso i kosti sa sobom. To je sebično. To je vaše sebično ljudsko ja.

 

To je nekako čudno, to je paradoks, zato što sa jedne strane vi govorite: "Oh! Ovo telo. Ono stari. Ono postaje umorno. Oh, meso i krv i znate to je..." A ipak želite da ga nosite sa sobom, dok prolazite kroz zidove ili kada idete u druge dimenzije. Zašto? To niste vi. To je sebično, malo, nezrelo ljudsko. To je okej. Dokle god to prepoznajete, dokle god ste svesni da je ovo ljudsko ja ono koje sa jedne strane govori da vi želite magiju, da želite da putujete u druge delove kosmosa, a sa druge strane govorite "Pa, ali ja insistiram da moje telo i moj mozak idu sa mnom." Ne. Ne, ne idu. Zapravo, vi to ne želite. Vi to zaista, zaista ne želite. To vas ograničava.

 

Vi ste Ja Jesam. Vi ste Ja Postojim. Tu nema mozga. Tu nema tela. Tu nema ništa od toga. Ne treba vam to. To je samo čista svest.

 

Suprotno tome, ili oblik u kom neki od vas još uvek jesu, u nekom stepenu, oblik u kom većina ljudi jeste je malo ja. Malo ja. Sa jedne strane vi imate Ja Jesam, veličanstveno, slobodno, suvereno, kreativno Ja Jesam. A onda ovde imate malo ja, nezrelo, sebično malo ljudsko. To je okej. Mi ne govorimo o eliminisanju toga; mi govorimo o otvaranju perspektivi koju ima Ja Jesam, koje može proći kroz taj zid. Vi ne morate da ponesete vaše telo. Uradili smo to u Rumuniji. Prolazili smo kroz i posmatrali smo sebe sa druge strane.        

 

Ali razumite, prijatelji moji, kada vi koristite JaJesamer, kada idete izvan granica tela i uma, to čulo opažanja, način na koji opažate stvari, će se promeniti. Ne očekujte da ćete proći kroz zid ili putovati u drugu dimenziju i imati oči ili imati čulo sluha. (a) Ne treba vam; (b) to je ograničavajuće; i (c) to je toliko malo ja, toliko ljudsko malo ja.

 

Vi možete putovati. Vi možete putovati u ove druge ravni lako, vrlo lako kao Ja Jesam, ali ne očekujte da vidite sa očima, da čujete sa ušima. Postoji sasvim drugačiji set, što biste vi zvali, čula koja se dešavaju u drugim ravnima. Potrebno je malo vremena da se naviknete. Ali iznenada, kada dopustite sebi da koristite ova čula, ova ne-fizička ljudska čula, iznenada ćete se setiti da su ovo vaša prirodna čula. 

 

Oči su neprirodan način opažanja realnosti. Zaista jesu. One su ograničavajuće. Vi treba da budete sposobni da vidite svuda oko sebe, ili da opažate svuda oko sebe. Vi treba da imate savršeno vidjenje na bilo kojoj fizičkoj udaljenosti, ali oči sve to ograničavaju.

 

Dakle ono što ovde govorim, pre nego što krenemo na naše putovanje, vi ste Ja Jesam; koje prepoznaje malo ja. Vi imate Ja Jesam, ali vi imate malo ja, sebično ljudsko. Ne govorim to sa omalovažavanjem. Ne govorim to negativno, ali ono je tu, i ono teži da pokuša da kontroliše. Ono dovoljno cvili i dovoljno se buni i dovoljno vas iskrivljava. Vi poverujete u to. Vi postanete na neki način žrtva malog ja. Ne više. Ne više. Ne više. Budite zrela Ja Jesam bića. Ne više sebično malo ljudsko, derište, koje insistira na svojim trivijalnim malim načinima. Vi ste Ja Jesam, zato počnite tako i da se ponašate. Dobro.       

 

Sada da rezimiram šta smo do sada uradili, ne mnogo. Pričali o svesti; to je toliko važno. Pričali o promenama koje će se dešavati i pogotovo u sledećih par godina. Ne promene same po sebi, nego početak promena, otkrovenje da je svest u jezgru svega, otkrovenje u okruženju fizike, naposletku u nauci.

 

Vi to već znate. Vi ne morate da čekate da papiri izadju. Vi ne morate da čekate da se debate dešavaju. Vi to već znate. Vi samo ne znate da to znate. Vi se nesigurni u vašu spoznaju. Vi sada ne znate kako da definišete vašu spoznaju, ali molim vas da imate poverenje u sebe, da dopustite, zato što će se stvari promeniti.

 

 

Ilustracija

 

Sada ću zamoliti da podelite po parče papira svakome, uključujući mene (osoblje uručuje listove papira). Jedan list papira, ne trebaju nam olovke. To je deo našeg iskustva za danas. Oni od vas koji gledaju kući, uzmite parče papira. Bilo koje veličine, to nije važno. Bilo koje boje, to nije važno. Oni postavljaju tako mnogo pitanja. "Koje veličine? Koje boje? Može li imati nešto napisano?" Nije me briga, samo parče papira. Samo parče papira. Odlično. Hvala vam.

 

Sada, većina vas već zna kako ovo da uradite, ali proći ću ponovo kroz demonstraciju. Voleo bih da napravite papirni avion. Presavijete papir na pola po dužini (on demonstrira). Eh, vidite? Ovako smo imali pre; ovo imamo sada. Okej, to je početak vašeg papirnog aviona. Neki od vas odlično znaju da prave papirni avion. Samo napred.

 

Zatim presavijete oba ugla, znači presavijete ovaj ugao i presavijete ovaj ugao.

 

LINDA: Ooh!

 

ADAMUS: Okej. Dakle imate nešto što izgleda ovako.

 

Sada, da, neki od vas mogu ovo uraditi zaista odlično. Vi ste napravili mnogo papirnih aviona, besposlene ruke, besposleni umovi (Adamus se smeje). Okej. Dobro, dobro. Dakle počeli smo ovde, sada smo ovde. Sada presavijete ovo. Vidite? Presavijte ovo da biste dobili ovaj oblik. Okej, sada ćemo napraviti krila, presavijte ovo ovde i imate jedno krilo. A onda presavijte drugu stranu i imamo dva krila. Dobro. Sada imate osnovni papirni avion. Zadivljujuće, zar ne? Zadivljujuće šta mi radimo ovde u Grimiznom Krugu (smeh).

 

SART: Veličanstveno.

 

ADAMUS: Veličanstveno. I vratiću se samo na momenat da kažem, ono što ćete vi otkriti, gde vi idete, ono što ćete otkriti ste Vi, je Ja Jesam. To će biti veoma drugačije od malog ja, mislim, od malog ja u vama. Postoji ogromna razlika. Uvidećete da je ovo malo ja vrištalo, urlalo "Ja, ja, ja, ja, ja", a to je zapravo "Ja Jesam. Ja Jesam. Ja Jesam." To je otkriće.

 

Malo ja će prestati da vrišti "Ja" zato što će se konačno početi osećati sigurno. Zapravo konačno će početi da se oseća priznato. Ljudsko, malo ljudsko, sebično ljudsko će iznenada početi da se oseća priznato. Ono će osećati da je zbrinuto. Ono će onda osećati slobodu da ima svoja malo-ja iskustva, ali bez svog kukanja, bez insistiranja kao derište. Dakle mesto gde vi idete, ono što otkrivate je Ja Jesam.

 

Dakle svi vi imate spremne vaše papirne avione. Molim vas ustanite i za momenat ću vas zamoliti da ih bacite ovde, molim vas, i oni od vas koji su blizu kamere, uverite se ako možete, da predje preko kamere, da stvori lep efekat. I pre nego što ih bacimo, Koldra i Linda su me pitali da budem svestan sigurnosti, dakle hoću. Dakle možda želite da koristite ruku kao zaštitnik za oči u slučaju da neki zalutali avion poleti ka vama, koga možda niste svesni, ili stavite sigurnosne naočare, ako ste štreber (smeh). Stavite sigurnosne naočare, sunčane naočare, ili bilo šta drugo.

 

Da zaštitite oči, ostatak vašeg tela će biti okej. I kada izbrojim tri arga - aarg, aarg, aarg; aarg, aarg, aarg - lansirajmo naše papirne avione. Zaštitite oči. Aarg. Aarg. Aarg! (publika baca svoje avione i uzvikuje "Huuu!")

 

Dobro. Odlično! Dobro, neki vrlo lepi papirni avioni. Sada, to je bilo zabavno, zar ne? (publika se slaže)

 

Koja je poenta? (neko kaže "Ne znam!") Ja nisam bacao papirni avion već dugo vremena i mislio sam da bi to bilo zabavno uraditi! (Adamus i publika se smeju)

 

Nastavimo. Idemo na sledeću poentu. Idemo na poentu dana, zašto smo mi ovde (publika se još uvek smeje i baca papire). Nadam se da je samo smotani papir leteo, a ne toalet papir. I molim vas, sledeći put kada to budete radili, samo smotajte vaš keš i bacite ga ovako.

 

 

Priroda realnosti 

 

Prezentovaću vam ne teoriju. To je zapravo realnost. Neki bi to mogli zvati teorija, ali to je realnost. Prezentovaću to.

 

Koldra je bio malo nervozan zbog ovog kanalisanja jer, za razliku od većine puta kada imamo Šaud, ne kažem mu mnogo, i ako mu kažem, to je laž (smeh), samo da mu odvratim pažnju. Ali ovaj put sam mu rekao, neku noć. Objasnio sam mu šta ćemo raditi, uključujući bacanje papirnih aviona i on je bio nervozan zbog toga. Ja nisam, zato što ja ne moram da primam gnev, on mora.

 

Ali prezentovaću temeljni osnovni koncept o realnosti, što će prouzrokovati da neki podignu obrve, što će prouzrokovati da neki kažu "Adamus je zaista poludeo", što će prouzrokovati da neki mnogo raspravljaju o tome. To se može pojaviti na internetu. To može naći svoj put do akademske zajednice i većina njih će to apsolutno napasti. Većina njih neće razumeti ili prihvatiti. Ali, u sledećih pet, deset, petnaest godina, nije važno, biće dovoljno istraživanja i dovoljno razumevanja, dovoljno materijala o kvantnoj teoriji da će neki ljudi početi da govore: "Ah! Shvatio sam to. Shvatio sam to." A onda će početi to da primenjuju na osnove fizike i matematike i druga naučna nastojanja.

 

Postoje neki koji će čuti ovo i to neće značiti mnogo. Oni će odšetati, ugasiće njihove monitore kući i reći "To je bilo interesantno, ali možda pomalo naučno fantastično". I to je okej.

 

Da li biste počistili svo ovo smeće ovde? (smeh) Pokušavam da održim predavanje. Da li bi neko počistio ovo? Ja sam Uzašli Majstor. Osećam se kao da hodam po papirnom smeću koje je svuda. Da li ćete ovo reciklirati ili ćete to poslati na deponiju? (ljudi kreću da pokupe sve papirne avione)

 

LINDA: Koja je bila poenta ovoga? Koja je poenta?!

 

ADAMUS: Odvraćanje pažnje! Apsolutno odvraćanje pažnje. Da. Sledeći mesec radićemo hula-hop. Zašto ne? (publika kaže "Ooh!") Hvala vam.

 

Dakle, uzgred, svaki put...

 

EDIT: Gde je? (Adamus pauzira, dok Edit i Kraš pričaju jedno sa drugim)

 

ADAMUS: Da li želiš da podeliš nešto sa svima? (smeh)

 

EDIT: Naravno, sa tobom.

 

ADAMUS: Dobro. Sa mnom, dobro.

 

EDIT: Pitala sam se gde je Dejvova crvena marama koju je imao.

 

ADAMUS: To je bilo važno (još smeha). Usred jedne od mojih najdubljih izjava, ona je želela da zna - ovo je ono sa čim ja moram da se bavim - ona je želela da zna gde je Dejvidova - Kraševa - crvena marama.

 

LINDA: Koja ona?

 

ADAMUS: Edit!

 

LINDA: Hvala ti.

 

ADAMUS: Tačno usred obelodanjivanja onoga o čemu će fizičari diskutovati i raspravljati - ne nužno iz onoga što mi ovde danas kažemo, ali koncept koji će biti diskutovan i raspravljan - nešto što će promeniti svet, to će promeniti vaš svet, mi govorimo o vašem... gde je?

 

KRAŠ: To je divna marama. To je zapravo...

 

ADAMUS: Gde je marama? (neko uzvikuje "Je!!" dok je Dejvid podiže) Da li bi je stavio?! Udovolji Edit. Mislim pf! Edit, Edit, ti si mnogo zainteresovana za Dejva, Edit. (publika kaže "Oooo!")

 

Uzgred, svaki put kada energija postane gusta i zaglavljena - i vi to možete osetiti; vi ne morate to da mislite, vi to možete osetiti - svaki put kada možete osetiti da tenzija raste, da će se nešto desiti, vazduh postaje gust, odvratite pažnju. Apsolutno odvratite pažnju. Kada ljudi postanu mentalni. Odvratite pažnju. Onda se možemo vratiti sveži i zaista ući u to. I to je ono što smo upravo uradili. Papirni avioni, oh, Dejvova marama, šta god je ta stvar - njegov suspenzor i sve drugo (smeh) - to je odvraćanje pažnje.

 

Dakle, sada, o mojoj izjavi; neki ljudi će to argumentovati, drugi zapravo neće mariti, neki će reći da smo mi gomila Nju Ejdž frikova koji su ludi, što nije istina. A drugi, kao vi, dobiće "aha", a onda ćete dobiti drugo "aha" i drugo "aha" i tako dalje sa "aha" i to je ono ka čemu idemo.

 

Zapamtite, veoma mala grupa na ovoj planeti utiče na svest, zato što većina ljudi ne zna šta je to. Većina ljudi misli da "svestan" znači biti budan i disati. To je ograničena svest, a ona je daleko, daleko veća. Dakle ovo je ono što ću reći o prirodi realnosti. (Adamus pauzira, onda se smeje)

 

SART: Kreni! (Neko kaže "Bubnjevi" i publika pravi zvučni efekat bubnjeva)

 

Vi se ne krećete kroz vreme i prostor. Vreme i prostor se kreću kroz vas.

 

Apsolutna kontradikcija, apsolutno otkrovenje, revolucija za trenutno mišljenje. Vreme i prostor se sada kreću kroz vas; vi se ne krećete kroz to.  

 

Zapravo, nema objekata koji se aktuelno kreću kroz vreme i prostor. Trenutno mišljenje je da objekat ide kroz vreme i prostor. I mi ćemo tretirati vreme i prostor kao spojenu jedinicu. Zvaćemo to VremeProstor, kao jednu stvar. Vi zapravo ne možete imati jedno bez drugog. Možete, ali onda se cela stvar urušava. Dakle zvaćemo to VremeProstor. I trenutno mišljenje je da se neki objekat kreće kroz VremeProstor. Dakle, brzina kojom se taj objekat kreće kroz odredjuje vreme i odredjuje prostor. A činjenica je da to nije istina.

 

U stvarnoj fizici, kvantnoj fizici, zapravo se VremeProstor kreće kroz vas. Kada ste malopre bacili ove papirne avione, oni se nisu kretali. Kretalo se vreme i prostor. Aah! Aah! (članovi publike govore stvari kao "Kul!" i "Je!") Kako bi bilo aarg sa tim! Aarg! Aarg!

 

Dakle svako ima opažanje realnosti da postoji jedno VremeProstor i da kretanje nekog objekta kroz to vremeprostor stvara gravitaciju. A to nije istina. Zapravo postoji objekat - vi, vaša svest sada očvrsnula u ljudskom telu - i VremeProstor se kreće kroz to.

 

Pogledajte to na ovaj način. Neki od vas znaju kako su izgledali staromodni filmski projektori. Oni su imali rolne filma i one su prolazile i postojalo je svetlo i svetlo je prolazilo kroz film i projektovalo na ekran. Isto je u ovom slučaju, činjenici da se vremeprostor kreće. Vremeprostor bi bilo kao... (on crta) Recimo da imamo naš projektor sa svetlom ovde, a film bi prolazio. Projektor se ne kreće. Projektor ne skenira uzduž filma. Projektor, svetlo je nepokretno; film se kreće, prolazeći kroz i stvarajući iluziju pokretne slike negde na ekranu. Ali vi - svest, svetlost - se zapravo ne krećete.

 

"Hm", vi kažete. Dakle kada ja pokrećem Koldrine ruke, vi kažete "Pa, nije li to kretanje?" Zapravo nije. Zapravo nije. To je opažanje da se nešto kretalo. Ljudsko bi verovalo da se ruka kreće, a zapravo se kreće VremeProstor. Hm. Hm.

 

Dakle moglo bi se reći, u ovoj analogiji ovde, film koji je već prošao kroz projektor je prošlost; film koji će proći kroz projektor i postati prosvetljen je budućnost. I tačno ovde, taj jedan isečak koji silazi kroz zupčanike i rolne i uskoro će biti osvetljen, to je Sadašnji momenat.

 

Dakle moglo bi se reći da ste vi uvek Sadašnji momenat, ali problem je, sa nekim starim razumevanjima vremena, prostora i fizike, što vi zapravo niste ovde. Većina ljudi ne funkcioniše ovde, tačno na nivou projekcije. Oni su ovde gore (budućnost). Oni misle o "Oh, šta će se desiti kada prodje sledeći isečak filma?" i "Oh! Užasne stvari" ili brinu o budućnosti ili su uplašeni od nje. A onda su oni takodje ovde negde dole u filmskoj traci koja je već prošla i govore "Oh! Nisam to trebao uraditi, žalim što sam to uradio, i jadan ja, bio sam žrtva svih okolnosti." Dakle oni nisu ovde. Oni više nisu tačno na tački projekcije, tački svesti. Dakle njima je jako lako da veruju da se oni kreću kroz VremeProstor. Ali, zapravo, ne kreću se. Zapravo, vi se ne krećete.

 

To je vrlo interesantan koncept, ali takodje i realnost. VremeProstor se kreće kroz vas upravo sada, i dok se kreće, ono stvara efekat gravitacije. Kada ja koristim reč gravitacija, ja govorim o više nego samo o Njutnovoj gravitaciji, nešto što padne na tlo. Gravitacija je u ovom slučaju usisavanje. Ona zgušnjava. Ona stvara gustinu. Dakle dok se vreme i prostor kreću kroz vas upravo sada, to stvara efekat gravitacije, a gravitacija nije samo fizička. Ova istinska gravitacija ne drži unutra, u klopci, samo vaše telo, nego zapravo i misli i emocije.

 

Zamislite na momenat da su vaše misli i emocije fizički objekti koji su usisani pomoću gravitacije. Dakle vi počnete da verujete da su stvari koje su se dogodile u prošlosti prave, a nisu. Nisu na način na koji ih vi opažate. One su vrlo, vrlo drugačije, ali gravitacija drži ove stvari unutra.

 

Gravitacija drži unutra sisteme uverenja - individualne sisteme uverenja, kulturne sisteme uverenja. Ona drži unutra religiozne sisteme uverenja. Dakle vreme i prostor koji se kreću kroz ljude upravo sada ne samo da stvaraju fizičku realnost, koju vi zovete 3D, i prouzrokuju ljudima da veruju da je ovo jedina stvar koja je prava; ovaj efekat gravitacije prouzrokuje ljudima da kažu "Pa, ovo je to. Svet je ravan. Ovo je to. Glupo je misliti da je svet okrugao. Ljudi na dnu bi otpali." Dakle gravitacija vremena i prostora drži unutra ne samo fizičke objekte, nego i uverenja, misli, ograničenja i sve drugo.

 

To je apsolutno zadivljujuće, ovaj efekat gravitacije, kako drži sve zajedno. Ona drži to zatvorenim. Ona drži stvari čvrstim. Ona sprečava stvari da se menjaju.

 

Gravitacija vremena i prostora pomaže u stvaranju iskustava, što biste vi zvali čvrstih, pravih iskustava. Ona pomaže da vas drži fokusirane u vašim očima i vašim ušima i vašim fizičkim čulima, umesto spoznaje koju imate da postoji toliko mnogo više. Ova gravitacija - dok se vremeprostor kreće kroz vas, aktivirano svešću, svest ga aktivira, gravitacija koju to stvara - drži sve to unutra. I vi ste sve vreme pokušavali da izadjete iz toga, kroz šta? Sa vašom svešću - sa vašom ograničenom svešću uma. Vi ste pokušavali da se probijete napolje. Spoznaja kaže "Postoji nešto izvan ovog kaveza u kom živim". Ali dok vi mislite o tome, dok vi pokušavate to da shvatite, VremeProstor se kreće kroz vas još brže. VremeProstro prouzrokuje više efekta gravitacije koja drži unutra činjenicu da ste ulovljeni.

 

A ovo, prijatelji moji, mada relativno jednostavno kako to može zvučati nekima od vas, to je apsolutno duboko. Vi ćete to iskusiti u vašem sopstvenom životu. Stari način gde se neki objekat kreće kroz VremeProstor nasuprot novom razumevanju da se VremeProstor kreće kroz vas. To je radikalna fizika, ali to je takodje suštinski istinita fizika.

 

Većina ima percepciju da ako je ovo vreme (crta kutiju) da se oni kreću kroz to (crta liniju kroz kutiju). I oni to broje na njihovom satu. Oni će reći "Da, trebalo je toliko vremena da prodjem kroz nešto." Većina ljudi misli da je VremeProstor definisana, neosporna, skoro nepromenljiva stvar, a nije. Nije.

 

Vašim životom na ovoj planeti upravlja - upravljalo je - VremeProstor. Vi ste to poverovali. Vi ste prihvatili VremeProstor, da se vi krećete kroz njega. Vi verujete da ste rodjeni, a onda prolazite kroz vaš život, a onda umrete i imate izvesne godine asocirane sa tim, i radite izvesne stvari. Vi se krećete kroz vreme i prostor. Vi idete od danas do sutra kroz vreme i prostor, i to je veoma linearno. Ali činjenica je da nije.

 

Činjenica je da vreme nije ono što vas definiše, što definiše vaše kretanje, vašu prošlost, sadašnjost, budućnost. Vreme nije ono koje to radi. Realnost je da je ovde svest, krug sa tačkom; ovde je svest i vremeprostor se kreće kroz vas i time stvara gravitaciju, G, koja drži sve unutra.

 

VremeProstor nije čvrsto. To nije konstantna varijabla. To se menja. I to se menja od Dejvida (Mekmastera) do Dejvida (Šemela). Mada vi obojica imate isto ime, to je drugačije. Tvoje VremeProstor je drugačije od Dejvidovog VremenaProstora. Svaki put kada se krećeš, postoji varijabla VremenaProstora koja se kreće kroz tebe, koja je drugačija od Dejvidovih kretanja. VremeProstor koje se kreće kroz tebe, Dejvid, odredjuju tvoje misli, tvoji sistemi uverenja, tvoje fizičke akcije i nivo svesti koji ti dopuštaš; to odredjuje tok ili kretanje VremeProstora kroz tebe. I ono je drugačije od tvog (drugi Dejvid), zato što su vaše misli drugačije, vaše akcije su drugačije.   

 

Postoje dva različita efekta gravitacije koja se dešavaju za vas dvojicu. I vi kažete "Oh, čekaj Adamuse, mislio sam da je VremeProstor konstantno i mislio sam da je gravitacija konstantna". Ne. I kada možete to pustiti - činjenicu da postoji neka sila ili moć koji odredjuju vaš nivo života, vašu gravitaciju, vaš tok u život; kada možete pustiti činjenicu da postoji neki vremenski bog tamo napolju, neki bog VremeProstora tamo napolju, što ne postoji, kada pustite tu činjenicu da postoji neka moć izvan vas - vi počinjete da imate iskustvo slobode.

 

Vi ćete ovo iskusiti, to je razlog što smo ovde. To je razlog što smo krenuli na ovo putovanje danas. Vi ćete to iskusiti i pričaćete nekim ljudima o tome. (neko kaže "Ne!") I oni... (on se smeje) Imamo jednu mudru ovde. Ona kaže "Nema šanse!" (smeh) Ali garantujem vam da hoćete. Garantujem vam da ćete imati iskustvo sa ovim - ne znam, za nedelju dana, za mesec dana, to nije važno - imaćete iskustvo koje ima dubok efekat na vaš život, koje protresa vaše sisteme uverenja, koje protresa sve stvari za koje ste se držali, posebno stare emocije i stara ograničenja. Imaćete jedno od onih "vau", "aha" momenata i trčaćete ulicom da pokušate da ispričate drugim ljudima o tome, barem vašim prijateljima i komšijama, i da pokušate da ih ubedite da izadju iz VremeProstora. Da, aha. Okej. Okej. I to nije važno. I vi ćete uvideti tu duboku lepotu.

 

Gledaćete, dok možda pokušavate da im pričate o ovome, gledaćete kako se vremeprostor kreće kroz njih. Gledaćete kako njihova svest, njihove misli i sve drugo stvaraju tok ili kretanje. Ali još važnije gravitaciju, usisavanje koje drži stvari unutra.

 

Sada vi kažete: "Ali čekaj momenat. Bilo je mnogo naučnih eksperimenata i postoje izvesna svojstva gravitacije koja su... ona prosto jesu. To je fizika Zemlje. I ti nam, Adamuse, sada govoriš da svako ima svoje sopstveno VremeProstor? Da ne postoji jedno ogromno veliko? Da svako ima svoj sopstveni nivo gravitacije, koji drži stvari unutra, koji drži realnost u njenom obliku? Dakle šta je to? Da li "mi svi imamo naše sopstveno" ili postoji jedan veliki VremeProstor bog?"

 

To je sve individualno. To je vaše individualno VremeProstor, gravitacija koju motiviše svest i to je takodje tvoje (nekog drugog). Ali nastalo je, usled gravitacije VremeProstora, nastala je zajednička saglasnost, zajedničko razumevanje. To je kao zajednički VremeProstor.

 

Većina ljudi je zapravo oduševljena da napusti VremeProstor svog suverenog bića i da prihvati VremeProstor boga. Oni kažu: "Tako stvari stoje. Ja samo treba da se držim toga. Kazaljka na satu se kreće izvesnom brzinom, objekti se kreću kroz prostor izvesnom brzinom, tako stvari stoje."

 

Sledeći rekvizit. Uvek imam rekvizite pri ruci. (Adamus se smeje dok iznosi crvenu loptu) Većina ljudi će samo prihvatiti činjenicu da kada se lopta baci - dobro hvatanje - kada se lopta ovako baci, da se ona prosto kreće kroz vreme i prostor, a vreme i prostor su konstantni, jer vi bacite loptu nazad i ona ima predvidjenu i vrlo odredivu brzinu, luk, sve drugo u tome. Ali to je samo zato što postoji zajednička, oh to je vrsta hipnoze masovne svesti o vremenu i prostoru. I to je istina. To je istina i takodje u isto vreme istina je da vi imate svoje sopstveno vremeprostor.

 

Kada budete počeli da razumete implikacije ovoga, onda ćete moći da budete nevidljivi. Vi prosto izadjete iz vremena. Vi još uvek postojite. Vi još uvek imate fizičko telo. Vi još uvek imate vaše Ja Jesam. Ali vi prosto izadjete iz njihovog vremena. Vi se prosto uklonite iz varijable masovne svesti.

 

To je zadivljujuće zato što je to magično, zato što vi još uvek možete da ih posmatrate, vi još uvek možete da budete sa njima, ali oni vas neće videti. Oni neće znati da ste vi tu osim ako vi izaberete da budete. Vi upravljate, vi posedujete vaš sopstveni VremeProstor.

 

Šta je VremeProstor? I koliko je rasprostanjen? Pa, to vodi do mnogo interesantnih diskusija. Vidite, upravo sada ova lopta se ne kreće (baca je u vazduh i hvata). Vaši papirni avioni se nisu kretali. Taj pauk... se kretao (smeh). Taj pauk se nije kretao. Nekako čudno; najpre je osećaj nelagodan "Šta ti misliš da je to..." (pauk opet silazi) Da, da (smeh). Lepo te je imati, opet. Evo, hvataj.

 

To je najpre nelagodan osećaj zato što vi kažete "Pa, ne, moje oči mi govore da se ta lopta kreće." (neko kaže "To je percepcija") Probajte to. To je percepcija. Apsolutno. I ovo nije magični trik. Ovo nije sistem uverenja. Ovo je realnost. 

 

Sada, gledajte dok bacam loptu u vazduh i odvojte momenat. Iskoračite iz starog uverenja "mi smo svi spušteni u VremeProstor", bog VremeProstor i gledajte dok sada bacam loptu - gore, ne na vas; bacam loptu gore - i samo to gledajte iz perspektive da dok je ja bacam VremeProstor se kreće. VremeProstor se kreće. Lopta zapravo ne, nego se VremeProstor kreće. Ono se pomera da se prilagodi svesti koja je izabrala da baci loptu. Ono se pomera da se prilagodi želji da bacite loptu i da ona odskače. Lopta, Koldra, vi, se zapravo ne krećete.

 

Čudno najpre. Hm. Čudno najpre, ali iznenada, kada dozvolite da to počne - mmm, dozvolite tome da počne - počećete da to vidite i opažate drugačije. I uskoro jednog dana ćete reći "Shvatam sada. Shvatam to." To je kvantni pomak i iznenada život postaje razigran, zato što uvidjate da se ne radi o tome da vas VremeProstor, ovaj kontinuum o kome se često priča, da vas on kontroliše, uopšte. On vam zapravo služi, i postoji duboka razlika.

 

Trenutno uverenje ravne Zemlje je da je VremeProstor konstantno, relativno konstantno. Trenutno uverenje je da ste vi unutar VremeProstora. To je slično tigru u kavezu, ali sa otvorenim vratima, tigar je u kavezu i govori "Ja sam ulovljen unutra. Ovo je moja realnost. Ovo je mesto gde ja postojim." Prokleta vrata su otvorena, baš kao što su otvorena za svakoga od vas.

 

VremeProstor se kreće kroz vas. Vi ste konstantni. Vi ste svest. Ovo je duboko.

 

 

Ban 

 

Šta je VremeProstor? To je interesantno pitanje, i koliko daleko doseže? Pa, zapravo postoji bolja reč koju mi koristimo za VremeProstor, zato što je ovo relativno ograničena reč. Reč koju mi koristimo za VremeProstor je - hoćeš li ti napisati ovo, Linda, zato što je Koldrin rukopis užasan.

 

To je vrlo jednostavna reč. Zamoliću vas da je osetite na momenat. Nemojte previše misliti o tome, to je jednostavna reč: ban. B-a-n, ban. B-a-n.

 

LINDA: Jedna reč?

 

ADAMUS: Jedna... (stane i pravi facu, smeh)

 

LINDA: To je jedna reč?!

 

ADAMUS: Pa, takodje bi mogla napraviti dve reči - Bi-an. Nikad pre nisam razmišljao o tome. Vidite kako je ona briljantna? Ona to opaža kao dve reči. Bi-an. Ne, to je ban.

 

ELIZABET: Izvan?

 

ADAMUS: Ne, ban. B-a-n, ban. B-a-n. Pretpostavljam da bi to moglo biti Bi-an. Ali to je ban. Ban bi bio kao hologram, kao tkanje, ali ne fizičko tkanje, kao hologram koji se nalazi svugde gde svest ide.

 

To je način svesti da opaža i iskusi sebe. To je hologram na kom svest može da vidi, oseti, iskusi - ne da vidi sa očima, nego da oseti, iskusi - da zna sebe. To je jezgro svega u svoj kreaciji. To nije supstanca. To nije merljivo bilo čim u trenutnoj nauci.

 

Naučnici zapravo ne, eh, oni ni ne znaju za to. Ali da vam pomognem da razumete, u jezgru je ban i on onda stvara ono o čemu vaši naučnici malo znaju - plazmu. Plazmu. Ne plazmu kao u krvi, nego plazmu kao u toj supstanci koja je naj... da li shvatate da je plazma najpreovladjujuća supstanca svega u univerzumu? Ali vrlo, vrlo malo je zaista diskutovano ili poznato o njoj.

 

Crna rupa je suštinski - ovde Koldra postaje nervozan, zato što on nipošto nije fizičar - ali crna rupa je suštinski veoma, veoma, veoma kondenzovana plazma. Dakle iz bana dolazi plazma. Iz plazme dolaze stvari kao što su joni, način na koji rade neutroni i protoni i atomi i sve drugo. Ali ban je u samom, samom jezgru toga. Moglo bi se reći da ban jeste VremeProstor, ali on je više nego samo vreme-prostor koji vi znate kao ljudi; vreme, prostor, oba linearna.

 

Ban je otprilike kao pozornica za svest, ili ekran za svest na kom ona igra. Ban ili VremeProstor postoji u svim ravnima. Vi imate ovu stvar nazvanu vreme-prostor koja je prilično jedinstvena za ljudsko putovanje, ali ako odete u druge dimenzije, tamo postoji neki oblik VremeProstora. Mora da postoji. Ali to je ban. To nije vreme, kao na satu i prostor kao u veličini. To je prosto neki parametar, neka varijabla koja je tu da služi svesti, zato što svest nije energija. Svest nije fizička realnost.

 

Svest bira da ima nešto, jezgro nečega da iskusi sebe. Vaše najveće iskustvo ovde na Zemlji je vreme-prostor. Ono vam omogućava da radite sve što radite - vreme, prostor i gravitacija. Dakle ban postoji svugde gde svest putuje i ima iskustva. Ban se menja od dimenzije do dimenzije, na neki način. Njegovi efekti, način na koji omogućava svesti da iskusi su drugačiji, ali osnovni element je još uvek tu. Dakle moglo bi se reći, na neki način, da neki oblik VremeProstora postoji u svim dimenzijama, ali ne na isti način na koji postoji ovde.

 

Neki oblik gravitacije, ili usisavanja, ili privlačenja postoji u svim dimenzijama, ali ima drugačiji karakter nego što vi imate ovde.

 

Ali da se vratim na glavnu poentu. Poenta današnjeg okupljanja je da se vreme i prostor, ban, kreće kroz vas. To vam služi. Vi ne - vi ne - služite VremeProstoru. Ono služi vama.   

 

Pitanje? Uzmi mikrofon tako da te svi u univerzumu mogu čuti. Dakle, brzo pitanje, i primiću pitanja do odredjene tačke, zato što ih ima mnogo.

 

MERI SJU: Dakle onda energija ne bi bila ništa više nego percepcija?

 

ADAMUS: Energija je percepcija, ali vrlo, vrlo prava. Energija je oblik bana koji vam služi. Moglo bi se reći - i opet, to ovde postajo malo obmanjivo - ali moglo bi se reći da je ban ono što bi neki zvali Ujedinjeno Polje Energije. Ali postoje neka pogrešna razumevanja o tome.

 

Postoji Polje, rezervoar koji je tačno ovde i svugde, rezervoar energetskih potencijala koji su u apsolutno neutralnom stanju. Nema nikakvog pozitivnog ili negativnog naboja u tome. To čeka na svest da ga svest aktivira. To čeka da se onda pretvori u aktiviranu energiju, pozitivnu ili negativnu energiju. To čeka da se pretvori u plazmu. To čeka na aktivaciju, naposletku, u atome i molekule i sve drugo u vašoj realnosti što je omogućeno gravitacijom. Gravitacija je, opet, vreme i prostor.

 

Dozvolite mi da demonstriram još jednu stvar dok pričamo. Element VremeProstor je otprilike kao levak ili, za one koji znaju šta je venturi, venturi se bavi sa fluidnim dinamikama. U osnovi, ako imate fluid koji teče kroz posudu, a ta posuda se onda sužava na nekoj tački, a onda se opet otvara na nekoj tački, postoji tok fluida. Postoji izvesna količina pritiska. Ovde postoji vreme i prostor. Ovo se zove venturi (crta). Bavi se sa tečnostima, ali može se primeniti i na druge stvari. Dok to teče kroz ovo i onda postane suženo, šta se dešava? (neko kaže "To ubrzava") To ubrzava. Apsolutno. Pametni neki ljudi ovde. Šta će se još dogoditi tome? ("To ide brže") To ide brže. Pa, to ubrzava, to ide brže, to bi bilo slično (smeh) Blizu. To ide brže. Jači pritisak i veća energetizacija, veći energetski potencijal, moglo bi se reći prouzrokovani pritiskom i brzinom, ali dublje u tome postoji više energije unutar tog istog fluida dok on prolazi kroz venturi, ne samo zbog brzine i pritiska, nego je to sada aktivirano. To je sada aktivirano.

 

VremeProstor radi slično tome. U nekom smislu, to je kao levak i ovde se kreće drugačijom brzinom i ima drugačiji energetski potencijal privlačenja ovde nego ovde.

 

Sada, šta bi ovo (uzan deo) bilo? Ovo je Sadašnji momenat. Ovo je prošlost, a ovo bi bila budućnost. Dakle ovo je prošlost, Sada i budućnost. I to je jedan od principa kretanja VremeProstora kroz vas.

 

Ako ste vi prisutni, ako ste svesni - ne vremena nego svesni sebe, svesni vaše svesnosti, "Ja Postojim" - protok brzine VremeProstora je drugačiji. Mada nije nužno brži. Zapravo, vi ćete početi da razumete da zapravo izgleda da ide sporije. A zapravo ne ide. Sve drugo ide sporije, ali percepcija je da stvari usporavaju.

 

Kada ste u Sadašnjem momentu, tok VremeProstora je harmoničniji, on je kompatibilniji, on vam više služi nego kada boravite u prošlosti ili kada boravite u budućnosti. To je razlog fizike da budete u Sada, ne samo da je to lepa bajka, nego to ima dramatičan efekat na vas. Na vas.   

 

Odvojmo momenat i vratimo se glavnom. Gde je moja lopta? Da. Lopta se zapravo nije kretala.

 

Čudno, ali nije. VremeProstor se kretao i kada ja bacim tu loptu, kada je bacim u vazduh, VremeProstor se kreće i to stvara gravitaciju, usisavanje koje će držati unutra fizičku materiju, emocionalnu materiju, materiju uverenja. I to stvara realnost. To je predivno, samo sposobnost koju vi, kao svest, imate da se ovo dogodi. Kada svest nema ruke i noge ili mozak ili oči, da vam se ovo dogodi kao rezultat vaše svesti je zaista zadivljujuće! Zaista zadivljujuće.

 

I kada takodje možete naučiti da iskoračite iz VremeProstora masovne svesti i zakoračite u vaše sopstveno VremeProstor, kada možete naučiti da više ne zavisite od boga vreme-prostor, da ste vi uistinu suvereno biće sa svojim sopstvenim banom, sa svojom sopstvenom plazmom, sa svojim sopstvenim svim, onda ste slobodni. Interesantno, interesantno, interesantno.

 

Ono što bih sada voleo da uradim na ovoj tački je da prestanete da mislite o tome i da počnete da imate iskustvo toga. Dakle napomenuću ovo rekavši da su se neki od vas zaista osećali čudno poslednjih par dana i čudni snovi i verujem čak i pre okupljanja ovde, neko od osoblja je pričao o iskrivljenju vremena. Verujem da je ovde bio razgovor u kom je rečeno "Nije li vreme čudno poslednjih dan, dva?" Apsolutno. Apsolutno.

 

Vi ćete ustanoviti da vreme i prostor počinju da olabavljuju. Počinju da postaju fleksibilniji, ali to nije uvek najpre udobno osećanje, kada je vaše telo bilo podešeno da ostaje u starom uverenju o vremenu i prostoru, starom kretanju toga. Kada izadjete iz toga, to će biti čudan osećaj, dezorijentacija, čudni mozgovi i pogotovo čudni snovi.

 

 

San 

 

Ako Koldra nema ništa protiv podelio bih san koji je on imao neku noć. On ne mari. Heh, ni ne mogu ga naći sada. Kako može mariti? (smeh) On spava.

 

Dakle u snu - ispričaću samo deo toga - u snu su on i neka grupa, verovatno vi, bili gonjeni, naravno, i oni su našli zaklon na nekoj velikoj parceli na kojoj se skladišti otpad, gvoždje i automobili i kamioni i veliko skladište za industrijsku robu. I našli su tamo neki zaklon i gledali su dok je voz, voz koji se brzo kreće išao šinama ka njima i voz je samo stao. On nije usporio. Samo je stao bez tipičnog efekta svih reakcija na brzinu kretanja voza. Voz je samo tamo stao.

 

To je dobar primer, pre svega, gonjenja. Gonjenje je bilo povodom toga da drugi misle da ste ludi i gone vas kao "Šta nije u redu sa ovim ljudima?" Vi znate da se vi probijate kroz neke stare paradigme i postoje oni kojima se to neće svidjati. Oni će reći "Ti ovo izmišljaš. Ovo je budalasto. Ovo je glupo. Dokaži to naučno." I ovo je mesto gde se vraćam mojoj izjavi da postoji poznati fizičar koji je rekao da svesti nije mesto u nauci. Da ona spada u ravni jednoroga i vila i svega drugog, i to je istina, u nekoj meri.

 

Dakle vi se probijate kroz svest i biće mnogo onih kojima se to ne svidja i oni će reći "Ti ovo izmišljaš. Dokaži to." Vi ne morate to da dokazujete. Vi ne morate to da dokazujete, zato što vi ne pokušavate da promenite njih; vi to koristite za sebe. Vi ne morate da dokazujete ni jednu prokletu stvar.

 

Dakle voz je samo stao bez ikakvih reakcija na brzinu kretanja i to je način na koji to postaje. I to takodje predstavlja brzinu kretanja stvari u vašem životu, vozova u vašem životu, stvari koje slede linearni put, koje imaju ogromnu težinu tereta iza njih - emocionalnog, istorijskog ili drugačijeg - koje se kreću šinama, ali ovo razumevanje da se VremeProstor kreće kroz vas prosto to zaustavlja. Prosto to zaustavlja.

 

Iznenada, voz je stao, ali šta se dešava sledeće? Gomila vojnika silazi sa voza i počinje da juri Koldru i ostatak vas koji ste sa njim. O, ne! Vojnici vas jure. Oni će nastaviti da pokušavaju da vas diskredituju, da vam govore da ste ludi, da vam govore da treba da vidite specijalistu, da vam govore da treba da pokušate da budete normalni. Ne funkcioniše.

 

Dakle ovde oni vas jure, što predstavlja, naravno, druge koji se ne slažu sa vama i to nije važno. Dok oni dolaze sve bliže i bliže Koldra iznenada poviče svima "Nema vremena. Učinite sebe nevidljivim." I neki su poslušali i trenutno, mada su oni još uvek bili tu fizički, mada su oni još uvek bili prisutni u tom momentu vremena - oni nisu otišli negde drugo, oni nisu transformisali svoje telo u svetlosni snop i otišli u drugu galaksiju - oni su samo prosto iskoračili iz vremenskog kontinuuma, iz vremenskog kontinuuma masovne svesti. To je to! Prosto kao reći "Ja biram". Nije potreban nikakav napor. Nikakva borba. "Ja sam izvan vremenskog kontinuuma masovne svesti" i otišli su u svoj sopstveni.

 

To je lepota toga. Vi možete uraditi jedno ili drugo. Vi možete biti oba u isto vreme, jedno ili drugo; to nije važno. Čim razumete fleksibilnost VremeProstora, bana, vi ne morate uopšte da brinete o tome.

 

Neki drugi, naravno, nisu poslušali. Oni su bili puni straha i panike, zato što ih gone vojnici. I oni su bili uhvaćeni.

 

Dakle sledeća stvar je Koldra je u starom autu, ne znam zašto stari auto, vozi putem, pokušavajući da nadje one koji su uhvaćeni kao zatvorenici; stigao je tamo gde je mislio da će svi biti i naravno oni su bili tamo, ali su oni svi imali parti (smeh), veliku proslavu, pili dobro vino, ne iz tetrapaka nego iz boce; pili dobro vino. Poenta je da postoji proslava, da zapravo niko nije zarobljen. Naposletku postoji proslava gde svi vi govorite "Uradili smo to." Vi nikad niste bili zarobljeni, nikad niste bili osudjeni ni za šta. To je na kraju samo velika proslava. To je sve način da se kaže da ćete proći kroz neka teška mesta, ako uopšte izaberete da pogledate na ovo u vašem životu. Proći ćete kroz neka teška mesta, ali naposletku to je sloboda. To je sloboda.

 

Vreme i prostor je ono što se kreće kroz svaki objekat. Svaki objekat. Vaš pas, gde god da je, kreće se kroz to zbog vas. Kreće se kroz ove zidove. Ne samo kroz vas, nego kroz sve. Tok vremena i prostora, tok bana upravo sada - on vam služi, ako izaberete.

 

Da, još uvek postoji VremeProstor masovne svesti. Vi možete biti u njemu; vi možete biti izvan njega. Možete biti oba odjednom. To je oslobodjenje.

 

Dakle hajde... (on opet baca loptu) Nije se kretala. VremeProstor se kretao. Čudno.

 

 

Iskustvo VremeProstora

 

Sada, voleo bih da to zaista osetite. Dakle smanjimo svetla. Stavimo malo lepe VremeProstor muzike.

 

Uzgred, ja ovde koristim terminologiju koja je zajednička većini slušalaca. (muzika počinje) To nije nužno, ono što vi zovete, tačno u terminima fizike ili nauke, i ja to radim promišljeno samo radi jasnog opšteg razumevanja. Nemojte rastavljati reči, nego gledajte na ceo koncept, realnost. Gledajte na celu stvar.

 

Gledajte ka čemu idemo kada kažemo da smo u Seriji Hodaj. Mi idemo izvan čak i - mi idemo izvan čak i - ovih starih, starih ograničenja vremena i prostora.  

 

Ugasimo ova svetla. (Edit želi da postavi pitanje) Zadrži tvoja pitanja i sebe.

 

"Ja Postojim", Edit. "Ja Postojim". Reci to sebi. Šššš.

 

To prouzrokuje izvesnu iritaciju, uzgred. "Oh! Ja imam ova pitanja." Ne, nemaš. Ti već znaš odgovor, Edit. Svako od vas već zna odgovor.

 

Uzgred, to je toliko dobra stvar za učiniti, kada imate neko pitanje o vašem životu, o bilo čemu; dopustite sebi da primite odgovor. On je već tu. To je lepota. On je već tu.

 

Ali ako malo ja, ljudsko konstantno insistira "Ja moram da znam, ja moram da znam", vi ćete konstantno ići izvan sebe. Vi već znate. Znate.

 

Uzmite dubok udah.

 

Zamoliću vas da budete veoma mirni. Možete se malo mrdati i istegnuti, ali generalno budite mirni.

 

I voleo bih da osetite, opazite čulima - zaista sada opazite čulima - ovo vreme i prostor koji se kreću kroz vas. Vi ste konstantni. Vaša svest je konstantna. Ona je uvek tu. Ona je uvek, uvek, uvek, uvek u Sadašnjem momentu. Svest ne može biti izvan Sadašnjeg momenta.

 

Sebično malo ja ljudsko, ono može biti izvan. Ono može ići u prošlost i budućnost. Ali Sadašnji momenat jeste svest. Svest jeste Sadašnji momenat.

 

Vi ste konstantni.

 

Vi ste ta svetlost, taj projektor svetla o kome sam pričao.

 

I samo dopustite sebi da opazite čulima odlazeći izvan uma i čak i što biste vi zvali racionalnih misli, i dopustite sebi da opazite čulima to VremeProstor koje se kreće kroz vas... koje se kreće kroz vas.

 

Sada, VremeProstor se takodje kreće kroz tu muziku. Muzika se zapravo ne kreće kroz VremeProstor.

 

Slušajte na momenat. Slušajte.

 

(pauza)

 

Konvencionalna misao je da je ta muzika u prostoru. Ona ima element vremena, takt, ritam i takodje specifičan broj minuta. Konvencionalna misao bi rekla da je muzika u VremeProstoru, ali pomerite vašu perspektivu na momenat.

 

VremeProstor se zapravo kreće kroz muziku.

 

Šta je muzika? To je kreacija svesti. To svesni kreator spaja niz, iz nedostatka boljih reči, vibracija, ili impulsa. I upravo sada muzika se ne kreće, kreće se VremeProstor.

 

Slušajte je iz ove nove perspektive.

 

(duža pauza)

 

Kada je svest prisutna, muzika je aktivirana. Inače, ne postoji ništa. Ali kada je svest prisutna u Sadašnjem momentu, da opaža muziku, ona je aktivirana. I ono što aktuelno čujete je tok VremeProstora.

 

Vaša svest je svesna. Vaše uši čuju to, naravno. Ali više nego bilo šta drugo, vi ste dopustili sebi da budete otvoreni, dopuštajući.

 

Neko bi rekao "Pa, ovo je digitalni snimak." Ne. To je vreme i prostor koji se kreću kroz obrasce kreacije, prouzrokujući rezonancu koja se opaža kao muzika.

 

Uzmite dubok udah i slušajte. To je skoro kao reka VremeProstora koje teče.

 

(pauza)

 

Vi ste biće svesti i ta svest aktivira energiju.

 

Vi stvarate zato što ste vi svest, a kreacije aktiviraju energije. A energije pozivaju ovaj element VremeProstor, ili ono što ja više volim da zovem ban, i reka počinje da teče. Reka se kreće. Ova reka, predivna reka života sada teče kroz vas.

 

Vaše srce se ne kreće. Oh, postoji opažanje da se kreće, ali realnost je da se VremeProstor kreće. Vi ste konstantni.

 

Kada sam bacio loptu u vazduh, ono što se zapravo iskrivilo, promenilo, kretalo, bilo je VremeProstor. Lopta, na neki način, u njenom sopstvenom VremeProstoru, stvarajući svoju sopstvenu gravitaciju, opažena vašim ljudskim očima koje su mislile da se lopta kreće. Ali pogledajte to sada, osećajući, opažajući čulima šta se zaista dogodilo - kretanje VremeProstora.

 

(pauza)

 

Vaš auto se zapravo ne kreće kada ga vozite; VremeProstor se kreće. Vaše sopstveno VremeProstor, takodje veoma kompleksno povezano sa VremeProstorom masovne svesti, ali auto se ne kreće. Vi se zapravo ne krećete. Tkanje, ovaj hologram se kreće, i on služi vama.

 

(pauza)

 

Osetite to sada. Osetite ovaj hologram života, ban, VremeProstor, koji se kreće kroz vas, kroz vaše misli, kroz vaše telo. To vam služi, prijatelji moji.

 

(pauza)

 

Kada ste ovako mirni, kada nema mnogo fizičkog kretanja i malo manje nego normalno mentalnih misli, kada ste ovako mirni, postoji drugačija brzina ili dinamika tog kretanja kroz vas. Postoji bolji tok, reklo bi se. Ne nužno brži ili sporiji, samo drugačije rezonantan, drugačija dinamika u njemu.

 

VremeProstor se kreće veoma drugačije nego kada kasnite na posao, kada paničite, mislite kako kasnite na sastanak, zabrinuti ste šta će vaš šef reći, zabrinuti kako će izgledati da ušetate na taj sastanak kasneći, pogotovo znajući da niste pripremljeni. A onda počnete da mislite o svim drugim prilikama kada ste zakasnili. Vidite, sada ste vi u prošlosti i vi ste u budućnosti. VremeProstor ovde reaguje drugačije.

 

Kada ste u tom haotičnom stanju, ono postupa veoma, veoma drugačije. Ono vam još uvek služi. Ono ne pokušava da radi protiv vas. Samo se ponaša drugačije, odgovara drugačije na vašu svest.

 

A Majstor razume da on može komandovati banu, VremeProstoru, ovom hologramu; on može komandovati ovom hologramu da mu služi.

 

Iznenada, izgleda da vreme ekspandira.

 

Iznenada, istorija počinje da se menja.

 

Iznenada, Majstor je u Sadašnjem momentu.

 

Iznenada, stare stvari više nisu važne.

 

Iznenada, problemi malog ljudskog ja nisu više važni. Drame nisu više važne. Borba sa životom, za život, nije više tako važna.

 

Iznenada, Majstor, u Sadašnjem momentu, uvidja da VremeProstor odgovara na njega, hologram odgovara na njegovu svest - ne njegove misli, nego njegovu svest - iznenada, nivo panike i anksioznosti postaje sve manji i manji. Rezonanca, sloboda koju neko ima sa sobom i sposobnost da dozvoli da mu ovaj hologram služi, umesto obrnuto; iznenada, sve se menja.

 

Iznenada, on izlazi iz starog vremena i starog prostora. Iznenada, on je u svom sopstvenom. On može koegzistirati sa drugima. On može koegzistirati sa masovnom svešću. Ali iznenada, on sada funkcioniše - vi sada funkcionišete - u vašem sopstvenom vremeprostoru izborom, dopuštanjem.

 

Iznenada, sve stvari o kojima ste navikli da brinete nisu više značajne.

 

Iznenada, vi niste ulovljeni u kavezu.

 

Iznenada, prošlost i budućnost zaista nisu više čak ni važni, ili čak ni ne postoje.

 

Iznenada, pitanja odlaze.

 

Iznenada, stvari o kojima ste navikli da brinete veoma su beznačajne.

 

U ovom prostoru, osećajući Ja Jesam, dopuštajući ovom hologramu, banu, da vam služi, iznenada uvidjate "Ja Jesam stvaralac."

 

Iznenada, svi problemi malog ljudskog ja toliko su nevažni i vi se pitate zašto ste se borili. Pitate se zašto sve borbe. Pitate se zašto stvari tako često nisu išle na vaš način.

 

Onda uvidjate da ste pokušavali da budete objekat koji se kreće kroz vreme i prostor. Bili ste podredjeni vreme-prostor bogu, ali ne više. Sada on kreće da radi za vas.

 

U ovoj realizaciji, vi zapravo ponovo procenjujete sve stvari za koje ste mislili da su važne, ili nisu važne. Vi uvidjate da je sve moguće.    

 

Vi ste u Sadašnjem momentu. Vi ste opet u svesti.

 

To je jednostavno. To nije komplikovano. To nije linearno. To je Ja Jesam.

 

Uzmite dubok udah i osetite kako se VremeProstor kreće kroz vas.

 

Ono teče kroz vas.

 

Sada, postoji jedna velika, velika razlika. Kada vi uvidite da se ban kreće kroz vas, da se ovaj hologram kreće za vas; kada to uvidite, gravitacija se menja.

 

To je suština: gravitacija se menja.

 

U starom scenariju gde ste vi objekat koji se kreće kroz vreme i prostor, gravitacija je bila veoma gruba. Gravitacija je bila duboka i gusta, teško je izaći. Držala vas je unutra. Ali varijabla gravitacije se menja kada neko uvidi da je on konstantan, a da se VremeProstor kreće kroz njega.

 

Element gravitacije koji vas je nekad zatvarao u vaše misli, u vaše telo, u vaše snove i težnje, u sve; gravitacija koja je učinila telo starim; gravitacija koja vas je držala u ciklusu inkarnacija iznenada se menja. Gravitaciona sila je drugačija.

 

Kada neko dopusti ili uvidi da je VremeProstor tu da mu služi, efekti gravitacije, privlačenja, držanja stvari u realnosti, iznenada se menjaju.

 

I tu ćemo da naučimo ovo u našem sledećem okupljanju.

 

Uzmite dobar dubok udah i zamoliću vas da zaista osetite - osetite sledeći mesec - kako je VremeProstor tu da vam služi. Osetite kako ono protiče. Zaustavite se s vremena na vreme, sedite - ovde ne pričamo o meditaciji, pričamo o osećanju toka, opažanja toka čulima.

 

Možete ga bukvalno osetiti u vašem fizičkom telu, to može biti drugačija vrsta senzacije, ali osetite kako to teče. Osetite razliku izmedju toga kako ste pokušavali da odradite vaš put kroz VremeProstor kontinuum, da izborite vaš put kroz, boreći se, iznurujući se -  a sada se sve to menja.

 

Ono na šta gledamo je najvažnije u razlici izmedju ravne Zemlje i okrugle Zemlje, razlici izmedju svesnosti vreme-prostora stare svesti i nečega što je zapravo mnogo više pravo.

 

Vi možete raspravljati o fizici ceo dan. Vi možete koristiti trenutne formule i dokazane sisteme da kažu da to nije istina; ili možete dopustiti sebi da to osetite sami za sebe, da živite to za sebe. To je konačni dokaz.

 

To nije filozofija. To nije religija. To nije Nju Ejdž. To je način na koji stvari jesu.

 

Gledajte u vašem sopstvenom životu u sledećih 30 dana ne samo tok, nego i razliku u gravitacionoj sili, efektu gravitacije - i kada kažem gravitacija, opet, to je sposobnost da očvrsne, da drži unutra realnost - gledajte kako se to menja u vašem životu.

 

Uzmite dobar dubok udah, dragi moji prijatelji. Upravo smo odšetali, otišli izvan.

 

Molim vas, sve vas ovde, sve vas koji slušate, prodiskutujte to u vašim društvenim medijima. Prodiskutujte to unutar sebe. Ali najvažnija stvar - iznad svih diskusija, iznad debate "Da li Adamus ludi? Da li ja ludim?" - najvažnija stvar je da dopustite sebi da to osetite ili da to iskusite u vašem sopstvenom životu.

 

Ako se ništa ne desi, ako je ovo bilo samo lepo popodne u studiju, onda neka tako bude. Vratite se ravnoj Zemlji (smeh). Ili osetite to u vašem sopstvenom životu. To nije važno.

 

Uzmite dobar dubok udah. Mi imamo mnogo hodanja da uradimo, a ovo je samo početak.

 

Sa tim, hajde da imamo jedan poslednji aarg od Argonauta.

 

ADAMUS I PUBLIKA: Aarrrg!

 

ADAMUS: I nikad ne zaboravite da - sve je dobro u svoj vašoj kreaciji.

 

Aarg! Drage moje Šaumbre, aarg jeste. Aarg! (publika odobrava i tapše)